2
Crvena zvezda je je osvojila ABA ligu, pošto je pobedila Partizan sa 3-0 u finalnoj seriji, a šta smo sve videli od večitih?
Prve dve utakmice koje su crveno-beli odigrali kao domaćin i rešili u svoju korist su na neki način odredili tok serije, a glavni utisak su bili intenzizet igre i rezultatska neizvesnost. Podatak koji će nam najbolje približiti pomenute tvrdnje je taj da je samo jednom jedna ekipa, Zvezda, imala dvocifrenu prednost od 11 poena razlike, te da se ovaj trend zadržao do samog kraja.
Drugi interesantan detalj koji se može apostrofirati kao presudan u rezultatskom smislu je broj poena iz tranzcije koje su ekipe ostvarile, a u kom je tim sa Malog Kalemegdana bio dominantan i posle odigranih 80 minuta je vodio sa ubedljivih 24-6. Bitno je naglasiti da u drugom meču finalne serije košarkaši Partizana nisu uspeli da odigraju nijedan kontranapad.
Kako su nam prve dve utakmice u velikoj meri pokazale koja ekipa bolje igra bez lopte, a košarka je igra u kojoj se 90 odsto stvari odigrava kada je igrač bez lopte (devet od 10 igrača u svakom momentu nema loptu u rukama), nameće se prvi segment treće utakmice.
U prvom poluvremenu Zvezda je proizvela osam poena iz „backdoor“ utrčavanja, dok ekipa Partizana nijednom nije poentirala iz ove kretnje. Dva su potencijalna uzroka ovakvog odnosa produkcije pogodaka: Partizan višak traži izlaznim pasovima za šutere koji su na perimetru, dok crveno-beli pokušavaju da osvoje prazan prostor utrčavanjima u reket. Ovakav sled događaja je negde uslovljen i načinom na koji crno-beli brane pik, odnosno problemima koje imaju u defanzivnim rotacijama (bilo sa strane akcije ili od) u većem delu sezone.
Drugi segment je „pick and roll“ akcija, a sve iz ugla ekipe Partizana, kako u napadu, tako i u odbrani. Osnovni poriv je spoznaja ili pričinjenje da druga kretnja u repertoaru ovog tima i ne postoji, te da je način izvedbe apostrofiran kao osnova uspeha, odnosno neuspeha ove ekipe u svim takmičenjima.
Muka ekipe Željka Obradovića je počinjala i završavala se na centarskoj poziciji, bilo da je u igri Frenk Kaminski ili Bruno Kaboklo, epilog kompletne sezone se oslikao u performansu prikazanom u prvoj četvrtini treće utkamice finalne serije ABA lige.
Crvena zvezda je u prvih 10 minuta osam puta provukla Kaminskog kroz pik. Dva puta je sada već bivši centar Partizana izašao agresivno, iznad nivoa postavljenog bloka, i u oba pokušaja je tim sa Malog Kalemegdana bio uspešan i zabeležio poene. Jednom se desilo potpuno preuzimanje i iz ove akcije je Partizan primio trojku Nemanje Nedovića. Preostalih pet odbrana Kaminski je odigrao ili u „dropu“ ili se pojavio na kratko u nivou bloka, posle čega je usledilo povlačenje u srce reketa, i u ovim situacijama Zvezda nije zabeležila poene.
Drugi aspekt igre dva na dva u interpretaciji crno-belih koji je teško razumeti je odabir koga napasti u eventualnom „mismeču“. Partizan je u prvoj četvrtini trećeg meča svaki put napao Džoela Bolomboja. Postoje dva cilja „pick and roll“ igre – ili da izvučete protivničkog centra na perimetar, pa da iskoristite brzinu bekova i/ili da spustite loptu na vašeg centra koga čuva niži protivnički igrač.
Bolomboj je svakako najpotentniji Zvezdin defanzivac i u sva četiri puta je uspešno „odbranio“ Parizanov „mismeč“. Da stvar bude jasnija koliko ne postoji zdravorazumska selekcija u ovom segmentu Partizanove ofanzive, Dejan Davidovac, koji je em sporiji em nije poznat kao atleta, nije pomenutom akcijom napadnut nijednom.
Partizan je posle sezone u kojoj je bio nadomak plasmanu na završni turnir Evrolige, završio sezonu ispod mesta koje vodi u doigravanje, Kup nije osvojen, a rezultat u finalu ABA lige samo je bio kulminacija loših odluka tokom sezone.
Sezona oba tima je ispod očekivanja, imajući u vidu da su oba tabora najavljivala jedno, a radila apsolutno sve drugo.
Ako je prioritet bilo osvajanje Jadrana, Crvena zvezda ga je svakako ispunila, no postavljeni ciljevi s početka sezone svakako nisu bili ovi i postoji bojazan kod dela navijača tog kluba da se ne pribegne lošim navikama iz prošlosti i da se svi problemi gurnu pod tepih.
Rast je nešto što je potrebno u oba tabora ako se misli opravdati ulaganje. Rast je nešto što je izostalo. Rast je nešto što je potrebno za relevantnost na globalnom nivou, odnosno u Evroligi. Odavno nije bilo više ulaganja, od novca, navijanja, emocija, želja, i odavno rezultat investicije nije bio slabiji.
BONUS VIDEO Rudi se sprema za poslednji ples
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
