Košarkaš nemačkog drugoligaša Bremerhafena, Mozes Pelking, koji je rođen i odrastao u Berlinu, pokrenuo je peticiju za promenu imena stanice metroa 'Onkel Toms Hite' (Čiča Tomina koliba) i istoimene ulice.
Ime naravno asocira na roman Herijet Bičer Stou, prvo književno delo koje se (na bolan način) bavilo ropstvom u SAD i pomoglo da se svetu počne da se razvija svest protiv rasizma.
S druge strane, u američkom rasnom kontekstu, „Čiča Tom“ (Uncle Tom) je pežorativni izraz za Afroamerikance koji sakrivaju etničke poglede kako bi bili prihvaćeni u društvu. U širem kontekstu ovaj termin se odnosi na strategiju manjine da se suoči sa ugnjetavanjima većine tako što će suzbiti u sebi agresivna osećanja, pa čak se i identifikovati sa tlačiteljem, što dovodi do njene prisilne asimilacije.
„Knjiga je pomogla u ukidanju ropstva, ali je i puna rasističkih stereotipa. Mnoge crnce povezuju negativna i bolna iskustva sa likom romana. Pre nego što sam je pročitao znao sam da je ‘Čiča Tom’ uvreda. Malkolm Iks (borac za prava Afroamerikanaca u SAD) je Martina Lutera Kinga (takođe borca za rasnu ravnopravnost u SAD) nazvao ‘Čiča Tomom’. Ovaj kompleks inferiornosti postoji i danas. A upravo u tome je problem sa imenom ulice“, rekao je za „Cajt“ Polking kome je otac Nemac, a majka Kamerunka.
Stanica metroa nije direktno dobila ime po romanu, već po naselju i staroj gostionici, čiji je prvi vlasnik, izvesni Tomas, kome se svidela knjiga, sagradio kolibu od trske za goste.
„U redu je da stanica metroa i naselje dobiju ime po gostionici. Ali njeno ime ne bi postojalo bez romana. Tu se krug zatvara. Ja i mnogi drugi to povezujemo sa ranijim ugnjetavanjem, ali i nedostatkom socijalne jednakosti danas.“
Košarkašu su ideja za peticijom rodila kada je čuo da su Berlinske saobraćajne vlasti (BVG) na inicijativu stanovnika promeniile ime metro stanice i ulice ‘Morenštrase’ (moren je nekadašnji nemački naziv za osobe tamne puti). Ipak, BVG neće reagovati na Pelkingov predlog, osim ako skupština okruga ne preimenuje celo naselje.
„BVG je rekao da želi da se distancira od svih vrsta rasizma. Za mnoge je naziv ove stanice metroa vrsta rasizma. Dakle, BVG bi trebalo da preduzme mere i barem počne da razgovara sa mnom. Razumem, naravno, kada ljude vežu emocije za ovaj okrug i njegovo ime u pozitivnom smislu, a ne u negativnom. To ne treba da ignorišete, morate otvoreno da razgovarate i pokušate da nađete zajedničko rešenje.“
Trenutno se u Nemačkoj vodi mnogo rasprava o tome kako da se postupa sa spomenicima i ulicama nazvanim po kontroverznim istorijskim ličnostima.
„Postoje ulice koje su dobile ime po bivšim kolonijalnim gospodarima. Ovo je očito počast za te ljude, zar ne? Primio sam sugestije da se može priložiti informativna tabla (uz naziv), ali kada ugledate stanicu podzemne železnice, ne tražite malu informativnu tablu okačenu pored.“
Značenje naziva ulice mnogima verovatno nije poznato.
„U školi mnogo učimo o vremenu nacionalsocijalizma (nacizma), što je važno, ali uopšte ne izučavamo kolonijalni period, genocide u Africi i ropstvo, zbog čega mnogi nisu svesni razmera ovih zločina. Na primer, alternativno ime ulice moglo bi da bude posvećeno žrvatama (naroda) Herero, Nama (Damara i San, kao posledica genocida koji su počinile nemačke trupe početkom 20. veka na teritoriji današnje Namibije)“, objasnio je Pelking.
Pratite nas i na društvenim mrežama: