Foto: AP Photo/David Zalubowsk

"Mali mora da ide", rekao mi je burazer, tek što se sirena ohladila posle poslednjeg treštanja za kraj utakmice u Denveru.

„Ko?“, pitao sam kao da ne znam o kome priča dok mi je u glavi odzvanjalo samo jedno ime. Isto ono koje se pojavljuje prethodnih nekoliko dana po američkoj štampi i društvenim mrežama. Majkl Porter Džunior.

PROČITAJTE JOŠ:

Kada aktuelni šampion NBA lige ispadne u polufinalu svoje konferencije, onda je logično da se traži krivac. Teško je da će tog krivca neko tražiti u Nikoli Jokiću, mada nije ni on odigrao idealno tokom sedam utakmica serije sa Minesota Timbervulvsima.

Tek nešto lakše će se prstom uperiti ka Džamalu Mareju koji je igrao toplo-hladno. Logično, najlakše je pokazati ka Majklu Porter Džunioru i reći – treba da ide.

Petogodišnji ugovor vredan 180 miliona dolara je svakako velika obaveza, a kad sa takvim novcem i 35 miliona dolara po sezoni ne dobijate nešto više od čistog šuta, nije to baš najbolji biznis potez.

Razume se zbog čega je Denver dao svom igraču taj ugovor, verovali su u Koloradu da će Porter Džunior napredovati do tačke u kojoj je sada.

Foto: Tanjug/AP Photo/Matt York

Ta tačka je da neće moći da dribla i u izolacijama šutira do besvesti, da kreira i slično. Njegova rola je svedena na to da neko drugi poput Jokića i Mareja iskreira akciju, Nikola recimo postavi pik, Porter izađe iz bloka i digne se na šut.

Odbranu je popravio, u nekim momentima je lupao rampe za špice ove sezone, uspevao je i da ređa skokove, ali je napadački ostao potpuno zavistan od toga da li ga ide trojka, ili ne.

Kada ne ide, šuta za dva praktično i da nema, pa nema ni odakle da se crpi samopouzdanje. A kad nema samopouzdanja, onda nema ni kapaciteta da se uradi nešto više kad kola idu nizbrdo.

Denverova kola su krenula nizbrdo u drugom poluvremenu sedme utakmice s Minesotom gde su Jokić i Marej bili isceđeni kao limun.

Foto: Reuters/Isaiah J. Downing-USA TODAY Sports

Somborac nije preuzimao odgovornost koliko je trebalo, Džamal nije bio isti kao u prvom poluvremenu te utakmice, pa Nagetsima nije bilo dovoljno ni 20 poena prednosti da ode na megdan Dalas Maveriksima i Luki Dončiću.

U tom finalu se sve do četvrte utakmice videlo da je Minesota imala nameru da se revanšira Denveru za prošlu godinu i 4:1 u prvoj rundi, a onda kao da je ostala bez goriva u rezervoaru.

Ono mahanje Entonija Edvardsa publici bio je dovoljno nesportski znak da iznervira i Jokića koji ga je pitao: „Zašto“.

A na pitanje zašto se Denveru desio takav krah u drugom poluvremenu sedme utakmice, odgovor se još uvek traži. Porter Džunior je za to vreme bio jedan od onih koji su jasno i glasno rekli: „Ja sam kriv“, za ono što se desilo.

Istina. Sa 22,8 poena i 8,4 skoka u pet utakmica protiv Lejkersa i pohvale Lebrona Džejmsa da je „dečko laser“, Porter je totalno prepolovio svoj učinak.

U svakom smislu. Poenterski je spao na 10,7 poena, imao je 5,7 skokova i 1,1 blokadu po meču u seriji u kojoj je mogao da bude bitan tas na vagi.

Jesu se mučili i Marej i Jokić sa odbranom Timbervulvsa, kao što „vukove“ jesu otpisivali i mnogi stručnjaci posle tri uzastopne pobede Denvera, ali ni Džamal ni Nikola nisu imali u svakom trenutku svoje šuteve.

Tu prazninu nije adekvatno ispunio ni Kentavijus Koldvel-Poup, a ni Porter Džunior. Suština je da ni Porter sam nije kriv za neuspeh, sada već prošlogodišnjih šampiona, jer nije baš isto kad se penješ na vrh i kad se boriš da tu ostaneš.

Eto, to je lekcija koju sada mora da nauči i Kalvin But, kao i Majkl Meloun, kom je sedma utakmica iskliznula iz ruku kad nije morala.

Ono što ne ide Majklu u prilog jeste to što je protiv Lejkersa u seriji šutirao odlično za tri poena, a protiv protiv Minesote je gađao onako kako mu ni najgori neprijatelj ne bi poželeo.

U poslednje dve utakmice po 1/6, u petom meču 2/7, u četvrtoj 0/2, u drugoj 1/7. U samo dve utakmice je Porter Džunior bio u nekim dobrim plej-of procentima. Ostalo je bilo jezivo.

Zato ne treba da čudi što sve više podkastera, reportera i ostalih vidi njega kao problem i prvo ime koje treba da se menja u Denveru.

Nikola Jokić, Majlk Porter Junior Denver Nagets
Foto: Tanjug/Troy Taormina/Pool Photo via AP, File)

I tu postoji nekoliko problema. Prvi je, očito, Porterova plata koja nije mala, pa je pitanje ko bi za njega izdvojio toliki deo svog seleri kepa. Drugi je svakako izostanak konstantnosti i onom prioritetnom zadatku i treći pitanje hoće li se opet pojaviti njegovi problemi sa leđima sa kojima je dugo kuburio.

Mogu i Jokić i Marej da ga hvale koliko hoće kao najboljeg šutera u ekipi, može to da radi i Lebron, pa da se onda u četvrtak piše kako bi za Portera „trebalo da trejduju Lejkersi“, činjenica je da kad igrač sa maks ugovorom ima četiri utakmice u debelom minusu, zaslužuje da se ovakva pitanja postavljaju.

A ako samo ukucate na Jutjubu njegovo ime ili naziv Denver Nagetsa, izaći će vam bar nekoliko analiza i mišljenja da je on neko za koga bi moglo da se trejduje.

Nikola Jokić, Majkl Porter Junior
Nikola Jokić, Majkl Porter Junior; Foto: Tanjug/AP Photo/David Zalubowski)

Problem za Nagetse je i to koga bi mogli da dobiju u zamenu. Da li da jure jednog dobrog, možda ol-star igrača i nekog pika, ili da probaju da dobiju jednog superstara?

Paskal Sijakam bi verovatno odlično „seo“ Denveru, ali je sva prilika da će dobiti bolje uhlebljenje i veći ugovor u Indijani.

Ili, tu je i opcija da sačuvaju Portera, pokažu mu poverenje kao što su uradili kad su ga i draftovali i održe jezgro trojice glavnih igrača od kojih će jedan morati da proširi svoj repertoar ako bude hteo da opravda svoju zaradu.

Taj repertoar će morati da uključi i koji dribling više, prodor zbog širenja odbrane, nešto šuta za dva… jer kad plaćate nekog kao superstara, nećete da očekujete samo da bude šuter, to je svojevremeno bio i Kajl Korver ili Džej Džej Redik, pa nije bio smatran superstarom.

Zbog toga je pred Denverom bitan izbor – da li da menja jednog od tri igrača koje gleda kao okosnicu ekipe, ili da pojačava klupu i kako to da uradi.

Sada deluje da je razvoj klupe ipak bitniji, uz moguće vraćanje nekih igrača poput Brusa Brauna koji je za lepe novce otišao u Indijanu, pa se obreo u Toronto Reptorsima.

On je lani znao da povuče ekipu kao što je to sa klupe radio Majk Konli u Minesoti, dok je Denver delovao kao izduvani balon suviše često da bi ove godine bio konkurentan za trofej Lerija O’Brajena.

Posebno ne u sezoni kada se Boston bukvalno prošetao do finala zbog povreda najvećih zvezda iz ekipa koje su mu stajale na putu.

BONUS VIDEO: Konferencija Nikole Jokića nakon poraza od Minesote

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare