Vasilije Micić biće deo tima Srbije u pohodu na medalju u Parizu, a sjajni plejmejker Šarlota je nakon svoje prve NBA sezone došao da sa "orlovima" napadne novi uspeh.
Iako je godinama unazad bio tu, sada se konačno namestilo da se u istom trenutku pojave i on i Bogdan Bogdanović i Nikola Jokić.
„Iskreno, najdraže mi je što smo mi kao generacija stasali u sad neke ‘veterane’ već i što smo dobili šansu da se družimo svi. Stalno je neko nedostajao, jedne godine Bogdan, jedne Jokić, jedne ja… Ali ova generacija ima toliko talenta, najviše u 1992, 1993, 1994. i 1995. godištu. Prošle godine je uzeto srebro na Svetskom prvenstvu, što je neverovatan uspeh. U jednom trenutku sam se zapitao – šta ću ja danas ovde, kad je ta generacija ostvarila neverovatan uspeh, medalju. Svi želimo uvek najviše ciljeve i nadam se da ćemo svi biti zdravi da to sprovedemo u delo“.
Nije bilo mnogo dileme kada je trebalo da se donese odluka.
„Ima mnogo dobrih igrača i drago mi je da smo se sa lakoćom odlučili da igramo. Uvek je falilo da se potrefi tajming i želje i fizičkog stanja… Ne znam da je neko odbio zbog nekog hira, već je to neki miks realnog stanja da te dovede u stanje da se ne odazoveš“.
Iako krećemo turnir protiv Amerikanaca, Micić ne želi previše o tome da razmišlja.
„Ne razmišljam o tome, iskreno, razmišljam o tome kao da je za tri meseca. Trebalo bi ići dan po dan, ne zato što pametujem, već zato što mi je takav pristup doneo mnogo toga u životu. Mnogo su nepredvidljive situacije sa našim telima. Ja već tri meseca u Americi slušam o tome, nije to ništa novo i o tome se svi spremaju, ali trebalo bi da se spremimo za sve utakmice“.
Objasnio je i kakava je razlika u igranju NBA lige i Evrolige.
„Iskreno, drugačije je kad osetiš to na delu, te igrače, ‘krem de la krem’ NBA lige. Hvala Bogu, taj krem de la krem je Jokić, pa ti je malo lakše da razmišljaš da je on u ekipi. Tamo su neki najbolji igrači, u Oklahomi sam trenirao sa nekim od najboljih i igrao koliko sam imao prilika, kasnije sam u martu u Šarlotu igrao protiv skoro svih plej-of ekipa i to je ta razlika. Osvežilo me je, bez obzira na godine, u smislu motivacije i želje da radim na detaljima koji prave prevagu. Drugačiji je stil, individualno, fizički naporno, ali za to iskustvo sam bogatiji“.
Da li mesto klasičnog plejmejkera može biti kritično?
„Nisam razmišljao o tome, to je najmanja muka, da se nađe hemija i saglasnost. Najteže je bilo doći ovde, jer je uvek bio neki problem oko povrede, različitih trenutaka u karijeri“.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare