0
Košarkaš Primorske Marko Luković čvrsto je bio rešen da pomogne timu iz Kopra, a ka plej-ofu ABA lige lansirao ga je u stilu Dušana Kecmana - trojkom za koju se mislilo da je neponovljiva. Za Nova.rs priznaje da nešto slično nije pokušavao ni na treninzima.
Višemesečni finansijski problemi zapretili su potapanjem Primorske, zbog čega je u smiraj 2019. usledio igrački egzodus sa slovenačkog „broda“. I dok su svi, pa čak i najveći optimisti, strahovali od najgoreg, Marko Luković je bio čvrsto rešen da pomogne timu iz Kopra u pokušaju da ne ode na samo dno.
Danas, nešto od dva meseca kasnije, Primorska, iako potpuno desetkovana, ne samo da nije blizu jadranskog dna, nego je na dva zaveslaja do plej-ofa. Jedan od najzaslužnijih za to je upravo Luković, koji je šutevima sa zvukom sirene direktno „potpisao“ dve od četiri pobede u poslednjih pet utakmica.
Ovaj drugi, čudesan, protiv Cibone, u prošlom kolu, putem društvenih mreža je preplivao ceo region evocirajući bolne uspomene Marina Rozića, po sopstvenom priznanju baksuznog člana „vukova“, na 25. mart 2010. kada je Dušan Kecman na sličan način srušio takođe zagrebački klub u finalu ABA lige.
„Da, da, već mi je Fundić, nekadašnji saigrač iz Mege (sada član Zadra), prepričao Marinove reči iz hrvatskih novina. Ne znam… U tim momentima nemate mnogo vremena za razmišljanje. Uhvatio sam loptu, šutnuo i pomsilio ‘Bože, pomozi’…“, priča Marko Luković za Nova.rs.
Hladnokrvnost je sačuvao i pošto je lopta „pocepala“ mrežicu:
„U prvom momentu nisam se ni radovao, jer nismo znali da li je vreme isteklo“.
Tek kasnije, kada je sa saigračima stigao do svlačionice, adrenalin je skočio. Na Markov telefon su počele da se slivaju poruke čestitki i poređenja sa Kecmanom.
PROČITAJTE JOŠ
„Hajde da kažem da se ona protiv Olimpije češće viđa, obično na basketu, ali ova sa Cibonom se pogađa jednom u životu… Znate, nikad ni na treningu nisam pokušao sa tih distanci, jer su zapravo najdalji šutevi s pola terena. Lepo je kada neko vaš uspešan potez poredi s nekim istorijskim. Ipak, da budemo iskreni, Kecmanov je bio daleko važniji, vredan trofeja ABA lige“.
Markov će možda tek dobiti dodatnu vrednost, ukoliko Primorska uspe da zakorači u plej-of ABA lige.
„Voleo bih da se to ostvari, mada ne zavisi samo od nas, ali mislim da smo bar malo zaslužili posle svega kroz šta je klub prošao u ovoj sezoni, od odličnog starta, preko potpunog rasula, do sadašanjih rezultata. Dokle god budemo imali šanse, nećemo posustajati“, dodaje Luković.
Nije posustajao ni posle serije poraza po njegovom dolasku u Kopar koji su mnogi njegovi prijatelji okarakterisali kao „lud“ potez.
„Igokea je raskinula ugovor sa mnom, već posle prvog kola. Ne znam zašto. Ali da se ne vraćam na to. Bilo je nekih ponuda, najkonkretnija iz Japana. Nisam želeo tamo, jer mi se učinilo da još nije vreme za tako dalek put, već da imam još šta da kažem ovde. Naravno da sam znao kakva je situcija u Primorskoj. Do mog dolaska otišli su trener Golemac i petorica igrača, pa zatim još jedan nosilac igre. Ali, volim da se takmičim, pogotovo u regionu“.
Zbog rasula u klubu, kasnila je Markova registracija. Ali ni taj tehnički problem nije ga obeshrabrio.
„Tada u vama proradi neki pozitivan, sportski inat. Jedva sam čekao da zaigram. Onda, kolo po kolo, počeli smo da se dižemo, da igramo bolje, da pobeđujemo“.
Uspeh tima je daleko veći nego što to pokazuje tabela, jer za razliku od drugih trenera koji imaju slatke probleme sa viškom igrača, Andreja Žakelja muči ogroman manjak.
„Tokom nedavnog prozora FIBA, zbog obaveza nekolicine njih, bilo nas je jedva za ‘tri na nula’. Kad nas ima ‘tri na tri’, onda je to već plus, a ako odradimo ‘četiri na četiri’, e to je premija“, kroz smešak kaže Luković.
Bez obzira šta uradi Primorska do kraja ABA lige i prvenstva Slovenije, sezona je već zavedena pod trofejnom.
„Na početku je osvojen Superkup Slovenije, a nedavno smo podigli i Kup. Pošto igramo na dva fronta, u regionu i slovenačkom šampionatu, nemamo odmor. Ako se ne varam, na terenu provedem više od 36 minuta, jer nas nema mnogo. Ali, ne odustajemo, nastavljamo da se takmičimo“, završio je Luković priču za Nova.rs.
