0
Upisaše "orlovi" u petak drugu pobedu na ovim pripremama, a prvu koju smo mogli da gledamo. U subotu pade i treća, protiv Nemaca, najubedljivija.
I dan dan kasnije, kad se još sabiraju utisci posle trofeja Superkupa i 90:86 sa Italijom i 83:56 sa Nemačkom, ne može a da ne padne na pamet rečenica Serđa Skariola, selektora Španije.
PROČITAJTE JOŠ:
„Gledao sam meč Slovenije i Srbije i razmišljao da li da nastavim da gledam i uživam ili da ugasim televizor da ne upadnem u depresiju. Gledao sam igrače poput Dončića, Adetokumba, Jokića…Pričamo o MVP NBA lige. To je kao zemlja snova“, rekao je Skariolo.
A Srbija već desetak dana, praktično od starta priprema u nekim problemima.
Ako je selektor Svetislav Pešić i kako-tako zatvorio priču o odlasku Miloša Teodosića iz nacionalnog tima, onda se povrede nekako same otvaraju kao tema.
Previše bodu oči. Dovoljno da u jednom momentu pomislimo ono: ko nas kleo, nije dangubio.
Lepo sve to izgleda kada vidite samopouzdanje i kod Ognjena Jaramaza da se digne na trojku i promaši, jer zna da će Nikola Jokić ili Vasa Micić u sledećem napadu „izmisliti“ neke poene.
Tako se gradi ekipa, ali nas i dalje goni na razmišljanje i onu prokletu – šta bi bilo kad bi bilo.
Nije bezveze ni što Dimitris Itudis, selektor Grčke kaže da FIBA treba dobro da razmotri rostere od 14 igrača.
Ima smisla. Makar to bilo samo zbog povreda. Njegov argument je da je na turnirima pre 20 godina bilo deset igrača.
Košarka je od tada otišla napred, broj utakmica je veći, pandemija je osakatila mnoge karijere, posebno posle one pauze.
Danas se i u Evropi igra po 70, 80 utakmica, skoro kao u NBA, samo što naravno nije isti ritam.
Pa opet, lepo na terenu izgleda što priređuju Jokić, Micić, Milutinov, ali šta da se nisu povredili i ostali bitni igrači.
Pre svih tu je Bogdan Bogdanović. Bogdana je zadesilo da operiše koleno u momentu kada je pauza između sezona, ali baš na pragu 30. rođendana propušta Evrobasket.
Moći će da ga gleda samo sa strane, a znamo šta je radio i kako je žario i palio u Kini kada je bio najbolji strelac Mundobasketa.
Nije to pomoglo protiv Argentine i kasnijeg prvaka sveta Španije, ali bi bio blaga vredan tek sada.
Nikola Jokić je u boljoj formi, Vasa Micić takođe, a čini se da je i atmosfera prilično pozitivna, tako kaže kapiten Vladimir Lučić.
„Mislim da smo pre svega pokazali karakter u prvoj utakmici sa Italijanima koji su prilično fizički, što je atipično za njih, ušli u meč, napravili veliku razliku. Ali smo u trećoj, a posebno u poslednjoj deonici, uspeli da se vratimo. Ovaj meč protiv Nemačke je zbližio ekipu. Dominirali smo svih 40 minuta, igrali dobro na obe strane terena, rastrčali se. Dobra stvar je sa tim peharom idemo srećni nazad, nastavljamo da se spremamo za obaveze koje slede“, veli Lučić.
Znamo da „koga nema, bez njega se može i mora“, ali nije prijatno kad vam se povredi jedan od najiskusnijih igrača.
Pritom, čovek koji je tek završio svoju NBA priču titulom šampiona najjače lige na svetu.
Nemanja Bjelica je otpao sa spiska bar privremeno jer je povredio list noge i odmah je otišao na snimanje, umesto na put u Nemačku.
Istina, na primer u timu Grčke je Janis Adetokumbo propustio meč sa Turskom zbog problema s leđima, pa mi nismo jedini na mukama.
Ipak, kod nas su te muke izraženije. Taman kad smo se ponadali da je dobro što se Nemanja Nedović, posle liderske role kroz nekoliko sezona oblači u nacionalni dres, on ispadne iz rotacije.
Jedini meč mu je šuterski bio loš, pa nije imao kada ni da uhvati ritam, jer je i Pešić posle Nemačke rekao da utakmice nisu isto što i treninzi i tek se na mečevima vidi ko je ko.
Nedović je u meču sa Slovencima zaradio hematom na mišiću i premda to ne mora da znači da otpada sa spiska za kvalifikacione mečeve za Mundobasket sa Grčkom i Turskom (25. i 28. avgust), ne znači ni da će ih dočekati spreman.
Isto je i sa Markom Gudurićem, za kog je Košarkaški savez pre dva dana objavio da se vratio u tim.
Vratio se, ali se, žargonski rečeno, nije skidao. Istegao je kvadriceps, pa je propustio i mečeve sa Crnom Gorom i Slovenijom i pitanje je hoće li ga uopšte biti u rotaciji. Nikoli Milutinovu je u jednom trenutku oteklo koleno, imao je poštedu i vratio se u isto vreme kad i Gudurić i pokazao klasu.
Međutim, što je najgore, uglavnom je reč o igračima spoljne linije, kojima pripada i Aleksa Avramović. I Aleksin saigrač iz Partizana, Smailagić je bio ranije povređen, pa je odlučeno da se posveti klupskim obavezama.
Avramović je otpao otprilike u vreme kad i Teodosić, pa se u vezi sa tim svašta pisalo, a Pešić je na konferenciji rekao da Aleksa nije potpuno otpisan uprkos povredi ruke.
„On je opet obnovio povredu, i dalje je u mirovanju. U subotu kad igramo u Nemačkoj će se ponovo uraditi snimak. On je krasan momak, on je sa takvom rukom igrao protiv Belgije, na njega i dalje računamo, videćemo kako će to biti“, rekao je Pešić.
Evo koliko je imena pobrojano do sada, zvuči pomalo frustrirajuće, kao da su povrede selektor Srbije, a ne Svetislav Pešić.
Naravno, i dalje Srbija ima kvalitetne igrače na raspolaganju, videlo smo to u Nemačkoj, ali su dva evidentna problema što nam „stradaju“ šuteri i što je pitanje kakvi će se vraćati u tim.
Neuigrani svakako, što je u ovako osetljivom trenutku razlog za oprez i brigu. Opet, ako ne verujemo da sreća prati hrabre, te da, kako kaže Miško Ražnatović: „Ako dva MVP-ja ne mogu da naprave razliku, onda ne znam ko može“, onda bolje da ne gledamo ni zdravstveni bilten Srbije pred Evrobasket na kom definitivno verujemo u medalju.
BONUS VIDEO: Teodosić i reprezentativci pevaju „Ostaće pesma i uspomena na Tea kapitena“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
