Kada se gleda spisak bivših selektora reprezentacije Sjedinjenjih Američkih Država u košarci, teško da postoji neko čija sudbina bi mogla da bude opisana kao obična. Ipak, u poređenju sa životnom pričom Stiva Kera, svaka prethodna izgleda u najmanju ruku dosadno.
Nije još ni bio rođen Stiv kada mu je život u određenoj meri bio predodređen, pošto je njegov deda Stenli, nakon što je pomagao u spašavanju žena, dece i siročića u Alepu i Marašu posle genocida nad Jermenima, odlučio da se naseli u Bejrutu.
Tu je rođen i Stivov otac, Malkolm, koji je život posvetio Srednjem Istoku, a u svojoj 34. godini u glavnom gradu Libana na svet je došao i mali Stiv. No, iako je igrao košarku, ništa nije slutilo da će postati to što je postao, i pitanje je šta bi bilo da u Libanu nije započeo građanski rat. Bombe su padale po pisti, aerodrom je bio zatvoren, a činilo se da život tada 18-godišnjeg mladića ugrožen. Spas je stigao u vidu jednog vozača koji je prevezao porodicu do Sirije, tačnije Damaska, potom i do Amana u Jordanu.
„Strah me je da sva ova neizvesnost i nelagoda, da ne pominjem strah od fizičke opasnosti, nisu ostavili veoma loš utisak na Stivovo viđenje Bejruta, zbog čega se on i pita šta još uvek radimo ovde“, napisao je u pismu čije delove je objavio Njujork Tajms članovima porodice njegov otac malo nakon avgusta 1983. godine.
U januaru 1984. godine, kada se situacija malo smirila, stigla je vest koja je mogla Stiva da gurne van puta kojim je u tom momentu već polako išao – nepoznati počinitelj i član organizacije Islamski džihad ubio je Malkolma sa dva metka u potiljak. Razlog je bio Malkolmova želja da njegov rodni grad bude što slobodniji, a reč predsednika Američkog univerziteta u Bejrutu imala je svoju težinu.
Memorial to the late, great Malcolm Kerr on AUB campus — his tragic and sensless murder was a huge loss for humanity @FawazGerges @abuaardvark @jricole @DannyPostel @hisham_melhem @SteveKerr pic.twitter.com/SFZpws8iOz
— Nader Hashemi (@naderalihashemi) February 8, 2019
No, gubitak čoveka koji je bio Stivov oslonac ispostavila se kao presudna za još uvek golobradog momka, koji je preko srednje škole Palisejds Čarter u Los Anđelesu, potom univerziteta Arizona, gradio put ka najjačoj ligi na svetu.
U nju je ušao kao 50. pik na draftu 1988. godine, i to zahvaljujući Finiks Sansima.
Igrao je potom za Klivlend Kavalirse, pa Orlando Medžik, ali je prava „eksplozija“ usledila kada je 1993. dobio poziv Čikago Bulsa. Imao je ulogu epizodiste, ali ga to nije sprečilo da u finalu 1997. godine postigne koš za titulu u utakmici broj šest, pri rezultatu 86:86. Doduše, greška je na Džezerima – jer ko još pobednika takmičenja u šutiranju trojki ostavlja samog?
I sledeće godine, ponovo protiv Jute, Ker je pokazao kvalitet, pošto je uhvatio sopstveni promašaj i „poslužio“ Džordana koj ije pogodio trojku za izjednačenje u seriji koju su Bulsi dobili u šest utakmica.
Nakon tri vezana prstena sa Bulsima, na red je došao i San Antonio, gde je Sparsima osvojio još dve titule, a 2003. se povukao iz NBA lige.
Ubrzo je teren zamenio komentatorskom kabinom na TNT televiziji, gde je proveo četiri godine, pre nego što je preuzeo funkciju u Finiks Sansima. Od deoničara Ker je polako ali sigurno išao ka samom vrhu, pa je 2007. godine postao generalni menadžer, potom i predsednik Finiksa, koje je napustio 2010. godine.
Nakon još jednog „mandata“ u komentatorskoj loži, 2014. je dobio poziv Golden Stejt Voriorsa, i napravio pun pogodak. Kao glavni trener je, uprkos sumnjama, uspeo da od do tog momenta „gubitničke“ franšize stvori mašinu koja melje sve pred sobom, a od Stefa Karija, Kleja Tompsona i Drejmonda Grina NBA superstarove.
Tri titule nisu bile dovoljne, Ker je morao da se „upiše“ i po još jednom parametru – njegovi „Ratnici“ su u sezoni 2015/2016 dobili neverovatne 73 utakmice, postali prvi tim sa jednocifrenim brojem poraza, a na prvom mestu su „preskočili“ upravo Bulse u kojima je Ker briljirao u sezoni 1995/1996.
I na reprezentativnom planu mu je išlo, pošto je bio „desna ruka“ Gregu Popoviču, a od momenta dolaska u stručni štab reprezentacije bilo je jasno da je u pitanju priprema terena za čelnu poziciju po odlasku „ludog Srbina“ sa klupe „tima snova“.
Cilj – zlato na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.
No, sve to nije uspelo da smiri duh predaka, pošto je Ker tokom godina poprilično glasno kritikovao lik i delo predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, pogotovo tokom protesta nakon smrti Džordža Flojda i masovnih protesta koji su mesecima trajali širom Amerike. Poseban „trn u oku“ Keru predstavlja sloboda nošenja vatrenog oružja:
„Neko bi sada mogao da uđe u halu o počne da nas „prska“ puškom AR-15. Može da se dogodi jer smo ranjivi, kad god idemo na koncert, u crkvu, tržni centar, bioskop, školu…“, rekao je Ker jednom prilikom, da bi Trampovu vladavinu opisao u dve reči:
„Bezm**o vođstvo.“
Isto nije moguće reći za Kera koji se nalazi na putu da postane možda i najveći trener u istoriji NBA. A u konkurenciji Fila Džeksona, Peta Rajlija, Grega Popoviča… to je, u najmanju ruku, vraški teško. Za mnoge i nemoguće. Za Kera…
Svakodnevica.
BONUS VIDEO Izjava Jokićevog trenera
Pratite nas i na društvenim mrežama: