Košarkaši Pariza su ove sezone najveći hit u Evropi, pošto blistaju i u francuskom prvenstvu, ali i Evroligi, gde su novajlije.
Prošle sezone Pariz je osvojio Evrokup, kao šampion tog takmičenja prihvatio je učešće u Evroligi, koje iziskuje više ulaganja i napora, što mnogi klubovi u Evropi ne mogu da izdrže.
Setićemo se da je Gran Kanarija osvojila titulu u Evrokupu u sezoni 2022/23, ali nije htela u Evroligu, jer jednostavno finansije to nisu dozvoljavale. Pariz je neka druga priča i možda postane i jedan od novih centara evropske košarke.
Trener Tomas Isalo svoje ideje u potpunosti je sproveo u delo, napravio je veoma uspešan sistem, čiji je glavni deo Ti Džej Šorts, naturalizovani Makedonac. Njih dvojica su pre Pariza sarađivali u Bonu, s kojim su takođe imali mnogo uspeha, a onda su i u Parizu napravili ogroman iskorak.
Jedna godina u Parizu bila je dovoljna da Isalo ode u NBA, gde je sada asistent u Memfis Grizlisima, a koliko je njegov sistem bio dobar vidi se i ove sezone.
Iako više nije u Parizu, Isalo i te kako ima zasluge za sve što ekipa iz glavnog grada Francuske radi ove sezone, ovog puta sa Tijagom Spliterom na klupi. Nekadašnji brazilski košarkaš, inače veoma uspešan i sa NBA iskustvom (bio čak i šampion 2014. godine), nasledio je Isala i nema sumnje da je bio pod pritiskom, pogotovo početkom sezone, kada je bio i kritikovan sa raznih strana.
Međutim, Spliter nije mnogo menjao koncepciju, ne pokušava ništa na silu da primeni i odlično se prilagodio timu, kao i ekipa njemu. Ne treba zaboraviti da je Spliter pre Pariza bio pomoćnik u Bruklinu i Hjustonu, gde je sigurno mnogo naučio o trenerskom poslu i sada se to vidi.
Tim Pariza se nije mnogo menjao pred početak sezone, pa niko nije mogao da pretpostavi da će nakon 14 kola biti prvoplasirani na tabeli.
Šorts je svakako „prva violina“ ekipe, Nadir Hifi i Tajson Vord su već dugo tu, Kolin Malkolm i Mikael Jantunen takođe, dok su letos stigli Maodo Lo, Kevarijus Hejs i Jakuba Outara. Tu je i Bandža Si, bivši košarkaš Partizana, a zajedništvo u timu se najbolje vidi po atmosferi pred utakmice, dok je jedna neobična scena viđena i u Pireju, posle duela sa Olimpijakosom (90:96). Ne treba zaboraviti ni kada su Parižani imali pripreme u Estoniji, gde su takođe gradili hemiju i pravili dobitnu formulu ove sezone.
Iako je sezonu otvorio porazom od Crvene zvezde, Pariz je kasnije vezao 10 pobeda u Evroligi, sada ima skor 11-3 i niko mu nije ravan. Pariz dominira i u francuskom prvenstvu, gde je poslednji poraz upisan još 26. oktobra u duelu protiv Šolea.
Poslednji u nizu dobrih rezultata, Pariz je napravio protiv Monaka u domaćem prvenstvu. Tim iz Kneževine vodio je sa 51:70 pred kraj trećeg perioda, ali se Pariz nije predao, uspeo je da izbori produžetak (31:19 u ćetvrtoj deonici), a onda u njemu zablista i slavi sa 19:12, odnosno ukupno 111:104.
Pred toga Pariz je u duplom kolu Evrolige srušio najpre Makabi u Beogradu (81:93), da bi potom pred njim „stradao“ i Olimpijakos, koji je imao seriju 22:0, ali to nije omelo goste da izbore trijumf u finišu uzbudljive utakmice u Pireju.
Ove sezone Pariz je jedna od ekipa koje je najlepše gledati. Možda nekad izgleda kao da sa Parizom ne može mirno, kao da uvek igra u petoj brzini, ali više bih rekao da je to neki „organizovani haos“, ako se tako može reći.
Setićemo se da je Pariz u pobedi nad Albom u Berlinu, rezultatom 92:83, šutnuo čak 52 trojke (20 pogođenih), što je rekord Evrolige. Ekipa obožava da igra u tranziciji, posle primljenog koša nema vremena za gubljenje i tugovanje, već se odmah izvodi lopta i kreće u napad, a deluje kao da drugi timovi nisu spremni na ovo što priređuju Parižani.
Ono što je zanimljivo jeste da Šorts, kao najbolji igrač, baš malo šutira za tri poena, jer mnogo više voli poludistancu i prodore. Upravo je to jedan od razloga zašto je Pariz sila, kako ove, tako i prethodne sezone, a klub inače postoji od 2018. godine i već je postao član Evrolige, a i mnogo više od toga.
Šorts je ubedljivo najbolji asistent u timu, dok je Hifi glavni šuter za tri, a i Vord i Malkolm često vole da „pripale“. Jantunen takođe preti šutem, dok je Lo u drugom planu, ali se i on odlično uklopio u ovaj sistem Pariza. Hejs mnogo znači u reketu, gde je Pariz možda najslabiji, dok je za defanzivu važan i Outara, koji napadački baš nije pouzdan.
U timu ima prostora i za dovođenje nekog pojačanja, ali i oni koji su sada na broju proživljvaju neke od najboljih trenutaka u svojim karijerama.
Parižani se jednostavno igraju košarke, „plešu po svojim notama“, ne mare za druge i ne boje se nikoga. Ulaze na teren kao da svakog mogu da pobede i pružaju zabavu vrednu gledanja – zato su trenutno i najveće čudo Evrope.
Verovali ili ne, Pariz nije prvi u francuskom šampionatu, iako ima skor 9-2, dok je Asvel na 8-3, a Monako na 7-4, kao i Burg.
Znam da deluje čudno da nijedan od tih timova nije ispred Pariza, ali to je zato što Šole igra neverovatno.
Šole je jedini poraz upisao protiv Monaka, još 20. oktobra, kada je bilo 89:72 za „kneževe“. Od tada je Šole, koji nastupa i u FIBA Evrokupu, vezao 11 pobeda, te je vodeći tim u oba takmičenja.
Ako se pitate ko igra za Šole, evo i odgovara – Teres Kempbel, Bastijen Votir, Stefan Smit, Mohamed Diavara, Žeral Adžadži, Kris-Ebu Ndou…
Sada ostaje pitanje da li će i Pariz i Šole moći da održe ovakav nivo do kraja sezone ili će kola krenuti da idu nizbrdo.
*Šta su legendarni Mića Berić i sportski novinar Nebojša Todorović pričali o Parizu u podkastu „Pick and Roll“, pogledajte u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO