0
Nikola Jokić ne uživa u svojim vrhunskim partijama zbog loših rezultata Denvera. Sezonu iz snova ne uspeva da kruniše na kolektivnom planu, što je frustrirajuće.
Kada se pogledaju individualni statistički parametri, Jokiću nema ravnog u NBA ligi, i brojni vrhunsku plejmejkeri mu gledaju u leđa kada je u pitanju kreacija, ali rezultati izostaju.
PROČITAJTE JOŠ
Denver je tek sedmi zapadni tim sa 16-14, razlika je tek „mršavo“ pozitivna u korist ekipe iz Kolorada, u kojoj Jokić nije adekvatno ispraćen.
Tako je i serija od četiri gostovanja završena sa 1-3, Denver je pobedio samo Klivlend, treći najgori tim NBA lige (samo 10 pobeda imaju Kavsi), Boston, Vašington i Atlanta su bili bolji od Nagitsa.
Deluje da bi rezultati Denvera mogli da poljuljaju Nikolinu poziciju u borbi za MVP priznanje, pre svega, na primer, u duelu sa Džoelom Embidom.
Embid nosi igru Filadelfije koja je prva na Istoku sa 20-11, ne kaska mnogo u statističkim parametrima za Somborcem, iako je Nikola bolji trenutno.
Jasno je da Jokiću MVP titula nije primarna, o tome svedoči i sam Majkl Meloun, koji dobro zna koliko je Nikola nesebičan igrač. Ipak, želeo bi da on dobije adekvatnu podršku kako bi ekipa prišla rezultatima iz prošle sezone, čak je nedavno i „izribao“ ostale igrače.
Mali pad je Jokić doživeo protiv Atlante, ubacio je tek 15 poena uz 10 skokova i šest asistencija – jasno je da bi veća motivacija za nastavak sezone bile i pobede ekipe.
Kada se napravi mali osvrt na istoriju, deluje da bi Jokić mogao da dođe komotno do MVP priznanja čak i ako rezultati budu osrednji i promenljivi. Evo i primera.
Stiv Neš, 2006. godina
MVP priznanje pripalo je tada kanadskoj legendi, iako je bilo debate da je Kobi Brajant više zaslužio ovo priznanje. Neš je vodio Finiks do 54-28, što je bio skromniji učinak nego 2005. godine, kada je imao 62 timske pobede.
Sa druge strane, Brajant je bio prvi strelac sezone sa prosekom od 35 poena po meču, na jednoj utakmici je imao 81 poen upravo u ovoj sezoni.
Ipak, Neš je dobio ovu nagradu, kao neko ko je na svojim leđima nosio celu ekipu.
MVP zvanje opravdao je u plej-ofu, Finiks je sa 4-3 izbacio Lejkerse, pa Kliperse, ali je onda izgubio od Dalasa sa 4-2.
Karim Abdul Džabar, 1976. godina
Ovo je čak bio ekstreman slučaj gde je igrač dobio nagradu sa negativnim učinkom tima.
Lejkersi su imali 40-42, a Džabar je bio igrač koji je tek pokretao dinastiju Lejkersa.
Promenio je istoriju košarke, brojne njegove rekorde je tek Nikola Jokić oborio, ali ostaje zabeleženo da je bio MVP bez plej-ofa, drugi i poslednji sa negativnim skorom.
Pre njega, Bob Petit je bio prvi, ali u davnoj sezoni 1955-1956. Bila je to prva sezona u kojoj se MVP priznanje dodeljivalo, Bob je nosio dres Sent Luis Hoksa, ekipa je bila šesta od osam ekipa sa 33-39.
Mozes Maloun, 1979. godina
Imao je učinak 47-35 sa ekipom, smatra se jednim od najpotcenjenijih velikana košarkaške igre. Nosio je Hjuston, a zanimljivo je da je imao prosek od čak sedam ofanzivnih skokova po meču.
Bio je jedan od najdominantnijih centara, a MVP je postao uz prosek od 24.8 poena i 17.6 skokova po utakmici, uz 1.8 asistencija.
Majkl Džordan, 1988. godina
Bila je ovo prva MVP sezona za Džordana, skor je bio dobar sa 50-32, ali nije Čikago bio najbolji tim. Bulsi su bili treći tim Istoka, tek sedmi tim NBA lige po broju pobeda u sezoni pre plej-ofa.
Ipak, bilo je jasno da stiže njegovo visočanstvo, Džordan je imao prosek od 35 poena, 5.5 skokova, 5.9 asistencija i 3.2 ukradene lopte.
Bio je ovo momenat kada je bilo jasno da vreme Bulsa i Majkla dolazi, Čikago je izbacio Klivlend sa 3-2, pa je poražen od kultne generacije Pistonsa sa 4-1.
Podsećanja radi, Dirk Novicki je prvi evropski igrač sa MVP titulom, koju je osvojio 2007. godine, Janis Adetokumbo je potom vezao dva priznanja.
Kako se glasa?
Ukupno 125 sportskih novinara bira najbolje, prvi dobija 10 bodova, drugi sedam, treći pet, četvrti tri i peti jedan, deo glasova od 2010. imaju i navijači glasovima onlajn. Stef Kari je za sada jedini igrač koji je za MVP-ja proglašen jednoglasno, Šekilu O’Nilu i Lebronu Džejmsu je nedostajao jedan glas da im se to desi 2000, odnosno 2013. godine.
Inače, od sezone 1975-76, samo dva igrača su bili MVP sezone sa manje od 50 pobeda. Mozes Maloun (1979. i 1982. godine), odnosno Rasel Vestbruk, koji je priznanje pokupio 2017.
On je imao 47 pobeda sa Oklahomom, koja je bila tek šesti tim Zapada. Nije uspeo da prođe prvu rundu nokaut faze, Hjuston je Tandere „počistio“ sa 4-1.
I za kraj, još jedan kuriozitet. Denver je u grupi klubova koji još nisu imali MVP-ja sezone, pa se Nagitsi nadaju da će Jokić „probiti led“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
