0
Zid Osnovne škole "Jovan Cvijić" na Karaburmi ukrašen je devet metara visokim muralom sa likom košarkaškog reprezentativca Srbije, Vase Micića. Bronzani as Srbije posetio je 6. septembra taj mural i pričao je o raznim temama sa novinarima.
Ovo umetničko delo na zdanju iz 1923. godine u ulici Danila Ilića delo je umetnika Marije i Stevana Šolna, i pokriva površinu od 100 kvadratnih metara, a nastalo je na inicijativu direktorke škole, Valentine Panđaitan.
Micić je sa reprezentacijom Srbije osvojio bronzu na Olimpijskim igrama u Parizu i već nekoliko godina je jedan od najboljih srpskih košarkaša.
PROČITAJTE JOŠ
„Tu sam iz ulice, tu sam i odrastao, ovde sam i počeo da treniram košarku. Sve se u jedno spojilo. Nisam ni očekivao da će se ovo desiti. Lep, možda i najlepši trofej u karijeri”, rekao je Micić, pa dodao:
“Dobio sam dosta lepih poruka, pogotovu što ovaj kraj nema toliko sportista inače, ali ima dosta uspešnih ljudi. Imamo Petra Marića koji je harmonikaš, bio svetski prvak, njegov brat biciklista, sestra Nina. Lepa prilika za naš kraj da se nešto ovako ovekoveči”.
Sa osmehom je govorio o školskim danima.
“Bio sam odličan, ne znam da li sam bio Vukovac, ali sam bio odličan. Sestra je bila đak generacije, pa je podigla lestvicu visoko i onda nisam imao izgovora. Svi su mi pomagali da ne trpi škola”.
Nije mu bilo lako da dođe do vrha, te do Evrolige, kasnije i NBA lige, ali Micić je uspeo da prevaziđe sve prepreke.
Ipak, ostaće mu u sećanju i period kada je u školi bio samo običan dečak i đak sa velikim snovima.
„Došao sam ja u drugom razredu i tad sam, pošto sam živeo na Kopaoniku, dobio naziv Šubara. Mislio sam da se nikad neću integrisati u školu i društvo. Mislio sam da je to uvredljiv naziv, ali kasnije sam postao drugar sa svima i mnogo lepih stvari se desilo. Pomenio bih učiteljicu Milicu, ona mi je pomogla od 2. do četvrtog razreda, bila je jako stroga i rado je se sećam“, rekao je Micić.
Micić jedan od heroja Srbije zbog svega što je urađeno na turniru u Francuskoj.
“Ova medalja i ovo što smo uradili, prvi put smo se generacijski svi okupili. Stalno je neko nedostajao, u smislu povrede, opravdanog odsustva. Ova medalja nam je podstrek da se i dalje takmičimo i da probamo da osvojimo nešto što priliči ovoj posebnoj generaciji. Dugo smo zajedno, ta hemija potiče odatle,” dodao je košarkaš Šarlot Hornetsa i istakao da će bronza iz Pariza imati posebno mesto među odličjima koja je osvojio“.
O porazu od „drim tima“?
“S ponosom gledam na tu utakmicu. Za mnoge je unapred bila izgubljena. Lepše bi bilo da smo pobedili, ali odigrali smo tako da ne ostane gorak ukus. Uspeli smo da se oporavimo i odigramo utakmicu za medalju. Svako je iz toga nešto naučio, što individualno i timski”.
Ko je organizovao sada već čuvenu proslavu u Parizu?
“Spontano je bilo, ali kada smo videli da je utakmica u tri gotova, a ceremonija u 12, to je bila računica da se nešto organizuje. Mislili smo ručak, ali preraslo je u slavlje godine. Organizacija je potekla od Milutinova i ekipe koja je za to zadužena. Uspomene za čitav život”.
Izlaganje je Vasa završio govoreći o potencijalnom prelasku u Denver i narednoj sezoni.
BONUS VIDEO Bravure Nikole Jokića
