0
Svetislav Pešić je na putu ka Mundobasketu imao više od 40 igrača, od kojih mnogi neće biti u konkurenciji za planetarnu smotru.
Košarkaška reprezentacija Srbije uspela je uz mnogo muke da obezbedi plasman na Svetsko prvenstvo, koje se održava od 25. avgusta do 10. septembra u Japanu, Indoneziji i na Filipinima.
„Orlovi“ su u Beogradu srušili Veliku Britaniju sa 101:83, ali je rezultat mogao da ode i na drugu stranu i to u više navrata. U ovim kvalifikacijama pokazalo da nismo moćni kao nekada i za to postoji više razloga, ali je na kraju sve stalo u jednu utakmicu u kojoj je izvojevana pobeda, doduše teže nego što se mislilo.
PROČITAJTE JOŠ:
Imao je selektor Svetislav Pešić poteškoća da ustali tim tokom kvalifikacija, s obzirom na to da su mu u svakom prozoru dolazili različiti igrači, pa je i sam istakao da ih je u ovom procesu bilo više od 40, što je zaista mnogo. Za to je kriv sukob FIBA i Evrolige, zbog kog mnoge reprezentacije ispaštaju, ali treba istaći i to da Srbija može da sastavi bar dva konkurentna tima, koliko god to neki osporavali i koliko god Pešić isticao probleme u kadrovskom smislu.
Ako krenete da srpske igrače pišete na papir, vrlo brzo ćete ih nabrojati više od 20 koji mogu da se takmiče na najvišem nivou. Srbija je uprkos tome izabrala teži put, okliznula se dva puta protiv Belgije, jednom protiv Letonije i Grčke, ali je održala sudbinu u svojim rukama i na krilima evroligaških igrača iznela teret protiv Velike Britanije.
Nekada se prolaz na Mundobasket podrazumevao kada je Srbija u pitanju, ali sada više to nije slučaj i moramo dobro da se pazimo i znojimo na svakom koraku. To dobro zna i Pešić, koji je u pravu kada kaže da se smanjila razlika između košarkaških sila i onih koji su doskora važili za autsajdere, ali ukoliko želimo da ispišemo nove stranice naše sportske istorije, kiksevi i propusti poput ovih u kvalifikacijama ne smeju da nam se dešavaju.
Ne sme da nam se ponovi čak ni Italija sa Evrobasketa, bilo da to označavamo kao skandal, tragediju ili samo jedan običan turnirski poraz, jer od Srbije se očekuje više od toga. Prevelika opreznost Pešića nije nam donela mnogo na Evrobasketu prošle godine, a čini se da je sa sličnom pričom krenulo i ove.
„Cilj na Svetskom prvenstvu? Pobediti svaku sledeću utakmicu. Ali, osnovni cilj je plasman na Olimpijske igre. Sve preko toga dovešće i do toga da bude i bacanje trenerki u vazduh, ljubićemo se po tri puta, ako treba i u usta, ali to će biti težak put. Voleo bih da izborimo Olimpijske igre, one su u Evropi, značilo bi to za ovu generaciju 94-95-96 koja je igrala sva evropska prvenstva zajedno, naravno, pojačana uz neke iskusne košarkaše. Videli ste i sami koliko je iskustvo značajno, eto, na primeru Jovića“ rekao je Svetislav Pešić.
Dobro, shvatili smo da treba ići korak po korak, da svako može da ima dobar dan i da iznenadi, da te u nokaut fazi jedan loš dan šalje kući i tome slično. Vreme je i da kažemo da je Srbija u najjačem sastavu među glavnim favoritima za medalje i od takve uloge ne treba bežati.
NE PROPUSTITE:
Ne tako davno, preciznije 2014, 2016. i 2017. godine, Srbija je osvojila tri srebra na tri različita velika takmičenja, a „trenerke se tada nisu bacale u vazduh“. Iako to jesu bili veliki uspesi, ostao je i žal što Srbija nije uzela bar jedno zlato, što je i normalno kada se pogleda ambicija naših košarkaša.
Srbija je tada imala i te kako respektabilan sastav, ali čini se da u ovom trenutku imamo još kvalitetniju i talentovaniju ekipu, sa sve Nikolom Jokićem na vrhuncu karijere i verovatno oporavljenim Bogdanom Bogdanovićem.
Trenersko umeće Pešića nećemo dovoditi u pitanje, nadamo se da su i njegove ambicije najveće, da u njih maksimalno veruje, ali i ulogu favorita treba prihvatiti i spremiti igrače na tako nešto. Pored mentalne spreme, vreme je i da taktički potpuno spremni dočekamo Mundobasket, a tamo, pre svega Pešić, bude maksimalno fokusiran na ono što se dešava na parketu, a ne na sporedne stvari.
„Naš odnos prema odbrani, naš mentalitet, ne bih ga nazvao mentalitet…. mi nemamo nikakve šanse na velikom takmičenju, kao što je Italija, koja je zemlja košarke… pisali su da je skandal izgubiti od Italije. Iako se ne slažem. Hoću da vam kažem da smo izgubili od zemlje košarke. Da smo igrali malo bolju odbranu, naš talenat bi nas doveo do pobede. To je poruka i za vas, da više cenite odbrambene igrače. Slavi se 100 godina košarke u Srbije, šta je cilj košarke? Da se da koš, i večeras i pre 100 godina, ali da bi došao do lopte, ne smeš da dozvoliš 18 ofanzivnih skokova“, rekao je Pešić posle pobede nad Velikom Britanijom.
Nije se tu Pešić zaustavio, pa je još nekoliko puta na konferenciji odbranu stavio u prvi plan, pa se nadamo da će se i njegov pečat tu videti na Mundobasketu.
Vremena za pripreme će biti, svi reprezentativci se dobro poznaju, pa ukoliko nas povrede zaobiđu, izgovora nema. Najbolji primer Pešić može da pronađe u Španiji, koja je aktuelni svetski i evropski prvak. „Crvena furija“ je osvojila titulu na Evrobasketu sa proređenim sastavom, bez najjačih imena i sa marginalnim NBA igračima, ali ništa od toga ne bi bilo moguće da na klupi nije sedeo Serđo Skariolo.
Iskusni italijanski stručnjak je spremio ekipu bolje od svih, sa onim što je imao na raspolaganju, pa je tako Španija često menjala odbrane, igrala u zoni, terala protivnike da menjaju stil igre, a ujedno im se i prilagođavala i gađala ih tamo gde su ranjivi. Skariolo nije kukao što na raspolaganju nije imao najjači sastav ili više vremena, imao je i naturalizovanog Lorenca Brauna, a Španija je pokazala da je nikada ne treba otpisivati, jer je to prava košarkaška nacija sa izgrađenim mentalitetom i dozom prgavosti.
Kada već Pešić toliko pominje odbranu, vreme je da Srbija pokaže na koliko načina može da je igra, koliko agresivno i pametno i kakvi su nam dometi u tom pogledu. Iskusne igrače imamo, a Pešićev zadatak biće i da se mentalno sa celom ekipom spremi za napad na Mundobasket, a ne samo plasman na Olimpijske igre.
Ono što smo od Srbije videli u kvalifikacijama nije dovoljno dobro da bi se na velikom takmičenju ostvario uspeh kakvom se naš narod nada. Pešić to zna, imao je hrabrosti da ostane na klupi nakon nekoliko neuspeha, ali polako dolazi vreme kada će se Srbija morati da se pogleda u ogledalo i napadne medalju, a zašto ne i dugo čekano zlato.
Pritisak postoji, izazov je veliki, ali Pešić i momci to moraju da prihvate, jer ono što se dešava na parketu ne zavisi od medija, novinara, analitičara, nekih sporednih ljudi ili očekivanja javnosti, već isključivo od selektora i igrača.
BONUS VIDEO Svetislav Pešić – konferencija za novinare nakon Velike Britanije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
