0
Koliko sam proletos bio ubeđen da će Nikola Jokić da osvoji treće priznanje za najboljeg igrača u NBA, toliko sam istovremeno bio ubeđen da mu to prosto neće biti dozvoljeno i četvrti put.
Pričajući sa prijateljima i kolegama, tvrdio sam da su mu treći MVP pehar dali jer je realno bio oštećen one sezone kada je nagrada otišla Džoelu Embidu, ali da baš zato već tada znamo da neće uzeti i četvrti ove sezone.
Jer, kad nekom „vratite dug“, onda ste valjda kvit, zar ne? Ne osećate isti pritisak ili obavezu, pa ni u NBA više nije postojala obaveza da Jokiću bilo šta vrati.
PROČITAJTE JOŠ:
Problem te lige, kojoj Nikola Jokić kao lik nije toliko marketinški privlačan, leži u činjenici da je on i dalje tamo najbolji. Ubedljivo.
I to tako što pegla neke nedostatke i grehove koje je sopstveni klub počinio prema njemu, preplaćujući Džamala Mareja i Majkla Porter Džuniora i ne dovodeći adekvatne zamene za neke igrače koji su otišli.
Ta priča je već ispričana nekoliko puta, a Amerikanci se i danas čude šta Somborac radi na NBA parketima.
Skoro 30 poena u proseku (29,7), dovoljno za četvrto mesto na listi strelaca, prvo mesto u asistencijama (11,7) i prvo mesto u skokovima (13,7) u ligi, odnosno Jokićev tripl-dabl u proseku dok Denver Nagetsi imaju 7:3.
Što kaže Porter Džunior pre neki dan: „Nije ni da su to neki tripl-dablovi gde on ima po 10 asistencija ili skokova, ne, ne“.
Čovek kao od šale ubaci skoro 40 poena, podeli 15 asistencija i uhvati 18 lopti. Pozadina te i takve dominacije može da se traži i u činjenici da – to tako mora.
A zašto mora, pa evo napisao sam iznad. Da je Marej u boljoj formi i da su procenti šuta Denvera bolji, Jokiću ne bi smetalo da odmori tu i tamo i da se ne lomata od starta sezone.
Neki mečevi su dobijeni na mišiće, tesno, Nikola je vratio formu i deluje nerealno ono što radi na terenu. Toliko, da to ne može da dočara ni NBA igrica.
Sećam se kad je na nekom starom kompjuteru radila ona NBA 2K14 i tamo je bio onaj mod karijere gde razvijate svog igrača.
Moj je posle tri, četiri sezone u Orlando Medžiku tada pravio brojke kakve su i na igrici bile naučna fantastika.
Po 20, 25 poena, 11 skokova i tu negde na granici 10 asistencija bilo je dovoljan razlog da me brat tada zeza jer sam „malo“ preterao.
Teškom mukom su se te brojke (ponajviše asistencije) skupljale u zavisnosti od toga kako su za šut bili raspoloženi Ajzea Kenan, Elfrid Pejton, Čening Fraj i ostali iz tog virtuelnog tima Orlanda.
Danas Jokić to radi u stvarnom životu tako lako, da postidi čak i ono što ste mogli da radite i u igrici pre desetak godina.
Vreme će pokazati da će tek nekoliko sezona kasnije slične stvari poput mog kreiranog igrača iz igre, u NBA raditi Rasel Vestbruk, kome Jokić sada „spasava karijeru“.
Ne bukvalno, naravno, ali Brodi je pokazao da još nije skroz za staro gvožđe, mada će se verovatno do kraja njegove karijere dešavati da se hvatamo za glavu kad krene na polaganje i izbaci cigletinu.
Smešno u celoj situaciji je što su ispred Jokića na preseku u MVP trci i Džejson Tejtum i Entoni Dejvis, a kad im se brojke uporede, to bude smešno.
Na taj broj poena da jedan čovek šutira 56,3 posto iz igre i 56,4 posto šuta za tri poena… To ni na igrici nije bilo izvodljivo.
Kako to Jokić radi uprkos svakoj logici, to je samo njemu poznato i samo neka ostane tako.
Denver će bar ličiti na konkurentnu ekipu, dok bi se bez svog najboljeg igrača mučio i sa evroligaškim ekipama.
BONUS VIDEO: Nikola Jokić novim tripl-dablom srušio Dalas
