Ponekad stvari nisu toliko logične.
Ol star utakmica bi trebalo da bude spektakl koji okuplja, što bi rekli, „creme de la creme“, najbolje od najboljeg, igrače koji su te sezone obeležili NBA ligu.
Tako je bar u teoriji.
U praksi, to izgleda malo drugačije, pa se sticajem okollnosti na terenu ponekad nađe i neko čije ime iznenadi gotovo sve ljubitelje igre pod obručima.
Džejms Donaldson (1988)
Nepoznanica ne samo velikom navijača van Sjedinjenih Američkih Država, već i Amerikancima koji su NBA počeli da prate kasnije, Donaldson je nastupao za Dalas Maverikse i bio solidan tokom karijere, ali ništa više od toga.
Ipak, nekim čudom se, uprkos tome što je u sezoni 1987-88 imao prosečno 7,1 poena i 9,8 skokova po meču i ni po jednom parametru se nije isticao, Donaldson je dobio poziv da zaigra na utakmici najvećih zvezda NBA lige.
Džamal Magloir (2004)
Jedan od najkontroverznijih izbora, Magloir je dobio poziv da zaigra na Ol star utakmici zahvaljujući solidnoj statistici u situaciji kad ana Istoku NBA lige nije bilo previše vrhunskih centara. No, problem je što je košarkaš tada Nju Orleans Hornetsa dobio poziv pre Karlosa Buzera, u tom momentu zvezde u usponu i košarkaša u čijim partijama su uživali svi koji su pratili NBA.
Mada, ruku na srce, bio je dobar – ubacio je 19 poena i bio najefikasniji u redovima Istoka.
Jao Ming (2011)
Od samog momenta kada je Ming ušao u NBA, postao je prava zvezda zahvaljujući ogromnoj navijačkoj bazi u Kini. Iz godine u godinu navijači iz najmnogoljudnije zemlje na svetu „gurali“ su Minga na Ol star, ali to nije bilo problematično sve do same završnice njegove karijere, jer je Ming bio izuzetno dominantan i na podršku uzvraćao sjajnim partijama.
Ming je, naime, u sezoni 2010/2011 odigrao samo pet utakmica, ali ni to nije sprečilo navijače da ga „gurnu“ u sam vrh najvećih zvezda lige, iako je mnogo pre meča bilo jasno da neće zbog povrede moći da nastupi na susretu.
Alen Ajverson (2010)
Popularni „The Answer“ ostaće upamćen kao jedan od najvećih plejmejkera koji su nastupali u NBA ligi, ali je 2010. godine i njemu samom bilo jasno da mu vreme na najvišoj sceni polako ali sigurno ističe.
No, to nije sprečilo navijače da Ajversona uvrste u tim, iako je u dresu Memfis Grizlisa i Filadelfija Seventisiksersa odigroa tek 28 utakmica. Ni on, poput Minga, nije igrao zbog povrede.
Nik Van Eksel (1998)
Van Eksel je bio popularan među ljubiteljima košarke što zbog relativno atraktivnog načina igre, što zbog činjenice da je imao takozvani „baby face“, ali nikada nije uspeo da se nametne kao takozvani superstar. Ipak, sasvim solidne prve četiri sezone bile su dovoljne da postane jedan od popularnijih igrača u NBA ligi i Los Anđeles Lejkersima, ali gotovo niko nije očekivao da će u godini kada je imao najslabije brojke od ulaska u ligu (13,8 poena, 6,9 asistencija po utakmici) uslediti i poziv na smotru najboljih igrača lige.
Ovaj izbor i dan-danas bode oči navijačima…
Eksel trenutno radi u Atlanta Hoksima, kao pomoćni trener ekipe Bogdana Bogdanovića.
BONUS VIDEO Najbolji potezi sa utakmice Denver Nagetsa i Dalas Maveriksa