13
Treba nam više ovakvih ljudi
Srpski košarkaš Vanja Marinković još jednom je privukao pažnju javnosti svojim potezima van terena.
Dobro je poznato da domaći sportisti često u širokom luku izbegavaju da pričaju o politici i petljaju svoje ime u takve vode, iako je politika već odavno veoma bitna u sportu.
Međutim, sve to ne bi trebalo da sputava sportiste da makar ponekad pošalju neku vrednu poruku koja se tiče društva u kom žive. Mnogo ipak izbegavaju da se oglašavaju na bilo kakav način, kao da se sve ono što se dešava u državi ne tiče i njih, ali Marinković se ne plaši da pokaže da je nezadovoljan onim što gleda u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ
Poslednji od njegovih poteza van terena, koji je privukao pažnju jeste potpisivanje „ProGlasa“.
Tako se bivši kapiten Partizana pridružio uglednim javnim ličnostima koje pozivaju građane da izađu na izbore i sami utiču na svoju, ali i sudbinu srpskog društva, koje nije baš na dobrom putu.
U pitanju nije nikakva politička stranka ili pokret, u pitanju je samo želja da se nešto u ovom, reklo bi se izmučenom srpskom društvu, nešto promeni nabolje.
Marinković je ovim potezom stao na istu stranu sa brojnim umetnicima, glumcima, slikarima, piscima, muzičarima, profesorima… Na taj način verovatno je stao na žulj onima koji Srbiju ne žele da vode u pozitivne promene, već gledaju uglavnom samo sopstvene interese, džepove i račune.
Međutim, izgleda da Vanju za to nije mnogo briga, jer mu nije prvi put da ovakvim potezima privlači pažnju. Tako nešto pošlo mu je za rukom kada se letos pojavio na protestima „Srbija protiv nasilja“.
Pored njega, među onima koji su šetali beogradskim ulicama dugi niz nedelja bili su i Miroslav Berić, Predrag Drobnjak, Rade Zagorac, Miodrag Marić… Po društvenim mrežama se pisalo da je na ulicama u vreme protesta viđen i Aleksandar Džikić.
Ono što Vanju izdvaja od nekih drugih srpskih sportista jeste to što nakon ovakvih poteza i svesnih odluka ne mora da se pravda.
Bili smo svedoci i da su masovne proteste protiv Rio Tinta podržali veoma poznati srpski i crnogorski sportisti, ali su nakon toga morali da se „vade“ i pravdaju kako to nema veze sa politikom, kako su poslali samo nepolitičku poruku i tome slično. U svakom slučaju lepo je i korisno što su makar na neki način tada iskazali šta misle, ali nije baš da su morali da se pravdaju kada su već postupili tako kako jesu.
Vanju je izgleda manje briga šta će ko da misli, ne plaši se bilo kakvih osuda i čak ćutanjem, odnosno postupcima, kaže mnogo više od nekih koji redovno pričaju. Isto tako nije imao potrebu za bilo kakvim „zapaljivim“ izjavama, ne meša se tamo gde mu nije mesto, ali koliko god da ostaje po strani, opet iskaže svoj stav, a to je mnogo važno, jer njegovo ime i prezime i te kako znači ljudima u Srbiji.
Mnogi će verovatno sada reći, ‘ma šta njega briga, prima veliku platu, živi u Španiji, obezbedio se za ceo život’, ali Srbija je njegova zemlja, njoj je doneo i srebro sa Mundobasketa letos, a ovo je i njegovo društvo u kome odavno mnogo toga ne valja.
Setićemo se da je Marinković u prošlosti umeo da kaže ‘ne’ kad je hteo, pa se nadamo da će bar nekome poslužiti kao primer, jer baš to sportisti treba da budu.
Za kraj, dopunite sami sledeću rečenicu.
Neko je Vanja, a neko je…
BONUS VIDEO Drugi gol Dušana Tadića za preokret Fenerbahčea
