0
Temperatura vazduha probija granicu od 30 stepeni Celzijusa, dok je temperatura vode na primaljivih 20-ak. Teško je odoleti u Atini, posebno u delovima grada čije granice zapljuskuje more, svim blagodetima plaža Glifade, Vule i Vuljagmenija, posebno sada kada više prazne nego pune, izgledaju primamljivije.
Ipak, Nikola Milutinov, iz čijeg stana puca fantastičan pogled ka lokacijama koje privlače ceo svet, ove godine još nije stigao da se „kršteno“ okupa u moru, iako je već izvesno vreme na godišnjem odmoru, bar kada je u pitanju košarkaška sezona.
PROČITAJTE JOŠ
„Znate već da je cela Evropa ranije morala da završi sezonu, a da smo pre toga svi, zbog zdravstvene sigurnosti, bili ograničeni na kretanje i rad. I to ne baš mali period. Ne samo ja, već ozbiljan broj igrača, pokšava da to nadoknadi kroz treninge, jer ma koliko nekome izledao daleko, oktobar će brže stići“, kaže Milutinov za Nova.rs pošto je završio jedan od treninga.
Ne smeta mu ni ne baš mala vremenska razdaljina (od oko sat, u zavisnosti od saobraćajne gužve) između Glifade, u kojoj živi, i trening sale.
„Vidite, nije meni najteže, da budemo iskreni. Koliko ljudi na svetu provede dnevno u prevozu odlazeći i dolazeći na posao? Morate da budete realni“, dodaje Milutinov, dok razgovor uljudno prekidaju simpatizeri Olimpijakosa svih generacija.
Neko moli za selfi, drugi pak bi da slikaju podmladak s Nikolom, ali svi iskazuju zahvalnost za sve što je uradio u dresu „crvenih“ u proteklih pet godina, želju da nastavi sa uspesima u CSKA, ali i da se jednog dana vrati u tim iz Pireja. Ne krije da mu je drago i da se vezao za Atinu i tamošnje ljude.
„Već sam govorio, Olimpijakos mi je bio prvi inostrani klub, a kada igrački zakoračite preko granice, uvek postoji neka opreznost. Ipak, od prvog dana je bilo samo lepo, od grada, saigrača, ljudi u klubu. Ostaje jedino žal što nismo osvojili evroligašku titulu. Ali, znam da smo saigrači s kojima sam igaro ovih pet godina i ja dali sve što je do nas da to učinimo. Nije nam se dalo.“
Milutinov je nedavno promenio klub, ali ne i ambicije. I sa CSKA, koji je zvančno i dalje šampion Evrope, zbog prekinute sezone, opet će, od jeseni, napadati kontinentalnu krunu.
„Došao sam u šampionski tim i verujem da će i ostati. Uostalom, kada smo pominjali pripreme, zato sam ostao u Atini da radim sa delom stručnog štaba CSKA, što dovoljno pokazuje veličinu kluba.“
Dule je imao strpljenja za nas
Nedavno je Nikola pričao o dve završnice koje bi najradije ponovo odigrao, da je moguće. Jedan je duel Partizana i Cedevite kada je Nolan Smit sa sirenom pogodio trojku i eliminisao crno-bele iz borbe za jadransku krunu, ujedno i za Evroligu.
„Svako od nas (koji smo tada igrali u Partizanu) želeo bi da je drugačiji kraj. Ali, takav je sport. Ne možete neke stvari da izmenite, već se jednostavno nosite s time. Svaki igrač u karijeri ima te momente koje bi želeo da zaboravi, ili da se nisu desili.“
Milutinov u srcu nosi i lepe momente u Partizanovom dresu.
„Bilo ih je daleko više, sigurno. Kada pogledate te mlade timove Partizana, s Duletom koji je imao strpljenja za sve nas. Stvarno za pamćenje…“
Planirano je da sezona, bar u Evroligi, počne početkom oktobra. Planirano, jer zdravstvena situacija širom kontinenta nije baš „najzdravija“. Postoje određene rezerve i strahovanja.
„Pratim vesti, ali trudim se da ne razmišljam mnogo o datumu početka, odnosno kakva će da bude zdravstvena situacija tada. Ništa do ne zavisi od nas (igrača), važno je da sačuvamo mir i staloženost. Jednostavno, pratimo zdravstvena uputstva, treniramo i nadamo se boljem“, primetan je optimizam u Nikolinom glasu.
Optimizam je i kada se pomenu olimpijske kvalifikacije u Beogradu sledećeg juna, a zatim i OI u Tokiju nešto kasnije.
„Zar stvarno mislite da bilo ko od naših igrača razmišlja drugačije? Naravno, dug je put do Tokija. Čeka nas kvalifikacioni turnir pred našom publikom. Verujem da će tada biti dozvoljeno da se igra pred navijačima. Navikli smo da nosimo teret favorita.“
Očekivala je nacija prošle godine medalju sa Svetskog kupa…
„Ako me pitate za to takmičenje, ja se vratim samo da bih izvukao pouke, a tako i svi saigrači iz nacionalnog tima. Gledamo unapred.“
Unapred je i selidba u Moskvu, grad u kome temperatura zimi zna da ode do istog podeoka kao u Atini leti, „samo“ što je suprotnog predznaka.
„Bio sam u Moskvi više puta tokom zimskog perioda, pa otprilike znam kako je. Sigurno je drugačija od Atine, ali da nije lep grad, sigurno ne bi u njemu živelo više od 10 miliona stanovnika. Radujem se dolasku u Moskvu.“
Bar prema draftu 2015. (26. pik u prvoj runfdi), Milutinov je bio blizu dolaska u San Antonio. Ipak, NBA je na čekanju.
„Bilo mi je drago kada su me Sparsi birali, ne bih da lažem. Ali, sada sam potpuno okrenut izazovima u CSKA, kao što sam sve vreme u Atini bio okrenut Olimpijakosu. Uvek sam gledao samo svoj tim, da njemu pomognem, a ne da bi to bio neki stepenik ka NBA, ili bilo gde drugde. Pozivi (klubova) su posledica dobrog rada i igre. Tako je i sada“, završava Milutinov.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
