Stranac u reprezentaciji Srbije: Pet razloga za, pet razloga protiv

Dobro ili loše? Procenite sami

Pitanje oko dolaska košarkaša iz inostranstva u reprezentaciju Srbije već duže vreme izaziva burne rasprave tabora „za“ i „protiv“, a ono je ponovo postalo aktuelno u momentu kada je selektor Svetislav Pešić odlučio da zahvali Milošu Teodosiću, doskorašnjem kapitenu reprezentacije.

Kao jedan od mogućih razloga ovakvog raspleta situacije mnogi su naveli i dijametralno suprotan stav koji njih dvojica imaju na ovu temu. I dok je sasvim sigurno da to nije razlog iz kog je došlo do raskola (ili bar ne jedini ni najveći), ono što je činjenica jeste da će o ovoj temi tek biti priče narednih godina.

Zasad nema indicija da će se to dogoditi u narednom periodu, a mi vam donosimo pet razloga za i pet razloga protiv ideje da košarkaš rođen u nekoj drugoj zemlji, a koji nikako nije povezan sa Srbijom, nastupi za našu selekciju.

Stranac u reprezentaciji – razlozi ZA

Razlog broj 1 – kvalitetna opcija više

Teško, ali zaista teško je zamisliti da bi selektor Srbije, ko god to bio, odlučio da mesto stranca iskoristi za igrača koji bi bio tek član rotacije. A s obzirom na to da je Srbija zemlja koja u svojim redovima ima najboljeg igrača NBA lige, NBA šampiona i najboljeg igrača dvostrukog šampiona Evrope dve godine zaredom, nema dileme da bi taj igrač na kog bi pao izbor bio neko ko bi doneo bar približan nivo kvaliteta reprezentaciji Srbije, što automatski znači i jednu ozbiljnu opciju više.

Pogotovo jer bi bez dileme veliki broj sjajnih košarkaša bio više nego zainteresovan da igra za reprezentaciju Srbije, uzevši u obzir da je u pitanju jedan od „najtežih“ dresova u svetskoj košarci – da ne govorimo o tome da bi imao čast da igra u timu sa Jokićem, Micićem…

Razlog broj 2 – mnogo širi izbor igrača

Ovo je logično, ali svakako ni najmanje zanemarivo – veća je verovatnoća pronaći igrača koji se savršeno uklapa u zamisli među 1.000 opcija, nego među 30. Prosto i jednostavno. Naravno, lako zvuči u teoriji, u praksi je stvar dosta komplikovanija, ali čak i da se izjalovi sa prvom „metom“, postoji sigurno i rezervna opcija koja ne podrazumeva preveliki pad u kvalitetu, što se ne može reći za aktuelnu situaciju.

Razlog broj 3 – iskustva drugih selekcija

Kako bismo videli šta pozitivno može da donese košarkaš iz inostranstva nije potrebno ići previše daleko, pošto imamo dva fenomenalna primera u Srbiji, i jedan nedaleko od nje, u Sloveniji.

Danijel Pejdž je pod trenerskom palicom Marine Maljković postala jedna od ljubimica navijača, isto se može reći i za Ivon Anderson. Obe su igrale presudnu ulogu u velikim uspesima – Pejdž je sa Srbijom osvojila zlato 2015. u Budimpešti i bronzu u Rio de Žaneiru, dok je Anderson 2021. bila ključni faktor u osvajanju zlatne medalje na šampionatu Evrope u Francuskoj i Španiji.

Sa druge strane, Entoni Rendolf je 2017. u Turskoj bio „X faktor“ u Turskoj i reprezentaciji Slovenije praktično doneo zlato.

Razlog broj 4 – druga „škola“ košarke

Jedna priča iz istorije srpske košarke pokazatelj je da kontakt sa košarkašima iz inostranstva itekako može da bude koristan. Na Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu reprezentacija tadašnje Jugoslavije igrala je protiv Sjedinjenih Američkih Država, i doživela debakl (104:42), a priča o samom početku susreta postala je legendarna.

„Ja sam skočio po loptu i dok sam ja doskočio oni su imali već 4:0“, rekao je svojevremeno Nemanja Đurić, čuveni košarkaš, evocirajući uspomene na sam početak utakmice kada su Amerikanci prvo postigli poene odmah posle početnog podbacivanja, da bi potom Oskar Robertson ukrao loptu pri izvođenju i povećao na 4:0 za samo četiri sekunde igre.

Besni zbog takvog raspleta, reprezentativci Jugoslavije su se u Beograd vratili rešeni da stvari koje su videli počnu da primenjuju. Strani košarkaš u reprezentaciji Srbije bi doneo neki novi pogled na „igru pod obručima“, neke nove običaje, iz čega bi moglo da se izvuče mnogo toga pozitivnog.

Razlog broj 5 – opomena za mlade, ali i trenere

Iako zvuči čudno, inostrani košarkaš bi zapravo mogao da donese dosta dobrog i na polju motivacije. Stvar je zapravo jednostavna – ukoliko postoji potreba da određena pozicija bude popunjena na taj način, onda postoji određeni problem, a njega je moguće rešiti samo kvalitetnim radom. Bolji signal i opomena da je trenutak da se nešto promeni čini se da ne postoji.

Stranac u reprezentaciji – razlozi PROTIV

Razlog broj 1 – moguća reakcija javnosti

Na kraju dana, sve se svodi na podršku, a veliko pitanje je koja je svrha postojanja reprezentacije ukoliko ne postoji podrška navijača i javnog mnjenja. S obzirom na to da je muška košarkaška reprezentacija Srbije ekipa sa kojom se poistovećuje ubedljivo najveći broj ljubitelja „igre pod obručima“ u Srbiji, pa je veliko pitanje da li bi taj stepen podrške postojao ukoliko bi neki naturalizovani košarkaš zaigrao za „orlove“.

Razlog broj 2 – moguća reakcija ostalih reprezentativaca

Kada je odluka Pešića da Teodosić ne bude deo reprezentacije objavljena, jedna od prvih teorija zbog koje je došlo do „tačke sporenja“ bilo je različito viđenje situacije sa strancima u dresu sa državnim grbom. Pešić je za, Teodosić apsolutno protiv, čak je išao i do te mere da je rekao da više ne bi igrao za reprezentaciju ako bi u njoj bio igrač iz inostranstva.

Iako je malo verovatno da je to jedan od uzroka, ono što jeste činjenica je to da bi određeni broj igrača zaista i postupio na taj način.

Razlog broj 3 – „ubijanje“ morala mladim igračima

Gotovo svaki dečak koji počne da se bavi košarkom u Srbiji sanja da jednog dana zaigra za reprezentaciju. Odluka čelnika srpske košarke da se okrenu igračima iz inostranstva bi poslala poruku da je nebitno koliko se trude, jer postoji mogućnost da budu zamenjeni košarkašima koji su sazreli na nekom drugom mestu. Činjenica je, doduše, da bi oni najbolji ponovo isplivali, ali…

Razlog broj 4 – „laki izlaz“ umesto borbe za boljitak

Potreba da se kvalitetni igrači za reprezentaciju traže van granica zemlje ukazuje na određeni problem u radu samih košarkaških institucija. Da, igrač iz inostranstva bi doneo momentalni kvalitet, ali bi takođe poslužio i kao puka „zakrpa“ i doprineo guranju problema „pod tepih“. Ti resursi bi mogli da budu upotrebljeni za razvoj domaćih klubova, makar po cenu da narednih godina ne bude rezultata, ako će do njih doći organskim putem umesto prečicom.

Razlog broj 5 – Identitet

Ovo nije potrebno previše objašnjavati. Jednostavno, mnogi se pitaju da li bi titule imale istu draž ukoliko bi je donosili Amerikanci u poređenju sa onima koje su dolazile nakon bravura Saše Đorđevića, Vlada Divca, Peđe Stojakovića…

BONUS VIDEO Teodosić i reprezentativci pevaju „Ostaće pesma i uspomena na Tea kapitena“