0
Lesor zauvek u srcu "grobara".
Matijas Lesor je bez ikakve dileme najbolji igrač Partizana od početka sezone i drugi najkorisniji igrač u Evroligi na osnovu brojki.. Njegov napredak je nestvaran i na terenu deluje kao nezaustavljiva sila, ali je još jači utisak na navijače ostavio svojom neporsrednošću.
Posle svake pobede je ostajao sa navijačima da slavi i bez ikakvog pardona bi se peo na tribine i na kratko postajao vođa.
PROČITAJTE JOŠ
Naučio je navijačke pesme na srpskom, vrlo emotivno proživljava sve pobede i poraze, a vrhunac je bio kada je pristao da bude kum na jednoj svadbi.
Jean navijač je zaprosio svoju devojku na utakmici Partizana, a ona je tom prilikom pozvala Lesora da im bude kum.
Francuz je to prihvatio i napravio šou na svadbi, pa se tako i definitivno zacementrirao kao jedan od miljenika grobara.
A bilo ih je nekoliko pre njega koji su ušli u srca navijača
Frederik Haus
Prošlo je dve decenije od njegovog boravka u Partizanu, a sećanje na zakucavanja i poteza simpatičnog Amerikanc ai dalje ne blede. Partizanu je trebao bek, a Hausu prilika za dokazivanje i tako je Frederik u jesen 2002. godine došao među “Crno-bele”.
“Kada sam dolazio u Beograd, nisam znao ništa o Partizanu, niti sam poznavao bilo koga u klubu. Dočekali su me raširenih ruku, kao brata, a tek kada sam prvi put ušao kod tadašnjeg predsednika Danilovića u kancelariju i video sve one trofeje, shvatio sam gde sam došao.” – govorio je mnogo godina kasnije Fredi Haus.
Već od prvog meča u dresu Partizana, između Hausa i „grobara“ se rodila ljubav. Amerikanac je pred navijačima Partizana znao da pruža partije u rangu najboljih košarkaša planete, borio se do “poslednje kapi krvi”, bacao se i za izgubljene lopte, skakao, igrao odbranu, pogađao šuteve za koje bi se mnogi kladili da nema šanse da ih pogodi, kada je bio na klupi predvodio je navjijanje, jednostavo radio je sve da bi ” pobedili u svakom meča, a navijaču su to odmah prepoznali i vrlo brzo se sa tribina u svakom meču često čulo skandiranje imena Frederika Hausa.
U Partizanu se Haus zadržao dve sezone, u kojima je sa “Crno-belima” osvojio dve titule i kup, ali i ostvario neke partije koje će navijači Partizana zauvek pamtiti. U novembru 2003. godine u Evroligi, u prepunom “Pioniru” prosto je “rasturio” tada veoma jaku Cibonu, postigavši 39 poena i zabeleživši 6 skokova i 5 ukradenih lopti, u meču koji je za “grobare” bio “više od igre”. Posle meča novinarima dao legendarnu izjavu o svojoj partiji te večeri:
„Ne drogiram se, obećao sam roditeljima i verenici da to neću činiti. Pijem samo sok od jabuke i ako mi pronađu nešto čudno u krvi na doping testu posle ove utakmice, moraće da se obrate proizvođaču sokova.”
Blejk Step
Blejk Step, jedan od brojnih američkih košarkaša koji su nastupali u Partizanu, ali po mnogo čemu, vrlo neobičan. Posle uobičajene koledž karijere i pokušaja da postane NBA igrač došao je u PArtizan.
Crno-beli nisu imali dobru sezonu u Evroligi, ali je Blejk Step igrao jako dobro, odigrao je 13 mečeva, a prosečno je beležio 13,1 poen, a posebno se istakao na mečevima protiv Cibone i Olimpijakosa, gde je postigao 20, odnosno 22 poena. Posle poraza u finalu Jadranske lige, od Hemofarma, Partizan je očekivala završnica domaće lige, a u prednost domaćeg terena, igrao se večiti derbi, u polu-finalu. U prvom meču, crno-beli su rasturili Crvenu zvezdu, a sjajni Step bio je najefikasniji sa 24 poena. Drugi meč je doneo pobedu Partizana, koji se našao u finalu, gde je savladan Hemofarm, sa 3:1 u seriji, za novu titulu prvaka države.
Treba istaći, da je Dule Vujošević, u jednoj izjavi, istakao da je Step verovatno i najbolji stranac, koga je trenirao, gledajući njegov odnos prema zadacima, posvećenosti treningu i podređenosti ekipi, a navijači su obožavali njegovu lakoću postizanja poena
Po završetku karijere, posvetio se profesionalnom igranju pokera, a 2008, 2009, 2010 godine učestvovao je na svetskoj poker seriji, elitnom takmičenju.
Kada si stranac u Srbiji, a na raju dobiješ srpski nadimak, onda znaš da su te navijači voleli. Zbog sjajnih partiija i plasmana Partizana u četvrtfinale Evrolige pobedom nad Panatinaikosom u Beogradu koju su režirali Pekovič i Palasio tekao je nadimak Miluti kao varijaciju njegovo imena.
Malo je falilo da se vrati u Beograd 2010. goddine, ali je transfer propao zbog problema sa zakonom koje je imao, a u klub je tada stigao Lester Bo Mekejleb.
Palasiovu karijeru su ipak obeležile kontroverze. Mediji su ga jednom prilikom sahranili, a kasnije je završio i u zatvoru zbog finansijskih malverzacija.
Stefon Lazme bio je jedan od omiljenih stranaca u redovima Partizana, a bio je košarkaš crno-belih u davnoj sezoni 2008/09. On je preuzeo palicu miljenika „grobara“ od Palasija i te sezone odigrao nestvarnu košarku.
Navijači su ga upamtili po sjajnoj odbrani, neverovatni blokadama i zakucavanjima i bio je jedan od ključnih igrača na putu do četvrtfinala Evrolige, drugo u nizu za crno-bele.
Nakon uspešne karijere odlučio je da se bavi uzgojem marihuane.
Lazme je svojevremeno bio suspendovan na godinu dana zabrane igranja košarke zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci, a još tada se saznalo da se radilo o marihuani.
Zato je sada Lazme rešio da se pohvali svojim novim poslom.
„Danas je tačno pet godina otkada sam suspendovan od igranja profesionalne košarke na godinu dana zbog pušenja džointa. Premotajmo… Danas sam vlasnik kanabis biznisa u industriji koja napreduje“.
Atomski prodori i nezaustavljivo kidisanje ka košu rivala vili su zaštitini znak Mekejleba koji je u PArtizan stigao spleton okolnosti nakon što je propao povratak Miltona Palasija. Omaleni Amerikanac je došao i ispisao istoriju. Crno-beli su sa Vujoševićem otišli na fajna-for i zamallo stigli dofinala, aMekejleb je bio najbolji igrač crno-belih.
Navijači su ga obožavali, a on je voleo život u Beogradu, klubove i druženja i bio je neizostavan deo folklora prestonice. Ni kada je otišao iz Partizana, nije zaboravljao Srbiju, crno-bele i čestotke za Božić a njegova vliskost sa ljduma na ovim prostorima je dodatno učvršćena igranjem za reprezntaciju Makedonije sa kojom je pravio čuda.
„Uzbuđen sam. Prošle sezone igrao sam za mali turski klub, a Evroligu sam gledam samo na televiziji. Saigrači su mi govorili da igranje u Evroligi postavim kao cilj. Evo, godinu dana kasnije, ne samo da sam igrao u Evroligi, već sam stigao do Fajnal fora. Sve je kako treba da bude i nadam se da će se tako i nastaviti“, prilčao je svojevremeno Mekejleb.
On je imao i posebne reči za navijače o kojima je stalno priao prijeteljima i porodici.
„Teško je to objasniti. Kažem im da moraju to da vide da bi verovali. Ako im kažem da su Partizanovi navijači ludi, to nije dovoljno. Ne mogu da zamisle. Moja majka zna kako je, jer gleda utakmice“.
Igrač koji je obeležio epohu i najbolje godine crno-belih u ovom veku bio je Čeh Jan Veseli. Od talentovanog klinca do igrača zbog čijih se zakucavanja dolazilo u „Pionir“ i koje dsu ga prodale u NBA ligu.
„Ooooo, Jane zakucaj“ orilo bi se sa tribina, a on je uzvraćao nestvarnim potezima kojima bi dovodio navijače do ludila.
Veseli je odlično savladao srpski, zaljubio se u srpsku istoriju i kulturu, često družio sa navijačima i bio predmet posebnog obožavanja.
Čeh je uvek bio ljubimac navijača beogradskog kluba.
„Tih tri godine smo bili dominantni, sve smo osvojili na Balkanu tako da gde god da smo išli bio je neko ko navija za nas. Bili su ludi. Za Bogdanov rođendan je bilo baklji, ali u poslednjoj utakmici za Partizan to je bila moja najluđa priča„, rekao je Veseli.
Cela hala je skandirala njegovo ime na toj utakmici protiv Hemofarma u finalu plej-ofa, aon se opostio u svom stilu – brutalnim zakucavanjem.
