Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Nisu se još uvek ohladile olimpijske teme, bar kada je košarka u pitanju jer je iza nas jedan od najboljih turnira na reprezentativnom nivou u ovom veku, pogotovo zbog sjajnih igara naše selekcije.

Ipak, uskoro kreću pripreme za novu klupsku sezonu koja bi mogla da bude jedna od najuzbudljivijih, a deluje i da su ekipe mahom formirane.

Bar kada je Partizan u pitanju.

Iako zvuči pomalo apsurdno u kontekstu priče da je Partizan zvanično doveo samo trojicu košarkaša, svi relevantni izvori jasno sugerišu da je priča sa stvaranjem tima gotova.

Uostalom, najave iz kluba da je promocija svih pojačanja zakazana za 19. avgust u dvorani „Doma sindikata“ pod imenom „crno-bela“ simofonija jasno sugerišu da nisu u pitanju prazne priče, a nedavno je o tome izokola pričao i Ostoja Mijailović.

PROČITAJTE JOŠ

Partizan je tako u odnosu na prošlu sezonu zadržao samo Balšu Koprivicu i čeka se samo da se nađe model za završetak priče sa Ognjenom Jaramazom i Brunom Kaboklom koji su još pod ugovorom.

Dovedeno je 15 novih igrača, čime je roster od 16 igrača zatvoren.

Željko Obradović se u prethodnom periodu nije oglašavao, ali je sa svojim saradnicima očigledno kompletan fokus stavio na pravljenje nove ekipe i korigovanju svih problema iz prošle godine.

Tada je formiranje ekipe umnogome odredio fijasko sa nedolaskom Nikole Mirotića, a serija loših izbora dovela je i do rezultatskog fijaska na kraju sezone.

Zato je Obradović odlučio da napravi potpuni zaokret i od pretežno napadačke ekipe napravi mnogo bolji balans, a izbegao se i problem sa nedostatkom atletičnosti iz prošle sezone.

Takođe, jasna je tendencija da ova ekipa bude mnogo raznovrsnija kako bi odgovorila na različite izazove na terenu što je pokazatelj da Obradović želi da u svakom trenutku ima više opcija na svakoj poziciji.

Kevin Panter
Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Partizan se prošle sezone kockao preplaćivanjem Kevina Pantera i dovođenjem Pi Džej Doužera koje nije dalo rezultata, a nije postojala zaštitna mreža u vidu dobrih bekap opcija. Ognjen Jaramaz je odigrao jednu od najlošijih sezona u karijeri, Aleksa Avramović je pokazivao dramatične uspone i padove, a ni Danilo Anđušić nije donosio konstantnu šutersku pretnju. Jedina konstatnta bio je Džejms Naneli sa krila, ali je i to na neki način bio problem jer je Amerikanac projektovan da bude podrška glavnim opcijama, a morao je da vuče tim.

Sada se išlo u potpuno drugačijem smeru i spoljna linija je nakrcana kvalitetom i raznovrsnošču.

Sjajan plejmejkerski trio

Dovedeni su Frenk Nilikina, Karlik Džons i Duan Vašington na poziciji jedan i svaki od njih donosi nešto drugačije. Džons je predvodio selekciju Južnog Sudana na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama i protiv najboljih rivala pokazivao da je maestralan razigravač sa sjajnom vizijom što je crno-belima nedostajalo prošle sezone.

Džons je na tri utakmice koliko je odigrao imao uu Parizu imao 7,7 asistencija u proseku i to protiv timova poput Srbije i SAD-a. Protiv naše selekcije imao je 10 asistencija i to u meču kojem je u visokom tempu igrao 40 minuta što je pokazatelj i njegove spremnosti.

Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Imao je sjajne brojke i u Manili, a jedini upitnik stoji zbog činjenice da je igrao u Kini i da će prelazak u Evroligu zahtevati takve igre na nivou mnogo većeg kvaliteta, intenziteta i broja utakmica.

Takođe, nije idelan šuter za tri poena, ali je to dobrim delom bilo i pitanje selekcije šuta i situacija gde je uzimao šuteve na isteku napada.

Zato je Partizan doveo više opcija. Potpuno druga priča je Frenk Nilikina. Kao visoki prospekt otišao je u NBA ligu gde posle nekoliko sezona pokušaja i dobre minutaže nije uspeo da izbori ulogu na duže staze, a razlog je pre svega napadačka limitiranost.

Daleko je od elitnog šutera, nije ni spektakularno eksplozivan da koristi igru iz prodora, a nema takvu plejmejkersku crtu poput Džonsa.

Ipak, Nilikina je igrač čiji put bio mogao da podseti na Egzumov, samo iz drugog ugla. Uprkos skromnijem šutu, Nilikina ne forsira bez potrebe pa je na kraju na Igrama imao 35 posto za tri poena, a na NBA nivou je na sedam sezona trojek šutirao 32 posto. Osim toga, uslovi u evropskoj košarci mogli bi da pogoduju njegovoj prodor igri gde bi fizička dominacija i dužina ruku mogla da mu donose prednost na prodorima, pogotovo u petorkama sa dobrim šuterima gde će imati više prostora. Solidan organizator u dobrom sistemu može da donese dosta, ali njegov najveći kvalitet bi mogao da bude defanziva.

I na NBA novou protiv bržih i opasnijih bekova je znao da je igra elitno i ima sve uslove da na nivou Evrolige ako ne bude imao problema sa kriterijumom suđenja kao Doužer bude kandidat za defanzivca godine i Partizan bi u njemu mogao da dobije igrača koji omogućava brojne kombinatorike.

Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Za kraj, na poziciji jedan je doveden i Duan Vašington Junior igrač koji može i na poziciju beka i koji je prevashodno odličan napadač. Može da iskreira sebi šut kada zakaže organizacija. Eksplozivan sa brzim izbačajem napada i prodorom i poteže iz driblinga, iz kojeg može da stvori separaciju i reši situaciju na obruču sa lakoćom.

Iz tih situacija stvara višak pa ume da podeli i asistenciju i generalno su mu brojke na tom polju solidne uprkos činjenici da nije elitni organizator, a Partizan sa njim dobija eksplozivnost koja mu je falila od odlaska Egzuma.

Raznovrsnost na beku

Dok je prethodne tri sezone na bekovskim pozicijama Partizan živeo i umirao sa Kevinom Panterom, sada je priča drugačija. Partizan nema elitnog napadača tog profila, ali ni ne zavisi samo od jedne opcije.,

Ife Lundberg, Sterling Braun i Vanja Marinković koji će pokrivati i krilnu poziciju donose potpuno drugačiju priču. Lundberg je sjajan sistemski igrač koji ne zahteva loptu u rukama i odlično koristi prostor koji ostaje da napadne obruč ubacivanjima i prodorom, a pokazao sei  kao pouzdan šuter iako mu to nije primarna odlika. Nešto preko devet poena u proseku uz 34 odsto za tri dovoljni su da bude opasan, a ume da podeli asitenciju i dobar je skakač za poziciju. Osim toga, sjajan je defanzivac i u jedan na jedan odbrani i u timskoj što se i Partizan uverio u dva meča sa Virtusom prošle sezone, a uz to je pokazao u više navrata da ima hrabrosti da preuzme odgovrnost i pogodi odlučujući šut.

Sterling Braun je sa druge strane mnogo izraženiji napadač sklon da pripali čim mu se ukaže prilika. Vrlo dobar šut za tri poena, dobra poludistanca i takođe jako dobar skok za poziciju daju Partizanu instant napadačko oružje, ali i igrača kojeg ne moraju da trpe na terenu kada je u kontraritmu zbog više opcija.

Foto: . EPA-EFE/Filip Singer

Jedna od njih biće i Vanja Marinković koji je u Baskoniji izrastao u eltinog defanzivca, a dodatno je rafinisao šut za tri poena koji je prošle sezone kao i svih pet prethodnih u Evroligi oko 37 odsto, a kurioztet je da u karijeri ima skoro duplo više šutnutih trojki nego dvojki.

Ono što je veliki plus jeste da poznaje klub, atmosferu i da je igrač koji je sjajan i u manjoj i u većoj ulozi i verovatno ga čeka i kapitenska traka.

Pored svih njih, opcija će biti i Arijan Lakić iako se ne očekuje veća minutaža u Evropi. Ipak, mladi košarkaš koji dolazi iz Zadra je značajno napreodvao, ima odlične fizičke predispozicije i može da bude igrač zadatka.

Ko je startno krilo?

Od dolaska Obradovića, pozicija tri bila je najveća rak rana crno-belih. Prva sezona sa Dangubićem i Zagorcem je bila promašaj, ništa bolje nije bilo ni sa Papapetruom pretprošle i Ponitkom prošle, a nije se nametnuo ni Uroš Trifunović.

Zato je napravljena potpuna promena. Stigao je svetski prvak Isak Bonga koji je imao sjajan turnir i na Igrama, ali i osrednju sezonu u Bajernu, a tu je Aleksej Pokuševski koji bi mogao i na mesto krilnog centra. Takođe, stigao je Mario Nakić iz Igokee i talentovani Mitar Bošnjaković iz Reala. Jasno je da ni Nakić ni Bošnjaković nisu tu da bi bili nosioci i u idealnoj varijanti će biti igrači rotacije i sa većom minutažom u kasnijoj fazi sezone, dok za Pokuševskog treba videti na kojoj će poziciji imati primarnu rolu.

Foto: Paul ELLIS / AFP / Profimedia

To Partizan ostavlja sa Bongom za kojeg treba videti kako će igrati u sistemu Željka Obradovića jer su njegove igre za reprezentaciju i Bajern bile dosta različite po kvalitetu. Verovatno će zbog mnogo opcija na beku značajne minuta na tri kao u Baskoniji imati Marinković, ali bi u najavi ova pozicija mogla da bude problem.

Ipak, ako Vanja nastavi gde je stao, a Bonga prenese reprezentativne igre, priča se menja, a možda neko i od domaćih opcija pokaže neočekivani kvalitet odmah na strartu.

Atletski moćna unutrašnja linija

Nakon promašaja sa Kaminskim i u dobroj meri sa Kaboklom, a nakon neuspelog pokušaja da posle tri sezone Smailagić postane sila na nivou Evrolige, Obradović je i tu promenio sve, naročito kada je postalo jasno da je završena i era Zeka Ledeja.

Ledej je bio igrač sa najvećim brojem minuta, a zbog novog ugovora iz prošle godine koji je premašio njegov učinak, Partizan nije imao pravu alternativu, pa je kao i kod Pantera sve spalo na to koliko Ledej može da ponudi u kontinuitetu.

Zato su na poziciji četiri stigli Ajzea Majk i Di Džej Vilson, a tu je i Aleksej Pokuševski koji je igra na obe krilne pozicije.

EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Majk je prošle sezone u Burgu bio jedan od najboljih igrača Evrokupa i bio je sjajan u šutu za tri poena pre svega šireći odbrane. Bio je odličan u skoku i ukradenim loptama uz sposobnost da podeli pas kad treba.

Majk po visini može da odgovori i zahtevima krila zbog činjenice da ima sjajan šut pa ne bi trebalo da iznenadi da dva metra visoki igrač bude imao minute i na trojci. Najveći upiutnik iznad njegove glave stoji zbog činjenice da nije igrao nikada na nivou kakva je Evorliga, ali je dobra stvar što će bar na početku biti bekap opcija.,

Primarna opcija biće svakako Di Džej Vilso. Amerikanac je proveo prethodnih osam sezona na relaciji NBA liga i razvojna liga. Za prvu nedovoljno dobar da se izbori za veću minutažu, za drugu verovatno i suviše dobar odlučio se da sa 28 godina dok je još u naponu snage proba i evropsku košarku.

Vilson je sa 208 centimetara izuzetno visoka za poziciju krilnog centra i sa svojim fizikalijama može i na pet u nekim petorkama za više šuterskog potencijala. Na NBA nivou i u razvojnoj ligi je imao nešto preko 30 posto za tri i solidan je šuter, a odličan je skakač. Na maloj minutaži od oko 12 minuta u proseku u NBA ligi je hvatao 1,2 skoka dok je u razvojnoj imao duplo više sa 6,2, a na tom nivou je imao i čak tri asistencije po meču i taj aspekt mu nije nepoznat.

Željko Obradović pred meč Partizana i Reala
Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT)

Kada je centarska linija u pitanju, išlo se na manje eksperimenata i nepoznanica.

Dovedeni su Tajrik Džons i Brendon Dejvis, proverene evroligaške opcije. Džons je prošle sezone dobio priliku u Efesu i pokazao da je moćan atleta i finišer na obruču, a bio je sjajan u skoku. 7,2 poena uz 63 posto za dva, 4,3 skoka i indeks od 9,5 za tek oko 17 minuta su impresivne brojke, s tim što je upitnik da li Džons može da bude prva opcija.

To je važno zbog činjenice da je potencijalna prva opcija Brendon Dejvis sklon povredama. Ipak, u poslednjih nekoliko godina nije imao veća odsustva i najveće je bilo prošle sezone kada je propustio šest mečeva u Evroligi, a veteran je znao da igra vrhunsku košarku u najboljim klubovima. Sjajan defanzivac, dobar skakač, dok u napadu ima i šut za tri poena koji na nivou karijere iznosi oko 32 odsto što da čine opasnim, sa svih pozicija, a sa 1,6 asistencija ume da podeli i dobar pas.

Očekuje se da bi ove sezone konačno proboj mogao da napravi i Balša Koprivica u kojeg Obradović dosta veruje i o kojem je pričao u superlativima, ali koji je od povratka u Partizan imao velikih problema sa povredama i zdravljem.

Sa prvim timom će raditi i mladi Aleksa Dimitrijević koji sa 213 santimetra predstavlja budućnost na poziciji centra.

Kada se podvuče crta, jedna stvar je potpuno jasna. Obradović je želeo više opcija na svakoj poziciji i pre svega raznovrsnost koja bi mogla da mu omogući i više različitih postava na terenu.

Moći će da sklapa i ultranapadačke petorke i petorke koje bi mogle da lome odbranom rivala. Ipak, treba sve to uzeti sa dozom rezerve, jer ovakav rebildnig nije davno viđen.

U prvom timu će tako od 15 igrača, 14 biti potpuno novih što će biti izazov za uigravanje i za Obradovića. Treba videti i kako će igrači reagovati na svoje uloge u timu, minutažu, zahteve trenera i kakva će se hemija napraviti.

Sve to znači da ekipa može da ide u rasponu od potpunog raspada do velikih visina i potencijalno ozbiljnog rezultata, ali ćemo morati da sačekamo da sezona krene.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare