Teško da će neki trener da se žali kad mu na trening dođe košarkaš koji je uvek spreman da izgori za dres.
Nebitno da li je trening ili utakmica, da li je juče bio povređen ili je igrao veliko takmičenje, tu je i spreman je da pomogne.
To je slučaj Alekse Avramovića koji je u pobedi nad Anadolu Efesom (100:90) u četvrtak uveče upisao evroligaški rekord karijere od 30 poena.
„Jeste rekord karijere u Evroligi, ne u životu. Lepo sam se osećao, prijalo mi je što sam bio sa reprezentacijom. Željko mi je pružio neverovatnu podršku i kada je bilo malo i turbulentno. Osetio sam tu podršku. Jedna lasta ne čini proleće, jedan igrač ne čini tim i mi smo stvarno igrali timsku košarku“, vrlo smireno je konstatovao Avramović posle Efesa.
Slučajno ili ne, ubacio je 30 poena tek što se malo odmorio i razdužio dres reprezentacije Srbije posle dva meča u kvalifikacijama za Evrobasket 2025.
Nešto slabiji niz partija okončan je sa 18 poena protiv Finske i 12 poena i sedam asistencija protiv Gruzije, kada je radio tačno ono što je „orlovima“ bilo potrebno.
Sasu Salin je tada posle meča Finske i Srbije rekao šta misli o beku Partizana na pitanje ko je pravio probleme Fincima.
„Naravno, Avramović nas je mučio. Svojom agresivnošću, onim šta radi“, kazao je Salin, a Panter je svog saigrača pohvalio posle Efesa rekavši da je „Aleksa istupio i agresivnošću poveo i ostale“.
Ako se vratimo nekoliko meseci unazad, setićemo se da je slično bilo i kada je završio Mundobasket i vratio se iz Manile sa srebrnom medaljom oko vrata.
Da je imao malo više sreće i da nije povređivao nogu i nos, do sada bismo verovatno samo zevnuli na ovakvo izdanje koje je Avramović pokazao protiv Efesa.
Prebacivao bi 20, 25 poena bar još neki put i bio među onima koje ne želite da vidite naspram sebe na parketu. I sada je, ali što i sam kaže – jedna lasta ne čini proleće.
Srbija je poražena u finalu od Nemačke septembra 2023, a Aleksa je na turniru postao jedan od miljenika nacije.
Fanatičnu borbenost video je ceo svet, ona mu je uz nebrojene sate treninga dizala samopouzdanje i bilo je potrebno samo malo mlečne kiseline da se otpusti iz nogu da bi počeo da blista i u Partizanu.
Radio je to tokom skoro celog oktobra. Nepunih deset dana odmora između Mundobasketa i takmičarske sezone u Partizanu bilo je premalo da bi se odmah upalo u mašinu, ali se to desilo protiv Makabija.
Avramović je timu iz Tel Aviva ubacio 24 poena, onda Krki 15, pa Megi 26, a Zvezdi 14 i 15.
Ukratko, bio je „na konju“. Kao da su mu ljudi iz stručnog štaba Partizana rekli: „Imaš odrešene ruke, rešavaj sve što možeš“.
Sudbina je htela da novembarski meč protiv Anadolu Efesa nije mogao da odradi kako je hteo, jer je polomio nos u Ljubljani četiri dana ranije.
Igrao je pod maskom i nije to bilo to, pa još kad je došla povreda noge na meču sa Olimpijom iz Milana… Sve je izgledalo naopako.
„Aleksa se teško povredio. U pitanju je prelom noge. Kolika će da bude pauza, ne znam, ali prosto je neverovatno šta se sve njemu dešavalo u poslednje dve godine“, rekao je Obradović u decembru naboranog čela i zabrinutog lica.
Saosećali su sa njim tada mnogi koji cene ono što bek iz Čačka pruža u igri. Od povratka na parket 22. januara Aleksa je bio manje ubojit nego ranije, pa je i Partizan bio u problemima tokom onog niza od pet poraza zaredom.
Pauza koja je stigla u Evroligi, tri meča u Kupu i onda dve utakmice sa Srbijom nešto su očito promenile.
Možda su podsetile Aleksu da i Pešić i Obradović veruju u njega, možda i više nego što je u nekim trenucima verovao i sam u sebe.
Možda je jednostavno na neki novi nivo digao odbranu, pa već pet utakmica unazad ima po dve, tri ukradene lopte i istrčava kontre kojima menja ritam utakmica.
Mora da mu prija kad mu trener kaže: „Idi da čuvaš njihovog najboljeg beka“, kao što mu je Pešić rekao u meču protiv Kanade kad je Avramović morao da pazi na Šeja Gildžes-Aleksandera. Jednako je morao da preuzima Šejna Larkina, Ilajdžu Brajanta ili Justusa Holaca, koji je sa Nemcima uzeo zlato u Manili.
Avramović prihvata da odradi ono što mu se kaže i radi to fanatično. Greši i grešiće, tu nema dileme, jer svaki košarkaš nije imun na kikseve, ali nema sumnje da to neće raditi iz bilo kakve zle namere, kao što je jasno da će se uvek podrediti timu. A to ne zaslužuje ništa drugo osim poštovanja.
„Želimo da ponovimo uspeh u ABA ligi i da dođemo do plej-ofa Evrolige, posle toga sve je moguće. Nema euforije posle jedne utakmice. Čeka nas Olimpija, dobili smo ih u prvom delu, nadam se da ćemo uspeti to da ponovimo“, objasnio je Avramović.
Kratko pamti svaki promašaj, kratko slavi svaki pogodak i jedino nikad ne menjaj želju i energiju – to je recept po kom se izgleda vodi i Avramović i zbog kog će, ako ga sreća konačno bude pogledala, do kraja sezone biti jedan od najopasnijih igrača u Partizanu i regionu.
BONUS VIDEO: Najboljih 10 poteza utakmice Partizan – Anadolu Efes