0
Skoro puna decenija prošla je od učešća Partizana na fajnal foru Evrolige, na šta se osvrnuo i Duško Vujošević u razgovoru za klupsku televiziju.
Crno-beli su se 2010. pisali ne samo klupsku, već istoriju evropske košarke plasmanom na završni turnir u Parizu.
Trofejni stručnjak se prisetio kako je to sve izgledalo na početku decenije koju ispraćamo.
„Ogroman je uspeh napravljen tom prilikom, imajući u vidu kvalitet tadašnjeg tima i ekonomske mogućnosti u okviru kojih smo radili. Na tom fajnal foru nismo zaista imali sreće, ali to je već druga priča. Sa tim timom ni u jednom trenutku nisam pristajao na objektivne kvalitete. Mi smo atmosferom i saradnjom, čak i transom, uspeli da dođemo do situacije da funkcionišemo toliko posvećeno i timski“, priča Vujošević i dodaje:
PROČITAJTE JOŠ
„Bili smo tako usredsređeni na tim od prve pripremne utakmice, da nam nije bilo bitno ko je pred nama. Ni za jednog protivnika nismo mislili da je nepobediv, izašli smo iz nekih okvira realnosti. Sport može da bude predvidljiv, ali ne totalno, zbog toga je i interesantan. Naš tim iz te sezone je simbolizovao tu borbu i zato ga nisu podržavali samo navijači Partizana, već i dosta ljubitelja košarke iz cele Evrope“.
Na putu do F4 u Parizu dobio je Partizan i Barselonu, i PAO u Atini, i Makabi u Tel Avivu u okviru čudesne serije.
„Pred te dve utakmicu protiv Makabija bio je prisutan strah kod mene, doduše ne srazmerno važnosti, ali bila je prisutna i neka svest, intuicija da će to da se dobije, više nego u nekim ranijim utakmicama u kojima su pobede bile očekivane. Kao da je ta naša stvar postala toliko velika, da će sada ići sama po sebi. Euforija je bila u celoj zemlji, pogotovo kod navijača Partizana. Publika je važan deo svega toga, kao neko ko vas prati… Ukazala nam se prilika i nismo smeli da je propustimo pred svojim navijačima“.
Vujošević je trenutno trener rumunskog Kluža. Sa Partizanom je osvojio 11 titula državnog prvaka i pet puta je bio šampion ABA lige. Jasno je da je prošao sve i svašta, pa je otkrio i deo atmosfere u svlačionici, i kako su se stranci uklapali u crno-belu porodicu.
„Igrače kao što su Jan Veseli, kasnije Bertans, Leo Vesterman, Lovernj ili Dalo, uopšte nisam smatrao stranim igračima, jer su došli kao klinci u Partizan“, kaže Vujošević i nastavlja:
„Postojala je litvanska vežba za šut, gde se radi ‘četiri na dva’ sa maksimalno tri dodavanja, a koju sam ja nadogradio i uklopio u neki svoj sistem treninga. Na primer, ubacio sam da se kao kazna za tri uzastopno primljena koša trči kamikaza, ili da oni koji izgube viču ‘ja sam magarac’ i slično. A onda Dalo krene umesto toga da viče ‘ja sam Gagić, ja sam Gagić’. Kada su se brojali ubačeni poeni i kada Bertans ubaci pa broji ‘osam’, Dalo je redovno vikao ‘koliko?’. Bertans ponovi, a ovaj mu dobacuje na ‘k**** te nosam’-.. Sve na srpkom! To su takve scene bile, ne mogu naravno da pričam sve iz svlačionice“, objašnjava Vujošević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
