Stranac u košarkaškoj reprezentaciji Srbije - čini se, večita tema, a novi odgovor na to pitanje dao je Predrag Danilović.
Brojni su primeri gde je ovo bio „pun pogodak“, ali se čini da tako nešto neće biti moguće u Srbiji. Ipak, hemija u nacionalnom timu je odavno napravljena među igračima koji godinama nose dres Srbije, godinama su stvarali košarkaški kult i dolazak „tezgaroša“ po ugovoru mogao bi samo da naruši ambijent.
Štaviše, negativna atmosfera oko potencijalnog stranca napravljena je čak i kada je Igor Kokoškov nagovestio da razmišlja o Franku Kaminskom, koji ima naše korene i poreklo. Onda se postavlja pitanje, šta bi se tek desilo da se potencira dolazak potpunog stranca, pa se i Kokoškov brzo povukao iz ove diskusije i nije se dalje potezalo pitanje Kaminskog.
Pored toga, druga stvar je i što za sada ne postoji igrač tog kvaliteta koji bi bio senzacionalno pojačanje za Srbiju. Čak i poziciono, sam Kaminski bi naleteo na veliku gužvu i konkurenciju u reketu, uz Jokića, Marjanovića ili Milutinova, bojazan postoji samo zbog nekih narednih godina i generacija, ukoliko ne bude pravih naslednika.
Ipak, kada je delovalo da nećemo imati pleja nivoa Teodosića, „eksplodirao“ je Micić, sada se i Filip Petrušev nameće kao igrač za budućnost.
„To je samo lekcija za mene da budem veoma pažljiv kada su izjave u pitanju i kako ih formulišem. Ljudi vole nacionalni tim i košarku i zato moramo da vodmo računa. Neke moje izjave su izvađene iz konteksta i to nije dobro. Nije bilo nikakve priče da se naturalizuju igrači. Ono što je odgovor, jeste da svako ko ima srpski pasoš i naš je državljanin, može da igra košarku i on je potencijalni reprezentativac“, rekao je nešto kasnije Kokoškov, posle sage „Kaminski“.
PEJDŽ KAO REPREZENTATIVKA SRBIJE
Inače, druge zemlje su imale dobra iskustva sa strancima, ali to ne znači da bi identičan potez „upalio“ u Srbiji. Kod nas, u ženskoj konkurenciji je tako nešto bilo moguće.
„Marina Maljković je uradila odličan posao, najpre sa Pejdž, a onda i sa Ivon Anderson. One imaju strankinju u ekipi, tu je praksa dobra, ali kod muškaraca nije vreme za to. Žene su se kvalifikovale i za Olimpijske igre i ako bog da pa se i košarkaši plasiraju, imaćemo tri selekcije na Igrama – mušku, žensku i basket tri na tri“, rekao je Predrag Danilović i povukao crtu između muške i ženske reprezentacije.
View this post on Instagram
Pejdž je sa Srbijom osvojila Eurobasket 2015. u Budimpešti, uz bronzu na Olimpijskim igrama 2016. godine. Ona je bila deo građenja kulta ženske reprezentacije, kakav do turnira u Mađarskoj nije postojao.
Bilo je to prvo zlato u istoriji srpske ženske košarke, time je ostvarena i viza za Rio, gde je napravljen novi uspeh.
Zbog povrede kolena je morala da kaže „zbogom“ aktivnom igranju košarke, a sada joj u Americi najveći deo sobe zauzima zastava Srbije, koju je dobila nakon osvajanja Eurobasketa.
SLOVENIJA – ENTONI RENDOLF KOBAN PO ORLOVE
Košarkaš Reala je bio adut Slovenaca pod košem 2017. godine, gorke za nas. Mi smo tada na turnir otišli „osakaćeni“ povredama, a Slovenija je uz Gorana Dragića i sve boljeg Luku Dončića imala i dodatni važni adut pod košem.
Nije Rendolf odigrao spektakularno finale, ali je njegovo iskustvo i sigurnost pod košem bilo dragoceno za Sloveniju. Ubacio je 11 poena uz četiri skoka, tri blokade, dve asistencije i ukradenu loptu za 29 minuta.
Srbiji je najviše nedostajao Nikola Jokić, tada NBA zvezda u usponu, a bitku pod obručem nisu mogli da dobiju Marjanović i Kuzmić, Milan Mačvan je izneo ovaj meč sa 18 poena i pet skokova.
Slovenci se posle turnira, naravno, nisu mnogo potresali zbog kritika da su sa strancem došli do titule – slavili su Dragića i Dončića, Rendolf je dobio neizmerne reči zahvalnosti, baš kao i Danijel Pejdž kod nas.
RUSIJA – HOLDEN HEROJ
Na turniru 2007. godine, Andrej Kirilenko proglašen je za MVP-ja, ali je pitanje da li bi bez Džona Roberta Holdena Rusija došla do titule prvaka Evrope.
I to kako, protiv domaće selekcije Španije u finalu. Bila je to prva i za sada jedina titula samostalne Rusije od raspada Sovjetskog Saveza, Španci su potom osvojili tri od mogućih pet titula.
Nakon što je specijalnom odlukom predsednika Vladimira Putina dobio rusko državljanstvo, Holden je dobio priliku da igra za ovu državu već na Evropskom prvenstvu 2005. godine u Beogradu. Reprezentacija Rusije je osvojila tek osmo mesto, ali je u Španiji Holden napravio košarkašku bajku.
Pri vođstvu domaćina od jednog poena, Rusi su krenuli u napad, a odgovornost je tada preuzeo Holden. Samo nekoliko sekundi pre kraja utakmice fintirao je Kalderona i šutirao sa 5 metara od koša. Lopta je udarila o oba obruča pa o tablu i konačno prošla kroz koš, čime je Rusija došla do zlatne medalje.
Nastupio je potom i na Olimpijskim igrama 2008. godine.
BO MEKEJLEB – PODVIZI S MAKEDONIJOM
Nekadašnji plej Partizana važi za jednog od najboljih Amerikanaca koji su igrali u Evropi, a to je krunisao sjajnim partijama za Makedoniju.
Imala je Makedonija dosta simpatija i navijača u Srbiji upravo zbog baze fanova koju je Bo stvorio u crno-belom, nije uspeo da donese medalju, ali je nastup bio istorijski.
Našao se u timu turnira sa prosekom od 21,4 poena, 3,1 skoka i 3,7 asistencija po meču, bio je strelac turnira, a Makedonija je u polufinalu naletela na Špance i bilo je 92:80 za Furiju.
U meču za treće mesto, koji je takođe bio dramatičan, Rusija je bila bolja sa 72:68. Vlado Ilievski i Pero Antić su bili još heroji Makedonije, koja je u četvrtfinalu rasplakala veliku Litvaniju.
Pratite nas i na društvenim mrežama: