0
Jedino se Somborcu nekako neće da "izuništava" Džoela Embida na terenu, sa svima ostalima je već prešao igricu.
Baš nedavno kada su se sastali Denver Nagetsi i Filadelfija Seventisiksersi, Embid je kao omađijan pogađao sa poludistance, dok sa slobodnih bacanja poslovično gotovo da nije mogao da promaši.
PROČITAJTE JOŠ:
Može da se priča o tome kako komično izgledaju faulovi koji mu se sviraju, arhiva takvih je svakog dana sve veća i na to se više ni ne obraća pažnja.
Kao da liga u svakom periodu bira ponekog igrača kom će sve dati na tacni i kao da je to pre nekoliko godina bio Rasel Vestbruk, posle njega Džejms Harden, sada Embid.
Ostali moraju da „riljaju“ i snalaze se kako znaju i umeju. Jedan od tih je godinama bio i Jokić, koji na to ni ne obraća više pažnju.
U petak na subotu je protiv Boston Seltiksa dominirao sa 34 poena, 12 skokova i devet asistencija, kao da je to neki osrednji tim, a ne najbolja ekipa NBA lige u ovoj sezoni.
Ekipa koja je u TD Gardenu poražena tek prvi put posle 20 utakmica ove sezone. Jokić kao da bira protiv koga on misli da treba da se dokaže, a ne protiv onih gde javnost u Americi misli da treba da pokaže ko je „tata“.
Embid radi obrnuto. I dok, što se žargonski kaže „čoukuje“ (igra ispod očekivanja prim. aut) u plej-ofu, tokom regularnog dela sezone glumi pauna u NBA ligi i igra taj deo sezone kao da se tu sve rešava.
Zato protiv Denvera deluje nabrijano kao da mu je to poslednja utakmica u životu, dok Jokić povremeno deluje kao da igra „s pola gasa“.
Kristaps Porzingis je nedavno protiv njega delovao kao čunj oko koga se Nikola okreće lagano, Al Horford je izbliza mogao da vidi „Sombor šafl“, Zajon Vilijamson se potpuno pogubio kad je Srbin bacio pas pored njega i Jonasa Valančunasa za kucanje Gordona, u meču sa Filadelfijom, Embid ga nije ni branio, nego je Nik Nurs birao druge defanzivce da prave faulove.
Već smo iks puta viđali kako je bacao NFL dodavanja preko celog terena, a Golden Stejt Voriorse je početkom godine izludeo trojkom sa skoro pola terena za pobedu.
To je samo deo arsenala kojim raspolaže i zbog kog sada ima 25,7 poena i 11,9 skokova uz 9,1 asistenciju po utakmici.
Mogao bi verovatno i više, nego nema potrebe da forsira i preteruje pošto smo tek na polovini regularnog dela sezone. I dok Jokić svake večeri izvuče ponekog zeca iz šešira u Americi, ovamo, preko okeana, njegov imenjak Milutinov sve češće caruje reketom u Evroligi.
Zbog toga u ovom trenutku možda nije neskromno da se kaže kako Srbija ima dva najbolja centra u dve najjače lige na svetu. Milutinov je deo svog kvaliteta pokazao i na Mundobasketu.
Videli smo koliko je bio važan deo tima Svetislava Pešića kad je bio prvi izbor na mestu „petice“ i koliko je nalazio rešenja gde drugi centri verovatno ne bi mogli.
Isto tako, i koliko je falio u punoj snazi kad se u finalu pojavio „okrnjen“, jer je igrao pod blokadom zbog povrede mišića lista zarađene protiv Litvanije.
Zanimljivo je što se njegov stil igre podosta razlikuje od Jokićevog, Somborac nije toliko konvencionalan za svoju poziciju po nekim starim merilima, dok je Milutinov više „stara škola“.
Ali, to što radi, radi fantastično. Oni koji igraju fantazi Evrolige prethodnih dana su verovatno kleli sebe ako u tim nisu ubacili upravo centra Olimpijakosa.
Po 20 poena i skokova, Milutinov je protiv Makabija iz Tel Aviva samo je treći čin onoga što je počelo još negde u prvom delu januara.
To je statistički gledano tek četvrta 20-20 partija nekog igrača u Evroligi. Samo po sebi to je veliko dostignuće, posebno ako se zna ko je sve prošao kroz elitno takmičenje.
Međutim, Milutinov, kad hoće i može, te „šekovske“ partije može da ponavlja redovno. Imao je dabl-dablove i protiv Kolosa i Baskonije.
Prednost je što može, ali ne mora da poentira, pa u jednoj utakmici može da šutne 10, 15 puta, a može i samo nekoliko.
Prija mu u poslednje vreme povećana minutaža i činjenica da se na njega računa više od petnaestak do dvadeset minuta i kad se prebaci pola sata, pokazaće svoju snagu i znanje. Osetili su to u grčkoj ligi i igrači Karditsasa kad je Nikola ubacio 21 poen i imao 21 skok.
Na Mundobasketu je gotovo na svim mečevima bio dvocifren u poenterskoj koloni, dok je protiv Portorika imao 15, protiv Južnog Sudana i Kanade po 10, a protiv Italije 12 skokova.
To je ono što pravi razliku i što smo videli više puta. Milutinov je u 22. rundi Evrolige bio MVP sa indeksom 40, dok je u četvrtom kolu takođe bio najkorisniji sa 30 indeksnih poena.
Možda se navijači Partizana sećaju kako je baš u tom kolu ispod koša pored Pantera i Kaminskog iz odbojke samo vratio loptu u koš posle promašaja saigrača, ili kako je bacio „jokićevski“ pas preko celog terena za Tomasa Vokapa u kontri, pronašao Larenzakisa na otvorenoj trojci…
Neće on praviti neke ludorije poput dodavanja iza leđa ili glave, trojki preko ruke i slično, ali neće ni siliti da šutne, zabijati se u reket ako ne mora, dok je borbena gotovost uvek na visokom nivou. Videli smo to protiv Makabija kad se sit namučio da bi pogodio koš sredinom prve četvrtine i nije prestajao da skakuće tu oko koša dok nije ubacio loptu i još dobio faul.
Nije mu svaki potez poezija na parketu, ali je gotovo svaki svrsishodan. Možda neće da se diže na trojke, ali će flouter sa tri, četiri metra da pogodi, a ako mu se ostavi prostor – i šut sa pet, šest metara.
Sve je to leglo i godinama i iskustvom uz mnogo rada zbog kog je Milutinov danas jedan od najboljih u Evropi i kad mora da „povuče“, u izostanku na primer Mustafe Fala, to će uraditi bez pardona.
Tačno je da ima „samo“ 8,7 poena i 5,8 skokova po meču (uz indeks 15,3), ali kad nije povređen i kad ima preko 25 minuta, taj čovek je dabl-dabl mašina.
Pokazao je to u prvih pet, šest utakmica u Evroligi ove sezone, pokazao je i u poslednje dve i nadamo se da će nastaviti u istom, ili boljem ritmu i u budućnosti.
BONUS VIDEO: Embid bolji od Jokića u derbiju NBA lige