Nemanja Nedović neće igrati na Mundobasketu. Ova vest je u četvrtak odjeknula jako u domaćoj košarkaškoj javnosti.
I čudno je jer nećete sresti baš mnogo ljudi koji su ostali frapirani tom informacijom, mada zvuči neprirodno da jedan od najboljih bekova Srbije u poslednjih 20 godina neće predstavljati svoju zemlju na najvećem mogućem takmičenju koje se ne zove: Olimpijske igre.
Srbija se sprema za Mundobasket i grupu sa Južnim Sudanom, Kinom i Portorikom, a Nedović je pripreme okončao posle Akropolis kupa u Atini i može da se posveti razmišljanju o novoj sezoni u klubu, dok Svetislav Pešić, selektor „orlova“, razmišlja kako će da popravi mane iz utakmice s Italijom pre nego što one budu kažnjene u nekom takmičarskom meču.
Već je dovoljno hendikep što ne igraju Nikola Jokić i Vasilije Micić, sada je sa spiska otpao još jedan dobar i iskusan igrač koji se, istini za volju, nije naigrao ni na prošlogodišnjem Evrobasketu kada je Srbija „pukla“ od Italije u osmini finala kao favorit na turniru.
Štaviše, kad se pogleda malo temeljnije, Nedović više nije igrao za reprezentaciju nego što jeste u poslednjih desetak godina, u najboljem delu svoje karijere, gde je uzeo jedno srebro u Riju, dok je naša reprezentacija osvojila još dve medalje. Skupa je u najboljem slučaju moglo i više.
Bio je u ekipi koja je izgubila od Litvanije u polufinalu Evrobasketa 2015, ali sve posle toga bilo je, što bi naš narod rekao – bogu plakati.
Ne zato što Nedović nije zaslužio da igra, već su se uvek isprečile neke druge stvari, bilo da je reč o povredama ili nekakvim sukobima, sa navijačima, ili nerazumevanje koje se najednom javilo u komunikacoiji sa nekadašnjim selektorom Aleksandrom Đorđevićem.
Rečju, Nemanja je propustio bukvalno svaki Mundobasket u poslednjih 13 godina. Prvi, onaj u Turskoj jer je bio tinejdžer. Drugi u Madridu jer se povredio na Kopaoniku pred turnir, treći u Kini jer ga selektor nije pozvao, a sada četvrti jer je sam tako hteo.
„Pred sebe sam uvek postavljao najviše ciljeve, ali kako su pripreme koje sam dočekao kao i uvek sa radošću odmicale, uvideo sam da sam daleko od željenog nivoa forme, potrebnog za ovakvo takmičenje i za naš tim. Uz sve to, nažalost se nisam snašao u ulozi koja mi je dodeljena i samim tim nisam mogao da dam maksimalan doprinos nacionalnom timu“, rekao je Nedović za sajt Košarkaškog saveza Srbije.
Uporedo, Dragan Tarlać je sa pozicije direktora nacionalnog tima objasnio da su on i Svetislav Pešić prihvatili argumente Nedovića i da će taj izostanak biti veliki nedostatak za tim.
Njegov „ples“ sa reprezentacijom je nedorečena priča, kao tango bez muzike. Uvek je imao kvalitete koji prodaju karte, mogao je da bude deo dobrih timova u lepom spoju, ali kvalitete u nacionalnom timu nije pokazivao iz kojih god razloga.
Pred Madrid mu je stradalo stopalo početkom avgusta 2014. Samo godinu dana ranije bio je smatran jednim od lidera ekipe uz Nenada Krstića, Nemanju Bjelicu i tom trenutku sve boljeg Bogdana Bogdanovića.
Bogdan će za petnaestak dana, na prvenstvu sveta biti vođa ekipe i kapiten, a godinu stariji Nemanja opet propušta turnir, iako nije povređen.
Nije bio povređen ni 2019. kada je reprezentacija putovala na Svetsko u Kinu, ali je tada bilo nekih drugih prepreka. Aleksandar Đorđević, bivši selektor Srbije, danas na klupi Kine, u najavi prvenstva 2019. pričao je kako stalno govori igračima da moraju da budu kao Nedović i da, kad budu dostigli taj nivo eksplozivnosti, skočnosti i fizičkih karakteristika, da ćemo onda moći da pariramo Amerikancima.
Međutim, ostaje i dalje nejasno šta se promenilo, pa Nedović od Saleta nije dobio ni poziv.
„On je to rekao, pa me nije pozvao na Svetsko prvenstvo (smeh). Legenda… Ovo i sledeće leto kada ulazim u najbolje košarkaške godine, mislim da imam još dosta toga da pružim, posvetiću više pažnje nekim košarkaškim elementima. Sa ovim iskustvom znam šta mi je potrebno i na koji način treba da treniram da bih bio uspešan“, rekao je Nedović za Novu o izostanku s Mundobasketa u Kini i najavio ono što dolazi.
Nedović nije igrao ni na Evrobasketu 2017. zbog toga što se nije oporavio od povrede, a deo zrelosti koju je spomenuo u izjavi iznad trebalo je da vidimo i na Evrobasketu 2022.
Ni tada nije bio u punoj snazi zbog povrede lista noge na meču sa Izraelom, a i tokom priprema je na utakmici sa Slovenijom zaradio hematom.
Dakle, nije bio miljenik fortune i nikada nije fizički imao šansu da pokaže šta može da izvede na parketu i onda su neke od bravura bile rezervisane isključivo za klubove.
Tako smo videli kako je ubacio 39 poena u dresu Panatinaikosa, trojku za pobedu protiv Partizana u opremi Zvezde, kako je podelio devet asistencija za Unikahu protiv Žalgirisa i šetao se kroz reket Barselone.
Većinu evroligaških rekorda postavio je u poslednje tri godine, a baš tada ga nigde „nije bilo“ u reprezentaciji, da stvarno zablista i da pokaže zbog čega je trebalo da vuče taj tim, deleći teret sa Bogdanom.
Od toga, nažalost, ni sada neće biti ništa, a sa 32 godine i na tako zahtevnoj poziciji kakva je Nedovićeva, sat već otkucava i priča kako ćemo teško moći da ga vidimo sa po tri prsta podignuta uvis, dok i u dresu reprezentacije ponavlja onu reč „him“.
BONUS VIDEO: Neverovatan potez Nedovića na kraju poluvremena
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare