0
Košarkaši Vojvodine propisno su namučili Partizan u polufinalu Kupa Radivoja Koraća i uzdignute glave mogu da se vrate u Novi Sad.
Tipuj na domaću košarku uz MaxBet!
Partizan jeste prošao u finale Kupa i očekivano će se boriti za trofej „Žućkove levice“ sa Crvenom zvezdom u subotu od 21 sat, ali se pored Vojvodine nije tek tako prošetao.
Novosađani su dobrih 35 minuta bili na ravnoj nozi sa jačim rivalom, sa kojim, po nekom zdravom razumu, to ne bi trebalo da budu.
PROČITAJTE JOŠ:vn
Ako gledamo poimence, po količini uloženog novca u tim i stručni štab, Vojvodina je u Nišu samo nastavila ono što su počele ekipe Hercegovca i Čačka 94.
Borile su se koliko su mogle, zapinjale iz petnih žila protiv Zvezde i Partizana i to je za svako poštovanje.
„Mi smo još sinoć bili spakovani za svaki slučaj, pa smo nalazili smeštaj naknadno“, kazao nam je kroz osmeh Miloš Isakov Kovačević, trener ekipe Vojvodine pre utakmice s Partizanom, a posle pobede nad Megom.
Ne zato što nije verovao u svoje igrače, već zato što je to sport – danas pobediš, sutra izgubiš.
Ako Voša i nije očekivala da pobedi Megu, uradila je to sa stilom i „stotkom“, pa su ljudi iz kluba drage volje mogli da traže novi smeštaj u Nišu za bar još jedan dan.
Kad znaš da igraš protiv favorita na papiru, dok moraš da vodiš računa o svakom dinaru, onda nije baš ni jednostavno praviti računice.
Vojvodina je, može da se kaže, ove sezone napravila pravu računicu bar kad je „merila“ kvalitet igrača koje je birala.
Birala je dovoljno dobro da su neki od momaka koji su došli kao deo doselekcije, poput Zorana Nikolića, Džereda Kaningema ili Luke Ašćerića, posle samo nekoliko mečeva već počeli da beleže dvocifrene brojke u kolonama za poene ili su na drugi način doneli kvalitet.
To se videlo i u meču s Partizanom, na kraju završenom 80:67 u korist crno-belih. Partizan je pokazao da je kvalitetniji, ali pre svega smireniji kad je najviše trebalo.
Video se u nekim momentima taj usud slabijeg tima, gde voda ulazi u uši i kad nema potrebe, gde se žuri i jednako greši.
Žaliće igrači Voše za nekim odlukama, žaliće i trener Isakov Kovačević, koji je na terenu pokazao potpuno drugo lice od onog koje stvorite u glavi kad van terena pričate s njim kao vedrim i smirenim čovekom. Čvrsto, odlučno, energično do koske, ništa nalik na ono što zamislite posle kraće priče telefonom.
Taj pristup sigurno nije odmogao da njegovi igrači izgaraju i kad meč deluje izgubljeno, a kontrola klizi iz ruku. Zbog svega toga nema sumnje da je u petak na subotu bilo vrućih glava na putu do Novog Sada. Vojvodina je uvek bila tu negde i ispuštala je svoje prilike.
Dok je sa tribina Strahinja Stojačić, naš poznati basketaški šampion, svako malo vikao „Kume, kume“, pozivajući Stefana Savića, upravo je Savić imao jedan od prodora kad mu je ispala lopta i prodao je samo jednu od više poklonjenih lopti.
Grešku je ubrzo napravio i Kaningem pri rezultatu 35:32 za Partizan, a onda mu je i ispala lopta u trku do obruča.
To su tri greške koje su mogle značajno da promene rezultat dok se i Partizan mučio u napadu i dok mu je šut radio na kurblu.
Promašeni ziceri Voše, tri u istom napadu, pa onda i neki faulovi za Partizan, dve promašene trojke Vojvodine iz uglova, otvorene iz izgrađenih akcija – sve to je oblikovalo rezultat u momentima dok je Vojvodina imala priključak, a imala ga je konstantno. Kad bi neko želeo da izbroji koliko je promašenih trojki bilo samo u trećoj četvrtini iz dobrih pozicija, uhvatio bi se za glavu i bacio papir sa statistikom. Tako je bar izgledalo.
Činilo se da u Partizanu, oslabljenom neigranjem Alena Smailagića, jedino Frenk Kaminski i Pi Džej Doužer konstantno predstavljaju mismeč na terenu.
U nekim momentima neiskustvo, u drugima možda i trema, bilo kako bilo, igrači Voše su recimo upali u probleme kad su na promašenu trojku dobili kaznu od Kaminskog.
Ostao je u preuzimanju otvoren na poziciji spolja i svi znamo kako on to kažnjava i kako se gosti u takvim šutevima.
Nije se dugo čekalo ni da Frenk u mismeču pod košem lagano zazida i pogodi za dva, pa da Partizan od 48:42 ode na 53:42 sredinom trećeg perioda.
E sad, za većinu ekipa bi već tad to bila „batali“ situacija i činilo se da u tom smeru ide meč i sada.
Videlo se da iskusniji crno-beli pokušavaju i presingom po celom terenu da završe posao na dva minuta pre kraja trećeg perioda.
Baš tada je nakratko ušao u igru Zek Ledej, pa se brže-bolje vratio Kaminski. Vojvodina ni tada nije odustajala, već se uglavnom poenima Vasilija Vučetića, Luke Ašćerića i Kaningema vratila do 64:59.
Bunili su se njeni igrači tražeći silaznu putanju u četvrtoj četvrtini kod prodora Savića i blokade Ledeja. Pokazivali su i da traže čelendž, od svega nije ispalo ništa više od izgubljene lopte, kontre Partizana i onda nesportske Nikolića na Ledeju.
A da, treba spomenuti i tehničku grešku klupi ili treneru zbog koje je Isakov Kovačević krenuo da viče na sudije kada je Kevin Panter odveo svoj tim na 70:63.
Ledej je potom ukrao loptu Rakićeviću, Petar je promašio trojku i Partizan je otišao na nedostižnih 76:65, tri minuta pre kraja.
Pri ovakvom rezultatu i u tom trenutku bi i neke ekipe sa daleko zvučnijim imenima odustale. Igrači Vojvodine nisu odustajali, borili su se i na kraju ipak izašli kao poraženi.
Nemaju razloga da budu i razočarani, jer su videli sa kime mogu da se mere, pa ako ne sa Partizanom, a onda bar sa većinom drugih klubova iz ABA lige, deluje da mogu da igraju licem u lice. Još ako se pojačaju…
BONUS VIDEO: Trener Hercegovca Aleksandar Komnenić za Nova.rs o čudu ekipe iz Gajdobre
