0
Do početka Evropskog prvenstva u košarci ostalo je malo više od tri meseca, a taj period Nikola Jokić bi trebalo da iskoristi pre svega za odmor i opuštanje.
Nakon što su njegovi Denver Nagetsi (ne)očekivano završili sezonu u NBA već u drugoj rundi plej-ofa, trostruki MVP najjače lige na svetu i centar koji redefiniše modernu košarku, napokon ima ono što mu je godinama izmicalo – vreme.
Vreme da se odmori, da se oporavi, da diše punim plućima, da jaše konje, da pije pivo, da uživa sa konjima… Ali i vreme da se posveti Srbiji.
Leto 2025. nosi jedno važno poglavlje za sve zaljubljenike u košarku – Evropsko prvenstvo. I dok se srpski navijači još prisećaju uzbuđenja koje su doneli Mundobasket 2023. i prošlogodišnje Olimpijske igre u Parizu, nameće se pitanje hoće li najbolji igrač sveta ovog leta obući dres reprezentacije?
PROČITAJTE JOŠ:
Denver je eliminisan u sedam utakmica od favorizovane Oklahome, uprkos sjajnim partijama Jokića, koji je tokom čitave sezone demonstrirao zašto je košarkaški genije. Ipak, njegova ekipa je ostala bez potrebne širine i dubine, a umor i povrede učinili su svoje. Za Jokića, koji već godinama praktično bez pauze igra u NBA ritmu, ovo izbacivanje znači nešto što gotovo da je zaboravio – mogućnost malo dužeg odmora.
I to baš u pravo vreme.
Naredni izazov je Evrobasket 2025, koji se održava od 27. avgusta do 14. septembra. Srbija će ići na turnir sa velikim ambicijama, zlato je bez sumnje glavni cilj, a rivali u grupi biće nam Letonija, Turska, Češka, Estonija i Portugal.
Prisustvo Jokića (koje još nije potvrđeno) predstavljalo bi ogromnu razliku – kako na terenu, tako i u svlačionici. Sa njim je Srbija bez sumnje jedan od tri favorita za zlato, dok bi bez njega šanse bile nešto manje, te bi uloge u timu morale da budu drugačije raspoređene.
Jokić nije nastupio za reprezentaciju pre dva leta na Svetskom prvenstvu u Manili, koje je obeleženo spektakularnim pohodom „orlova“ sve do finala, gde su poraženi od Nemačke. Srbija je i bez Jokića napravila sjajan tim i stvorila zajedništvo, te pronašla igru dostojnu srebrne medalje – malo je falilo za zlato.
Jokić je pre Mundobasketa doneo tešku, ali opravdanu odluku – da se odmori nakon izuzetno iscrpljujuće sezone u kojoj je sa Denverom osvojio šampionski prsten, prvi u istoriji Nagetsa. To leto je posvetio porodici, mentalnom zdravlju i konjima, njegovoj velikoj ljubavi. U Srbiji je bilo malo ljutnje, pre svega od strane navijača, ali mu saigrači i ljudi iz Saveza to nisu zamerili – a i kako bi?
NE PROPUSTITE:
Kada je prisutan, Jokić nije neko ko bira, već neko ko daje – obično najviše. Videli smo to mnogo puta na delu u dresu Srbije.
Na Evropskom prvenstvu 2022. Jokić je bio sa reprezentacijom, iako je tim Srbije neslavno završio takmičenje eliminacijom u osmini finala od Italije. I pored poraza, njegovo prisustvo bilo je važno – kako zbog simbolike, tako i zbog hemije koju unosi.
Ta hemija, kako je često i sam isticao, jeste jedan od ključnih razloga zbog kojih se rado vraća reprezentaciji i svima koji se njoj odazovu. Ne zbog obaveze, već zbog osećaja pripadnosti, koji je sada jak i čvrst.
Upravo je to Jokić potvrdio i prošlog leta, kada je učestvovao na Olimpijskim igrama u Parizu. Bio je deo zajednice koja je ponovo pokazala lavlje srce, timsku igru i beskompromisnu borbu – vrednosti koje Jokić izuzetno ceni i one koje su Srbiji donele bronzu koja sija zlatnim sjajem.
Šta bi tek bilo da Amerikanci nisu imali podršku sudija u polufinalu…
Upravo ta atmosfera među „orlovima“ je ono što vuče i Jokića. Hemija među igračima, prijateljstva koja prevazilaze granice terena i zajednički cilj – da se igra za Srbiju i osvoji medalja koja narodu uvek donose posebno lepe osećaje i radost kakvu često i ne možemo opisati.
Svojevrsni „preporod“ reprezentacije u poslednje dve godine, pod vođstvom selektora Svetislava Pešića, vratio je veru u timski duh, kult reprezentacije i vrhunske rezultate na svim takmičenjima.
MOŽDA VAS I OVO ZANIMA:
Igrači su uz Pešića stvorili jezgro, zajedno dišu kao jedno i u takvom ambijentu Jokić dolazi kao zvezda, ali mnogo više kao deo kolektiva.
Nema sujete, svi su spremni da trče, pomažu i bore se. To Jokić oseća, zna da od njega najviše zavisi, ali u skladu sa tim se i ponaša, te isporučuje na terenu ono što se očekuje.
Pitanje više nije da li Jokić može da donese kvalitet – to je jasno. On je trenutno najbolji košarkaš sveta, sa izuzetnim osećajem za igru, vizijom i tehnikom, ali njegovo prisustvo menja mnogo više od igre pod košem. On utiče i na mentalitet, unosi mir, sigurnost i autoritet, ponaša se kao pravi lider i ostali ga slede.
U kombinaciji sa sjajnim balansom unutrašnje i spoljašnje linije, kao i mladih snaga i iskusnih igrača, Srbija bi sa Jokićem svim silama napala zlato i tako zatvorila jedan uspešan krug sa Pešićem.
Sada, kada se prašina NBA sezone malo slegla (bar za Jokića i Denver) i kada su planovi za leto još uvek otvoreni, pitanje ostaje: hoće li Jokić ovog leta obući dres Srbije?
Zdravlje mu to dozvoljava. NBA sezona je gotova pre početka juna. Vremena za odmor ima. Motiv postoji. Hemija u timu ga privlači. Reklo bi se – nema izgovora za odustajanje.
Evrobasket je još jedno mesto gde Jokić može da ostavi trag – ne samo kao najbolji igrač, već kao lider jedne generacije.
Konačnu odluku ne mora odmah da donese. Za razmišljanje ima još nešto više od dva meseca. Srbija ga čeka – ne kao spasitelja, već kao jednog od svojih. Kao igrača koji ne mora ništa – ali koji kad dođe, menja i može sve.
Ime Nikole Jokića se već dugo, ali sporadično provlači i kroz političke krugove.
Njegovo ime našlo se na spisku podrške Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću pre nekoliko godina i od tada je Jokić označen kao neko uticajan, a blizak vlasti.
Iako se Nikola nije oglašavao nikada po političkom pitanju, i dalje važi za nekog koga ljudi iz vrha vlasti na čelu sa Vučićem često spominju, dok je „druga strana“ mnogo bliža Novaku Đokoviću.
Već mesecima se širom naše zemlje organizuju protesti i blokade, studenti predvode borbu za bolju i pravedniju Srbiju, a nju su podržali i mnogi srpski sportisti, među kojima su i košarkaški reprezentativci poput Bogdana Bogdanovića, Marka Gudurića, Alekse Avramovića…
Za to vreme Jokić se ponaša kao da se ništa bitno ne dešava u njegovoj zemlji, te o studentskoj borbi za pravdu nije rekao ni reč, mada dosad nije ni bio pitan.
Odavno je poznato da Jokić nema društvene mreže, ne voli da daje intervjue i da bude u centru pažnje, ali postoje neke teme oko kojih bi lepo bilo da čujemo baš njegovo mišljenje.
Nema sumnje da će Jokić veliki deo odmora provesti baš u Srbiji, verovatno u Somboru, pa mu je to prilika da malo bolje shvati šta se dešava širom naše zemlje i kome je zapravo potpisao podršku pre nekoliko godina.
