Oglas
Ko nas ne zna, skupo bi nas platio. Stvarno.
Sve gospodin do gospodina! Evo posle utakmica Zvezde i Partizana uvek vam prva pomisao bude: „Bože, kakvi pristojni ljudi su oni tamo navijači bili sinoć, divna čeljad“.
PROČITAJTE JOŠ:
Možda kad bismo se lagali ili živeli u nekom paralelnom univerzumu. U ovom gde smo, stvari stoje malo drugačije.
U ovoj kvazidemokratskoj državi imamo one koji pale ložu na košarkaškoj utakmici, koji bacaju topovske udare, dok su flaše i upaljači postali stalni inventar parketa.
Živimo u zemlji gde se i navijači Zvezde i navijači Partizana busaju nekim gospodstvom posle svake utakmice, a ne zna se ko pravi veće gluposti.
I čije svinjarije skuplje koštaju klubove u koje se zaklinju. To je apsurd da nema većeg.
A onda kad prođe utakmica, sudija odsvira kraj, tad se seciraju svi prljavi potezi, te ko je simulirao kukovima pokrete napred-nazad na zagrevanju, te ko je pokazivao srednjaka, te ko je vitlao stolicama, ko je gađao koga i čime…
Sve gospoda, ljudi moji! I sve to zbog košarkaške utakmice. Jasno je da klupske podele ovde jesu deo identiteta, ali možda ne bi bilo loše kad bismo u sklopu tih podela probali malo i da se međusobno poštujemo.
To je samo predlog jednog čoveka koji je video na desetine incidenata na utakmicama i predlog koji verovatno neće otići dalje od ovog teksta. Pritom će izazvati podsmeh kod gomile navijača, iako je ovo samo jedan običan civilizacijski apel.
Ne moramo da se mrzimo. Ne moramo da budemo ni besni jedni na druge, pa eno protestuje se protiv nasilja već sedam, osam nedelja. Ne znam jeste li videli u maju do čega je nasilje dovelo? Ako niste, pogledajte, užasnuće vas.
To nas je u prethodnih 10, 20 i 30 godina i dovelo ovde gde smo. Ne moramo da psujemo nekog na ulici kad vidimo da nosi dres kluba za koji ne navijamo. U suprotnom nam postaje normalno da u halama, kao u nedelju uveče, vidimo na terenu gomilu huligana koji se predstavljaju kao navijači i prete, pljuju, psuju, nasrću.
Šta će oni tu? Ko ih je pustio? Ubačeni elementi, je l’? Ma dajte, molim vas. Dođe mi čovek danas i kaže: „Ja onako nešto nisam za 30 i nešto godina doživeo“.
Ne ulazeći u detalje i sitna crevca, dovoljno je da njemu kao iskusnom fotografu na licu vidite kako mu se skupljaju bore i pogled neverice u očima zbog onog što se desilo da vam bude jasno koliko je razočaran.
A to pritom nije najgore čega je bilo. Navijači Zvezde su umalo ušli u sukob s igračima Partizana, čiji su navijači takođe imali svojih ispada. Baš sad u finalu ABA lige su vređali ženu Nemanje Nedovića, a standardno je već postalo vređanje porodice Nebojše Čovića. Svoju porciju uvreda su pokupili svojevremeno i Novica Veličković, ka kom su letele i čaše, pa Saša Pavlović, Milan Gurović… i tu bi spisak bio dugačak.
„Kad se već ‘merimo'“, kažu ovi što navijaju za Zvezdu, „evo sad ćemo da vam pokažemo kad ste vi što navijate za Partizan bacali topovske udare na parket“. I toga je bilo juna prošle godine.
Prepucavanja mogu da idu do unedogled i po pravilu se uvek navijači međusobno takmiče u tome ko će da bude gori.
Onda Zvezda izda saopštenje kako su to navijači nekog drugog kluba, iz Partizana pričaju kako su oni apelovali da se takve stvari ne dešavaju, ali na parketu ne urade ništa konkretno da to spreče i tako ukrug.
VIDEO: Navijači Partizana bakljom zapalili ložu u kojoj je bio Ostoja Mijailović
Na kraju shvatiš – pa njihovi navijači su isti. I jedni i drugi. Ljudi hoće da se mrze, naći će povod zašto i nikad neće da izađu iz tog vela uvreda, tuča, prozivki, dok klupski spisatelji vredno i pedantno štrikaju saopštenja, bilo da pozivaju na mir i ljubav ili da daju „objašnjenja“ za neke nove incidente.
Ako isključite ton i ne gledate ništa osim košarke, onda vam i ne deluje tako loše jer nemate pojma o pozadini tog odnosa u kom svi pričaju onako ponosito „Mi nismo isti“.
Ne, isti ste, prijatelji, nažalost, isti ste. Mislite da majka i otac koji detetu pokrivaju oči i uši kad rokne topovski udar uživa u tome što radite dok pokazujete kakve ste face što ste gađali nekog tamo igrača koji je danas tu, a sutra nije?
Mislite da je „top“ kad krenete da se mlatite sa nekim u hali, dok ne naletite na svog komšiju sa kojim ste odrasli u zgradi i ulazu – šta, njega ćete zaobići?
Dug je i bolan put da se ovakve stvari zaleče u društvu u kom navijači dva najveća kluba insistiraju na razlikama, a i jedan i drugi su plod istog sistema koji bi trebalo da smo odavno ostavili iza sebe.
Insistiraju na razlikama umesto da probaju da budu isti u tome da poštuju onog drugog, kog obično „polivaju fekalijama“ i zasipaju upaljačima i flašama.
Grozno je to. Grozno je jer se „vidi ga kako je lud, bratina“, predstavlja kao dobra osobina, umesto da se to koriguje na vreme i pre nego što dođe do tribina.
Grozno je što se vređaju žene, što se od igrača traži da „vrate konjima glavu“ i što se urlaju svakakve gluposti, dok sportisti prave slalom kroz bačene predmete i pokušavaju da se na njih ne okliznu i ne polome.
Odvratno je što se takve scene ponavljaju u ABA ligi i Kupu, a u Evroligi derbi ipak može da se odigra i završi onako kako dolikuje. Pitate li se zašto?
Bitno da mi pošaljemo u Evropu sliku zbog koje neće da nas rebnu, a kod kuće ćemo da se mlatimo i bijemo. U redu, ako tako želite, nastavite, ali onda bar nemojte da pričate da niste isti i još manje da ste gospoda.
BONUS VIDEO: Ulazak Željka Obradovića u dvoranu pre derbija u ABA ligi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare