0
Jedna od najlepših priča NBA lige za ovu sezonu se okončala jer su Minesota Timbervulvsi izgubili finale zapadne konferencije od ekipe Dalas Meveriksa i na taj način definisali jednu od najuspešnijih sezona u istoriji franšize.
Možda će neko spekulisati o sezoni 2003/04, kada je ovaj tim predvođen Kevinom Garnetom i Semom Kaselom pružio solidan otpor Dizelovim Lejkersima (namerno ne kažem Kobijevim jer Kobi nije bio najbolji igrač tima), no za razliku od te ekipe budućnost ovog „čopora“ deluje nekako izvesnije.
PROČIAJTE JOŠ
Kako se u ovom timu desilo pregršt lepih stvari tokom godine, od rađanja novog lica lige u liku a naročito delu Entinija Edvardsa, preko stasavanja Karl Entoni Taunsa u „all-star“-a, u stilu trenda vremena u kome živimo a sve u smislu da sve mora sad i odmah, gde se sopstvena veličina gradi na ramenima podsmeha a validacija dolazi iz svakakvih nevalidnih izvora, ime Rudija Gobera se prečesto provlači u izuzetno negativnom, ružnom i malograđanskom maniru.
Od Kendrika Perkinsa koji je na ESPN-u izjavio da ga je sramota što je svoj glas dao njemu pri izboru za defanzivca godine, Gilberta Arenasa koji misli da sva 4 DPOY trofeja treba da mu se oduzmu pa sve do Drejmonda Grina koji je uživo u prenosu na TNT kanalu uzvikivao da Rudi nema pojma a sve u momentima kada je Luka Dončić pogodio onu step bek trojku za pobedu u utakmici broj 2 polufinalne serije.
I ovo je njegova, tj. moja odbrana Rudija Gobera.
Bez obzira na podsmehe i omalovažavanja, Minesotin startni centar svoj tim čini boljim svaki put kada se nađe na parketu.
Košarka je kompleksna igra koja se igra 13 naših protiv 13 njihovih i svako ko misli da je drugačije pojma nema o ovoj igri. Svaki od 26 aktivnih aktera ima svoju ulogu i svaka od tih uloga koliko god mala da se činila ljudima sa strane, nije manje bitna od onih grandioznih. Naprotiv.
Ako pogledamo Minestotin roster, u toku regularne sezone, Rudi Gober ima najbolji plus/minus količnik u regularnom delu sezone, a takodje je u ovom segmentu bio najbolji u prvoj rundi plejofa protiv Finiks Sansa. Ako gledamo ovaj statistički parametar, u seriji protiv šampionske ekipe Denver Nagetsa, on je bio drugi najkorisniji igrač (posle Majkla Konlija) te treba naglasiti da nije lako poslovati u plusu kada je tvoj zadatak da čuvaš Nikolu Jokića.
Segment Takmičenja Gober u igri Gober van igre Razlika Timsko rangiranje
Regularna sezona +8 +3 +5 Prvi/Najbolji
Prva runda plejofa +22.7 -4.0 +26.7 Prvi
Druga runda plejofa +11.7 -3.5 +15.4 Drugi
Finale Konferencije +4.5 -21.4 +25.9 Prvi
A onda dolazi šlag na tortu i sa njim flaster na usta kritičarima.
U seriji finala konferencija, koju je Dalas pobedio ukupnim rezultatom 4-1, francuski centar je bio jedini, ponoviću, jedini igrač koji je bio pozitivan u +/- količniku. Drugim rečima, jedini minuti koje je Minesota dobila protiv ekipe iz Teksasa su zapravo minuti u kojima je Gober bio na parketu.
Igrač Na terenu Van terena
Rudi Gober +7 -15
Karl Entoni Tauns -2 -6
Džejden Mekdanijels -3 -5
Entoni Edvards -12 +4
Majk Konli -21 +13
Ako bi smo još bliže želeli da približimo bitnost francuskog reprezentativca za igru „vukova“, mogli bi smo da kažemo i ovo: Ofanzivni rejting Dalas Meveriksa u finalnoj seriji, u momentima kada je Gober bio na terenu, je ima indeks od 109.9 postignutih poena na 100 poseda. Ovaj skor bi Dončića i ekipu plasirao na 25. poziciju po uspešnosti u regularnom delu sezone i bili bi u rangu Šarlot Hornetsa. Ovaj indeks ima tendenciju da skače onog momenta kada Rudija nema na parketu, i tada iznosi vrtoglavih 127.4 poena na 100 poseda, nešto što ni Boston Seltiksi nisu uspeli da dosegnu u ovogodišnjem takmičenju, a regularni deo su završili kao ubedljivo prvi u ovoj metrici sa 5 poena manje, dakle 122.4.
Uloga drvenog advokata nikada nije bila laka a naročito je zahtevna kada se pokušava ići protiv popularnog. Kako kažu, statistika je poput bikinija – otkriva mnogo ali ne pokazuje ništa, no ono što je fakat je da su Timbervulvsi sa Rudijem na terenu daleko bolji tim nego li bez njega. Popularni „eye test“, ili ti subjektivni dojam, nikada neće biti merilo ovog igrača koji nema ono što bi prosečan ljubitelj košarke voleo da vidi od jednog centra: poluhorog Domantasa Sabonisa, rad nogu i osećaj za pas Nikole Jokića, šut sa poludistance Džoela Embida ili ti atleticizam Bem Adebaja.
Rudi, sa svim svojim manama i vrlinama, na vrlo specifičan način utiče na igru. To ljudima može prijati, drugima se ne mora svideti, no on svoju ekipu čini boljom i t ekipa sa njim na parketu ne gubi.
Ako laže koza ne laže rog, a naročito ne statistika sekundarnog spektra.
Oprosti im rudi, pojma nemaju…
BONUS VIDEO
