Nikola Jokić iz meča u meč piše istoriju NBA lige, njegovoj košarkaškoj magiji divi se ceo sportski svet, ali Denver to timski nije dovoljno naplatio.
Srpski centar je u NBA kročio 2014. godine, kada je izabran kao 41. pik na draftu, a ispostavilo se da je to bio Denverov džekpot.
Iz godine u godinu Jokić je bivao sve posvećeniji košarci i treningu, sada čak i leti radi na održavanju forme, makar fizičke, a kroz nekoliko sezona uspeo je da se izbori za status zvezde u Denveru, ali i celoj NBA ligi.
Istisnuo je Jokić nekoliko igrača iz Denvera, brzo su shvatili u Koloradu da je on taj oko koga treba graditi tim, a svi su znali da će se to kad-tad isplatili.
Postajao je Jokić sve bolji, brojke su rasle, MVP nagrade dolazile (trenutno ih ima tri plus onu iz finala), a kruna je došla 2023. godine, kada je Nikola vodio/nosio/gurao Denver do prve NBA titule u istoriji kluba.
Nekada se u sportu čini najteže osvojiti ili napraviti nešto tako veliko, kao što je za Denver bilo osvajanje NBA lige, ali kada to uradite, obično shvatite da je još teže to isto ponoviti.
Izgleda da je tako i sa Denverom, mada tamo samo Jokić izgleda kao da želi novu titulu, a da istovremeno radi sve što je u njegovoj moći kako bi ekipa bila konkurentna za najviše ciljeve. U realnosti, Denver je u ovom trenutku daleko od druge titule i deluje da jednostavno tim nema kvalitet potreban za takav uspeh.
Ako je prošle sezone Denver čak i izgledao da može do odbrane trona, ove takmičarske godine situacija je potpuno drugačija, jer je letos došlo do promena, ali neadekvatnih da bi se napao trofej. Bar tako sada izgleda.
Minesota Timebervulvsi izbacili su Denver prošle sezone nakon sedam mečeva u drugoj rundi plej-ofa, a kako trenutno igraju, Nagetsi ne pokazuju da ove sezone uopšte mogu da dođu do te faze takmičenja.
Istina da je Denver na čelu sa Jokićem prošle sezone samo jedno poluvreme delilo od plasmana u treću rundu, možda bi potom pali i Dalas i Boston, ali to već niko ne može da zna. To se svakako ne može ispraviti, ali može se popraviti ono što se dešava ove sezone.
Od početka sezone Denver igra promenljivo, trenutno je na skoru 11-10 (u noći između nedelje i ponedeljka igra protiv Atlante), a so na otvorene rane dodao je Vašington, koji je savladao Jokićev tim sa 122:113.
Iako je Somborac na tom duelu imao rekord karijere sa 56 poena, a upisao je i 16 skokova uz osam asistencija, to nije bilo dovoljno da bi Denver došao do pobede. Pa, koliko Jokić treba da bude dobar da bi Denver pobedio jedan od najgorih timova u ligi?
Već je dobro poznato da u NBA imate dve opcije – prvu da pustite Jokića da poentira, pa dokle stigne, i drugu, da Nikolu zatvorite koliko-možete (udvajanjima, flasterima…), ali onda on ima više prostora da razigrava ostale.
Ova druga opcija obično bude opasnija po Denverove rivale, pa se sada očigledno mnogi odlučuju da nešto više prostora ostavljaju Jokiću, koji svakako ispunjava sve statističke kolone, ali jednostavno ove sezone ostali ne isporučuju ono što bi trebalo.
Daleko od toga da Jokić manje razigrava nego prethodnih sezona (trenutno ima najbolji prosek asistencija), samo drugi ne igraju na nivou koji je potreban Denveru kako bi se umešao u borbu za vrh.
Ove sezone Jokić prosečno beleži 31,4 poena, 13,6 skokova i 10,3 asistencije uz 1,7 ukradenih lopti po meču, a primetno je da je mnogo radio na šutu za tri poena, koji ga ove sezone odlično služi – ima više od 50% uspešnosti.
Nedavno je Jokić došao i do svog 139 tripl-dabl učinka u regularnom delu sezone, čime je prestigao Medžika Džonsona i sada su ispred njega po tom parametru samo Oskar Robertson (181) i Rasel Vestbruk (200).
Dakle, Jokić beleži nikad bolje brojeve, ovo se može nazvati i njegova sezona života, ali samo na individualnom, ne na timskom nivou, za šta naravno nije on kriv.
Denver je letos ostao bez Kentavijusa Koldvel-Poupa, startnog beka šutera, koji je bio i te kako pouzdan, a i odlično se razumeo sa Jokićem.
Umesto njega nije dovedena adekvatna zamena, koja je i te kako potrebna, već je samo Kristijan Braun unapređen u prvu petorku, dok je Rasel Vestbruk došao kao rezervna opcija na poziciji organizatora igre.
Iako Vestbruk i Jokić uopšte ne sarađuju loše, Rasel čak dobro utiče i na atmosferu u timu, jasno je da bi dovođenje pouzdanog beka šutera znatno unapredilo ekipu iz Kolorada. Braun je odličan defanzivac, posvećen je timu i ne troši mnogo lopti u napadu, čak je i napredovao ove sezone po nekim parametrima, ali i dalje ne deluje kao neko ko treba da zauzima poziciju beka u startnoj petorci tima koji bi sigurno voleo da se bori za trofej.
Zamislite samo kada bi Denver doveo nekog poput Bogdana Bogdanovića, možda čak i neku jeftiniju opciju na poziciji beka, pa kad bi Vestbruk i Braun mogli da budu glavni sa klupe. To bi već bio moćan tim.
Kad smo već kod klupe, setićemo se koliko su Denveru u šampionskoj sezoni značili Brus Braun i Džef Grin, ali sada bez njih dvojice, rezervni igrači ne pružaju ni približno isto.
Džulijan Stroter s vremena na vreme pokazuje napadački kvalitet (8,8 poena ove sezone), Pejton Votson je napredovao i pokazao se u dobrom svetlu, pogotovo u izostanku Erona Gordona, ali sem njih dvojice niko više ne odskače.
Diandre Džordan je već u ozbiljnim igračkim godinama, Dario Šarić skoro da ni ne dobija šansu, Zek Nadži takođe, dok se od igrača poput Hantera Tajsona, Džejlena Piketa, Treja Aleksandera i ostalih ni ne može očekivati da će napraviti razliku na terenu u korist svoje ekipe.
Nema sumnje da Jokić svakoga može da učini boljim, ali ne može Nikola da igra svaki sekund do kraja sezone. Koliko god se činilo da je svemoguć na terenu, on to nije, a tu realnost moraju što pre da prihvate u Denveru i pozabave se promenama, odnosno dovođenjem adekvatnog osoblja, koje će dobro funkcionisati pored Jokića.
U ovom trenutku čini se da samo Gordon ne treba da bude deo bilo kakvih trejd priča, jer se on najbolje razume sa Jokićem na terenu, te isporučuje ono što je do njega.
Pre svih, Džamal Marej mora mnogo bolje, jer ove sezone prosečno beleži 17,8 poena uz 6,2 asistencije i 4,1 skok, što je za drugu zvezdu ekipe malo (pre svega u poenterskom smislu).
Ni Majkl Porter Džunior ne blista kao treća zvezda, mada isporučuje 18,6 poena i 7,1 skok uz 2,9 asistencija po utakmici, pa se mora reći da nikada pre nije imao bolje brojke (samo slične u sezoni 2020/21).
Dakle, ako se u Denveru ne saberu i ne ojačaju tim pored standardnih članova prve petorke, onda treba dobro razmisliti i o trejdu Mareja i/ili Portera (uz svu zahvalnost i poštovanje do sada učinjenog), pošto sa ovim nivoom igre, druga titula je teško dostižna, a ona se u Koloradu neće sama od sebe pojaviti.
Jokić je na vrhuncu forme, u najboljim je igračkim godinama, ima još mnogo toga da pruži, pa je prava šteta da u Denveru to ne iskoriste. Ljudi, sedite, napravite plan, okupite tim oko Jokića, pojačajte ga koliko je to maksimalno moguće i krenite po tu drugu titulu.
Jokić je želi, deluje da hoće da ostane u dresu Nagetsa i do kraja karijere, ali u Denveru moraju da mu pomognu – i to što pre.
BONUS VIDEO