0
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Francuske u prijateljskom meču u Lionu sa 79:67 i napravila najbolji mogući uvod za nastavak priprema.
„Orlovi“ su pokazali da su spremni za najveće stvari i zaista su najavili sjajno leto. Iako Francuska neće biti direktan rival u grupi izabranika Svetislava Pešića, ovaj meč je bio veoma bitan.
Bila je ovo i prva zvanična provera Srbije u okviru priprema ekipe za Olimpijske (26. jul – 11. avgust), a na neki način i prekid košarkaškog posta i izlazak iz zone spekulativne analize i nagađanja „kako ćemo izgledati kad se okupimo“.
Pročitajte još
Momci su shvatili da mogu i sigurno će i u narednim utakmicama sada biti još lakše. Najbolji u redovima Srbije bio je Nikola Jokić sa 20 poena i 12 skokova, dok je Bogdan Bogdanović imao 15 poena. Sjajno je odigrao i Aleksa Avramović (devet poena) u odbrani, dok su Vasilije Micić (pet), Marko Gudurić (sedam) i Filip Petrušev (šest) pogađali u periodu kada se rešavao pobednik.
Naredna provera je zakazana je već za ponedeljak kada će Srbija igrati protiv Australije od 18 časova u Abu Dabiju, a na istom mestu i u isto vreme odmeriće snage sa SAD u sredu.
U Francuskoj nas je Jokić još jednom podsetio kako mu u ovom trenutku nema ravnog i to se videlo na primeru gde je samoproklamovana „najbolja centarska linija sveta“ u sastavu Rudi Gober, Viktor Vambenjama, Matijas Lesor pregažena kao plitak potok.
Ako izuzmemo standardne adute kojima Jokić maltretira protivnike, ono što je posebno privuklo pažnju je njegov visok stepen energije i predanosti da se bavi defanzivom, nešto što znamo da ne radi često kad je u Denveru, u punoj takmičarskoj formi i sa, po slobodnoj proceni, 15 kilograma manje. Pored Jokića, koji je još jednom pokazao zašto je važan za tim Srbije, nepohodno je napomenuti još dva detalja koja su ostavila utisak nakon meča sa Francuzima.
Prvi je svakako način na koji smo odigrali u defanzivi i koji bi mogao postati identitet naša reprezentacije. S obzirom na sastav ekipe, jasno je kakav ofanzivni potencijal poseduju izabranici selektora Pešića, ali ono što je viđeno u odbrani pokazuje da postoji namera da se ide do samog kraja i da defanzivna klinika protiv Francuza nije nešto što se slučajno desilo.
Nije baš da često imamo priliku da gledamo ekipu koja svojom odbrambenom postavkom gura loptu u ćošak, odakle seče prvi pas i vrši tranziciju iz koje beleži lake poene. Očito je ideja selektora Pešića da se na taj način vrši pritsak i da rivala praktično, fudbalskim žargonom, pretrčimo tokom utakmice. Za to je svakako neophodna dobra fizička sprema, a srpski igrači su na meču sa Francuskom izgledali do te mere spremno kao da je u pitanju polufinale Olimpijskih igara, a ne pripremna utakmica.
Ako govorimo o problemima, može se reći da su se oni pojavili delimično u kontroli defanzivnog skoka, no ovo je karta na koju će Francuzi svaskako igrati, jer ne postoji reprezentacija koja ima više igrače na pozicijama „četvorke“ i „petice“, stoga ovaj segment ne treba da nas brine.
Činjenica je i da je ovo prva utakmica u kojoj se novo svetsko čudo u liku i delu Viktora Vembenjame nije naigralo košarke, a naročito raduje podatak da mu je svaki od naših visokih igrača koji su ga čuvali (Nikola Milutinov, Uroš Plavšić i Filip Petrušev) ukrali po bar jednu loptu, a neki i više. Njegova pogođena trojka pod izuzetnim opterećenjem, iako deluje sjajno za TV špice, nije dobar košarkaški potez, a zašto ih nije bilo više? Nije, jer su ga intenzitet i predanost naše centarske linije ograničili.
Drugo interesanto zapažanje je promena uloge igrača koji su u Jokićevom odsustvu bili nosioci. Bogdan Bogdanović (+/- količnik -2) i Vasa Micić (+3) su bili pomalo zbunjeni tokom celog meča i može se reći da su nešto bolje funkcionisali u momentima kada su bili bez Jokića u petorci. Već smo navikli da Bogdan nešto lošije ulazi u šut za tri poena kada igra za nacionalni tim (1/4 protiv Francuza), ali ne treba sumnjati da će kako vreme bude odmicalo pronaći svoj ritam. Svakako da u ovom segmentu od njega bi trebalo da očekujemo više jer konačno neće morati da kreira sam sve svoje šuteve, s obzirom da će pored njega biti Jokić. Uočljiv je i napredak u prodoru u levu stranu i raznovrstan repertoar finiša što levom rukom, što desnom na drugi obruč.
Posle prve odigrane utakmice utisak je da je nacionalni tim kompaktan, uigran i izuzetno fizički spreman. Intenzizet odbrane je bio visok od prvog do poslednjeg minuta, te deluje da Francuzi nisu postigli nijedan lagan poen, a u korist ove tvrdnje govori i podatak od 11 ukradenih lopti.
Jedina zamerka koja se može imati, a koja je i negde očekivana tokom priprema za turnir, je procenat uspešnopsti izvođenja slobodnih bacanja koji je bio mizernih 52 odsto. To će se, sasvim sigurno, popraviti i Srbija ima razlog da bude optimistična.
BONUS VIDEO
