1
Pričaće se.
Gotovo je. Partizan je najbolji tim u regionu.
Posle dve godine žestokog truda i turbulencija od dolaska Željka Obradovića, Partizan je podigao trofej koji je čekao 10 godina. Crno-beli su ponovo najtrofejniji tim ABA lige, jer su sedmom titulom pobegli večitom rivalu kojeg su u velikom finalu zasluženo skinuli sa trona posle drame u pet mečeva.
PROČITAJTE JOŠ
Tačku na šampionski put je stavio maestralnom partijom za kraj Kevin Panter. Napadački performans iz udžbenika i 32 poena bili su kruna sjajne sezone kapitena crno-belih koji je od trenutka kada je preuzeo traku bio prilično osporavan. A to je ujedno i najefikasnija partija nekkog igrača u istoriji ABA lige kada su u pitanju finalni mečevi.
Koliko je impresivan podataka u pitanju, najbolje svedoče brojke – samo je još trojica košarkaša uspelo da pređu brojku od 30 poena u finalima. Džamonnt Gordon i Marko Tomas su u legendarnom porazu Cibone od Partizana nakon produžetka trojkom Kecmana postigli po 31 poen, a isto toliko je u porazu Budućnosti od Zvezde postigao Noris Kol.
Njegovi igrački kvaliteti nisu bili upitni, ali su mnogi podizali obrve zbog činjenice da je on predvodnik nekog novog Partizana.
Kao da su svi zaboravili da je odluku doneo Željko Obradović, čovek čije košarkaško znanje i instikt nemaju ravnog u ovom poslu, a Panter je to uzvratio sezonom karijere.
Upravo je u petom meču protiv Crvene zvezde (96:85) sublimirao sve ono što je radio u sezoni za nama.
U jednom od najefikasnijih napada u istoriji Evrolige po naprednoj statistici koji je imao Partizan, Panter je bio fokalna tačka. Kada bi sve drugo stalo, on bi pogađao, a kada niko drugi ne bi imao hraborsti on je uzimao loptu, dok su mu saigrači bezuslovno verovali.
To je Partizanu donelo mnogo pobeda, što direktnim poenima kapitena, što njegovom igrom koja je podizala ceo tim na atomski nivo.
Sa 16,1 poenom je bio šesti strelac Evrolige, a uz to je pogađao 44,3 posto šuteva za tri poena. Ako se uzme u obzir težina pokušaja koje je imao, radi se o vanserijskim procentim.
Tako je bilo i u meču za titulu. Kada je prvi napad pretio da propadne, jer nije bilo rešenja za Zvezdinu odbranu, Panter je šutirao sa osam metara i pocepao mrežicu. Koliko god bilo teško tvrditi da je taj detalj bio jedan od prelomnih na meču koji je tek počeo, psihološki momentum je bio ogroman. Panteru se „otvorilia dizna“, atmosfera je odmah dostigla tačku usijanja, a saigrači su mogli da igraju opuštenije.
Uz to je i rival bio demoralisan, jer je za dobru odbranu nagrađen primljenim košem kao šamarom u lice, pa je do poluvremena bio samleven (20 razlike).
Kada je Zvezda uspela da se vrati i dovede meč skoro u egal i zamalo uspela da isčupa pehar, ponovo se ukazao Panter, u ključnim trenucima ekipi održao glavu iznad vode i na kraju zasluženo podigao MVP trofej.
Pogodio je tri trojke iz šest pokušaja i briljirao sa poludistance i prodora sa osam pogođenih iz 11 pokušaja.
Time je stavio tačku na neverovatnu sezonu i pokazao da je Obradović još jednom bio u pravu kada je Pantera proglasio kapitenom. Američki plejmejker će gotovo izvesno karijeru nastaviti u inostranstvu i bogatim ugovorom naplatiti sezonu karijere.
Međutim, njegovo mesto u istoriji Partizana ostaćr značajno makar bilo obeleženo i samo jednim trofejom.
BONUS VIDEO Velike ovacije za Željka Obradovića
