Saša Čađo je deo reprezentacije Srbije više od decenije, pisala je istoriju srpske ženske košarke i pred Olimpijske igre u Parizu je na svoj način pričala za Nova.rs.
Ona je uvek vesela, osmeh joj je zaštitni znak, večiti optimista. Neko je ko pleni dobrim raspoloženjem i zadužena je za pravu atmosferu među košarkašicama Srbije.
Onu atmosferu koja je često prevaga za uspeh, za medalju, bez koje ne može da se funkcioniše onako kako želite.
Saša Čađo (34, 178cm) je deo nacionalnog tima više od decenije, pisala je istoriju srpske ženske košarke sa ostalim devojkama i zauvek utkala svoje ime zlatnim slovima u knjige igre pod obručima.
Borbeni bek je prešla neverovatan put, bila deo trofejne generacije naše košarke ali i ove nove, osvojila je sve četiri medalje od 2015. i u olimpijskoj godini se odlučila za nešto nesvakidašnje. Telo je odavno umorno i izmučeno od raznih, višegodišnjih napora i ne može sve da izdrži, pa je Čađo sve, ali baš sve posvetila pripremama za Igre u Parizu i to bez igranja za klub ove sezone.
Zajedno sa Nevenom Jovanović sada je najiskusnija, imaju dva evropsko zlata i bronzu, kao i olimpijsku bronzu iz Rija 2016. uz četvrto mesto u Tokiju 2021. Veoma dobro znaju šta su Olimpijske igre, predstavljaju oslonac i selektorki Marini Maljković, a Saša za Nova.rs otkriva sa kakvim se sve izazovima susrela ove godine i priča u svom stilu – sa neizostavnim osmehom.
„Kako Marina uvek najavi, kako će da bude – pakleno“, rekla je Čađo za Nova.rs uoči priprema košarkašica koje su se u međuvremenu okupile i počele sa radom.
Svake godine imale su prilično trnovit i težak put do velikog takmičenja. U kvalifikacijama za OI priznala je da su imale i malo sreće, ali da su je i te kako zaslužile.
„Trenutno sam ja najstarija, ne bi se reklo (smeh)? Biće teško i naporno… Nove devojke treba da nauče sistem i kako Marina razmišlja, Nevena, Tina Krajišnik, Dragana Stanković i ja ne moramo ni da pričamo sa Marinom, dovoljno je da nas pogleda i mi znamo šta treba. Na taj nivo razumevanja treba da dođu, na devojkama je da se posvete i da se uklope u tim, jer od svake se traži nešto drugo“.
Za košarkašice Srbije važi da su uvek vesele, druželjubive, imaju fenomenalnu atmosferu, stalno su zajedno, imaju čak i pesmu za israćaj na teren.
„Imamo grupu za dopisivanje, mi se pripremamo za pripreme. Velika je euforija, mi i kad igramo sezonu razmišljamo o Olimpijskim igrama, nema ništa lepše nego biti među najboljim sportistima sveta. Tome teži svaki sportista i verujem da će ostale devojke tek biti svesne šta to znači i koliko će radosti da im donese. Drago mi je što Srbija kao zemlja ostala u košarkaškom vrhu i verujem da treba da budemo među najboljima. Imamo četiri osvojene medalje, u neke ljudi nisu ni verovali da možemo da osvojimo, ali snovi su tu da se ostvaruju“.
Ove sezone je odlučila da nema klub i da sve podredi partijama u dresu Srbije posle nekih teških trenutaka u životu i povreda.
„Ostala sam kod kuće da se oporavim skroz i trenirala sam sa kadetima Igokee. Možda će nekom zvučati smešno, sa dečacima, njima je trener Slobodan Kecman koji je meni bio prve godine pomoćni trener u reprezentaciji. Imala sam neki program da budem u formi… Stvarno su korektni, u početku sam ja bila frustrirana, jer su oni i skočniji, i imaju brže reflekse od nas, međutim, to mi je bio i izazov, i jako lepo sam se uklopila u njihov tim“, rekla nam je Čađo, što možete i da pogledate u videu na vrhu.
Otkrila nam je i koliko joj je prijao boravak kod kuće u Banjaluci i koliko su joj nedostajale sestre, čije je odrastanje propustila i sada to nadoknađuje, jer je poslednjih 15 godina – van kuće.
Šta nam je sve još rekla zlatna reprezentativka, čeka vas u videu na vrhu, a priznala je i koliko su nesvesne bile velikih uspeha u tim trenucima, i kako su srpsku žensku košarke podigli na viši nivo, što i u Parizu žele da zaokruže.
„Verujem da će grupa biti naporna i intenzivna, prvo nas čeka Portoriko, ali te prve utakmice su najteže, jer se mentalno probija led i počinje veliko takmičenje. Kina i Španija su ekipe koje su na vrhu godinama, ali nisu timovi koje nismo pobeđivali. Svakako nas u Parizu vidim vesele, to je ona neka ludačka energija koja nas krasi“, u svom stilu poručuje Saša Čađo.
BONUS VIDEO