Da li se sećate da su se ikada zbog nekog igrača u Zvezdi na tribine donosile strane zastave i skandiralo drugim državama?
Dolazak Luke Vildoze, a kasnije Fakunda Kampaca u Crvenu zvezdu izazvali su pravu pometnju u domaćoj i regionalnoj košarci, a reklo bi se da u redovima crveno-belih možda i nikada nisu igrali kvalitetniji strani igrači.
Nakon mlakog starta sezone za Zvezdu, dolasci Vildoze i Duška Ivanovića na klupu promenili su potpuno tok sezone. Njih dvojica su se znali još iz Baskonije, pa je od početka slutilo na uspešnu saradnju.
Počela je Zvezda da pobeđuje na oba fronta, a Vildoza je za kratko vreme pokupio simpatije navijača i postao miljenik.
Na tribinama se već tada mogla videti poneka argentinska zastava, što je zaista nezapamćeno na ovim prostorima. Teško je opisati tu vezu Vildoze i navijača, jednostavno je proradila hemija, osetila se strast u igri i žar za pobedom, a sa tribina je dolazila dodatna energija koju Argentinci obožavaju.
Igrao je Vildoza kao majstor košarke u završnim mesecima prošle godine, Zvezda je na njegovim krilima vezala 10 pobeda i činilo se da će ekipa zagristi za triplu krunu, ali i Top 8 Evrolige.
Kruna sezona za razigranog Argentinca ipak je stigla nešto ranije nego što su se mnogi nadali. Vildozin decembar, u kom je postao MVP meseca u Evroligi, dugo će se pamtiti, a najbolju partiju pružio je protiv Olimpijakosa kada je Zvezda u Pireju slavila sa 90:86, a on upisao 22 poena, osam asistencija i četiri skoka.
Međutim, početak 2023. bio je veoma buran za Luku, koji je kasnije otkrio da je bio emotivno uzrujan, zbog čega je čak imao i sukobe sa Duškom i saigračima. Iako se to na parketu nije baš uvek videlo, Vildoza je doživeo pad forme i beležio je znatno slabije brojke nego u čuvenom decembru.
Imao je Vildoza i posle toga neke blistave partije, ali utisak je da njegov pravi sjaj više nismo videli (poslednja utakmica sa 20+ poena mu je 31. januara protiv Virtusa).
Iako se ubrzo oporavio od raskida sa dugogodišnjom devojkom, Vildoza nije bio onaj pravi u presudnim mečevima Zvezdine sezone.
Prednost domaćeg terena u plej-ofu ABA lige za crveno-bele izgubljena je na mečevima protiv Cibone i Partizana u regularnom delu takmičenja.
Vildoza je protiv Cibone u porazu od 85:81 ubacio 14 poena i podelio pet asistencija, ali je ostao upamćen i njegov nesportski potez, kada je rukom poprilično jako udario protivničkog igrača. Za taj potez nije kažnjen, ali se na primeru moglo videti koliko je nervozan.
U direktnom duelu protiv Partizana za prvo mesto u ABA ligi (regularni deo sezone) Argentinac je „prodao“ loptu na kraju treće četvrtine kada je Jam Madar ubacio trojku uz zvuk sirene, a na tim krilima su crno-beli i stigli do potpunog preokreta (Zvezda imala plus 20 u prvom poluvremenu). Vildoza je na toj utakmici imao osam poena, ali je trojke šutirao 1/7, a imao je i tri izgubljene lopte.
Ni u plej-ofu ABA lige Vildoza nije isporučio baš ono što se od njega očekivalo. Samo tri puta u osam mečeva je bio dvocifren, bio je i povređen za prvi meč protiv Partizana, dok je majstoricu odigrao poprilično slabo uz propuste u odbrani i malo efikasnosti i dobrih poteza u napadu.
Kada se na to doda da je protiv Albe, Panatinaikosa i Barselone u ključnim mečevima u Evroligi bio poprilično bled u igri, uz slab napadački doprinos i vidnu nervozu, može se zaključiti da je Vildoza morao bolje. Možda bolje rečeno, Vildoza nas je sam navikao na više od dolaska u Zvezdu.
Pošteno je reći da je Vildoza nekoliko puta tokom sezone imao problem sa povredama, tri puta je imao kratke izostanke sa parketa, ali utisak je da je zablistao samo na mahove i da je u ključnim trenucima sezone morao bolje, jer je bio jedan od lidera ekipa.
Sa druge strane, dolazak Kampaca na Mali Kalemegdan je tek bila „bomba“ koja je odjeknula Evropom. Zbog propusta Zvezde i dugovanja kluba, Kampaco nije odmah dobio dozvoli da igra u Evroligi, što se i te kako odrazilo na stanje u ekipi i rezultate. Jednostavno rečeno, nije isto kada sa nekim trenirate, a onda ga na utakmici nema ili ga ima samo u jednom takmičenju.
O Kampacovim kvalitetima je već dosta rečeno, njegov uticaj na igru bio je ogroman, kada je bio na parketu imao je ključeve i napada i odbrane, a svima ostalima je ostalo samo da se podrede njegovom ritmu i plešu po njegovim notama.
Tako je i bilo do kraja sezone, Kampaco je bio lider, odlično se uklopio u tim i na terenu i van njega, a osetio je i ljubav navijača koja je bila ogromna.
Kako to obično biva, svaka lepa priča ima kraj, s tim što se čini da je ovaj došao prebrzo. Odmah po završetku sezone isplivale su informacije da je Vildoza dogovorio prelazak u Panatinaikos, dok je Kampaco sa porodicom otišao iz Srbije i pitanje je kada će se i da li će se vratiti, jer ugovor sa Real Madridom visi u vazduhu.
I kada se svedu računi Zvezdine sezone, dobijete dva trofeja, mnogo momenata i poteza za pamćenje, argetinskog tanga u košarkaškom obliku, ali i neke praznine i utiska da je moglo i može više.
Nemanja Nedović je to lepo objasnio:
„Tužan sam jer sam svestan da ova ekipa neće ostati na okupu, a možda je bila grupa momaka sa kojima sam najviše uživao i sarađivao“, napisao je Nedović.
BONUS VIDEO Nepoznate priče o najvećim imenima srpske košarke i tajna koverte koja je promenila sve