Teo, Bjelica, Vasa su na teži način učili da Amerikance ne zanima jesi li bio najbolji u Evropi

Ne zato što nemaju kvalitet za NBA, već zbog niza faktora na koje jednostavno nisu mogli i ne mogu da utiču.Malobrojni su košarkaši koji će otići u Ameriku kao već formirani igrači i očekivati da će dobiti ozbiljniju šansu, to iz godine u godinu postaje sve jasnije.Osim ako ne odeš "preko bare" i počneš da radiš tačno ono što se od tebe očekuje, ili neočekivano i višestruko ne premašiš očekivanja, teško da ćeš ući u neku ozbiljniju priču sa minutažom i ulogom na parketu.Ta razlika u filozofijama i neka vrsta egocentrizma Amerikanaca oličena je delom i u izjavi koja se tiče prošlosezonskog MVP-ja Evrolige Saše Vezenkova.Izgovorio ih je Majk Braun, trener Sakramento Kingsa koji je govorio o adaptaciji Vezenkova i njegovom ubacivanju u tim.

"Odigrao je dobro za nas ofanzivno protiv Toronta. On postaje sve bolji. Razmatramo različite kombinacije, a Sašu možemo ubaciti sa drugom petorkom... Jedina stvar koja se možda neće desiti je da mislim da se neću petljati sa starterima, ali druga i treća petorka mogu da se promene u bilo kom trenutku. Saša je pokazao svoju svestranost u napadu“, rekao je Braun, pa dao neodređen odgovor na pitanje da li će Saša biti deo rotacije kad sezona počne."Ne znam da li će biti ili ne. Mora da nastavi da se bori protiv sebe i da bude bolji u svakoj prilici, bilo na treningu, ili utakmicama", dodao je Braun.I to je ono što gradi utisak da Amerikance apsolutno ne zanima ono što se dešava preko okeana u košarci i koliko im je Evroliga nebitna.Od tebe kao košarkaša se znači očekuje da se dokažeš u Evropi, budeš najbolji i onda odeš u NBA da bi se opet dokazivao? Ok, s jedne strane to ima smisla, jer pravi kvalitet tako može da ispliva na površinu, ali trebalo bi onda valjda da postoji određeni balans i dogovor koji će se poštovati.

Svaki od naše trojice igrača iz naslova, Teo, Bjelica i sada Vasa Micić bili su najkorisniji igrači Evrolige, kao što je prošle sezone bio Vezenkov.Jednako se od svakog od njih očekivalo da se nanovo dokazuje kad je došao u NBA. Teodosić, danas košarkaš Crvene zvezde, svoju MVP sezonu odigrao je pre skoro deceniju i po dok je nosio dres Olimpijakosa.Uvertira za tu sezonu bio je propust klubova da ga izaberu na NBA draftu 2009. i kao da su ga time "naljutili", pa je pokazao sve što može i išao sa Olimpijakosom do Fajnal-fora Evrolige u Bersiju.Ganjao je evroligašku titulu i kada ju je osvojio sa CSKA iz Moskve, mogao je da se oproba u Los Anđeles Klipersima. Međutim, tada je već imao punih 30 godina, a zna se da Amerikanci više vole da se kockaju sa mlađim košarkašima i od njih prave svoj marketinški proizvod i zlatne koke.

Zato je recimo Nikola Jokić, koji je otišao u pravi klub i u pravo vreme, pronašao svoju sreću u Denver Nagetsima. Njegov unikatni talenat je prosto mogao da dođe do izražaja u timu koji je još uvek kukao za sezonama kad je imao Karmela Entonija.Mislite da se neko tamo sada seća Karmela? Poštuju i dalje, naravno, ali da nešto žale za njime i tim sezonama - ma tačno ih boli uvo.Teo je u Americi u prvoj sezoni i imao šansu, jer je odigrao 45 utakmica i imao 9,5 poena i 4,6 asistencija u proseku uz 25 minuta po utakmici.Međutim, druga sezona je bila potpuno druga priča. Jedna povreda i začas te u Americi zamene, a sistem je takav da su svi momentalno zamenljivi.Zato je Teo u drugoj sezoni imao tek oko tri poena po meču i dve asistencije, a u Klipersima je ostao relativno kratko i vratio se u Evropu, prvo u Virtus, pa u Zvezdu.

Bjelica je otišao u možda najboljim godinama i to kao čovek koji sa pozicije četvorke može da prenosi loptu poput bekova. Od tršavog momka koji je prvi put pojačao Zvezdu, postao je košarkaš koji šutira trojke, organizuje igru, gradi se.Sve to ništa nije značilo u NBA ligi, gde je strelac 14,5 poena po meču na Fajnal foru Evrolige 2015, uz zavidne procente šuta (40 posto za tri), sveden na igrača rotacije i selicu između Minesote, Sakramenta, Majamija i Golden Stejta sa kojima je na kraju postao NBA šampion 2022.Tridesetpetogodišnjak je imao 7,6 poena po meču i nakupio je 449 utakmica gde je uvek bio konstantan, ali nikad i razmatran kao jedan od lidera. To svejedno ne znači da nije imao uspešnu NBA karijeru, samo što se možda očekivalo za koji stepenik više.Isto je i sada sa Micićem. Posle više godina razmišljanja i pričanja da će otići u Ameriku, otišao je u Oklahomu. Činilo se kao dobar izbor jer nerazvijena ekipa lakše može da izbaci kvalitet u prvi plan.

Tu se do sada nije sve poklopilo kako treba po Vasu, ali jeste po ekipu, jer Šej Gildžes-Aleksander igra odlično već neko vreme na spoljnim pozicijama, a Čet Holmgren to radi na unutrašnjim.Onda se dođe u situaciju da 29-godišnji momak, koji je pre godinu i po dana vodio Anadolu Efes do druge titule u Evroligi, bude marginalizovan i da čas igra, čas ne igra.Vasa ima u nogama osam utakmica u NBA i svega 3,4 poena, uz ne baš briljantne procente šuta i 37,5 posto iz igre i 35,7 posto za tri.Ima i skoro tri asistencije po utakmici, ali danas odigra šest minuta, sutra 20, pa preksutra opet sedam ili 11 minuta, a videli smo koliko mu znače poverenje i konstantnost.Bio je nesiguran posle povreda i malera u ranijoj fazi karijere, a onda se uzdigao kod Šarunasa Jasikevičusa u Žalgirisu i pre šest godina počeo da se profiliše kao najbolji u Evropi, što je zvanično bio 2021. Bio je i MVP finalnog turnira Evrolige 2021. i 2022, najbolji u finalu turskog prvenstva 2023. i sve to do sada nije značilo ništa preko okeana.

Kao da nije ni postojalo i s jedne strane je i fer, ali i nije u redu, zavisi iz kog ugla se gleda. Fer je prema onima koji se nadaju jednakoj šansi da se nametnu u ekipi, a nefer, jer pokazuje izvesnu dozu arogancije u američkoj košarci koja kao da ne ceni ništa van svojih granica, a već godinama su joj najbolji igrači Evropljani, ili momci koji potiču sa afričkog kontinenta, dok Evroliga kao da ni ne postoji.Zbog toga je možda bolje da se košarkaš rano opredeli za jedno ili drugo, Evroliga ili NBA, jer oba za jednu karijeru, ako neko želi da bude najbolji, teško mogu da idu zajedno.Bogdan Bogdanović je jedan od retkih izuzetaka iz tog kalupa, ali Bogdan ima i nekoliko talenata koje Amerikanci već godinama gledaju kao sveti gral. Za početak samo pogledajte njegove procente šuta za tri koji redovno plešu tu oko 40 posto i neke stvari će odmah biti jasnije, uz to da su se u Sakramentu pre pet godina u vezi sa raspodelom uloga ponešto pitali i Srbi.BONUS VIDEO: Novi tripl-dabl Jokića nedovoljan za pobedu u Orlandu