Neki Evropljani već godinama unazad dominiraju NBA ligom, ali i dalje nemaju, niti će ikada imati isti tretman kao američki košarkaši.
Kada kročite u NBA ligu sve što ste pre toga uradili postaje manje bitno, ne živite na staroj slavi i niko neće reći nešto tipa „E on je bio odličan u Evropi, sad mora da igra“. Isto tako, vaše loše partije pamtiće se i te kako, dok ćete morati mnogo da se dokazujete i igrate u kontinuitetu dobro kako biste osigurali mesto u timu, pogotovo ako planirate da ostanete u NBA na duže staze.
Primera radi Vasilije Micić je bio šampion Evrope sa Efesom dva puta, bio je i MVP Evrolige, kao i njen najbolji strelac, čak i najkorisniji igrač finala, ali to nije značilo da će u Oklahomi imati sigurno mesto. Kako se ta saradnja nije pokazala uspešnom, prešao je u Šarlot, gde je dobio mnogo više prostora i krenuo da pokazuje zašto je došao u NBA.
Prošlog leta u NBA je došao i Saša Vezenkov, bugarski reprezentativac i još uvek aktuelni MVP Evrolige, ali u Sakramentu dobija šansu tek na kašičicu, iako je istina da je imao i problema sa povredama ove godine.
Micić i Vezenkov su primeri već ostvarenih košarkaša, koji nakon „pređene igrice“ u Evropi žele da se oprobaju u NBA. Nešto drugačija situacije je sa mlađim igračima, koji preko drafta dođu u NBA, ali to ne znači da im je mesto u timu rezervisano – za njega i te kako moraju da se izbore.
Na primer Aleksej Pokuševski je 2020. godine bio 17. pik, iz Minesote je odmah prosleđen Oklahomi, u kojoj je imao blistavih momenata, ali na kraju ta saradnja se ne može označiti kao uspešnom, pa je usred ove sezone srpski košarkaš na kratko bio bez angažmana. Ubrzo nakon otkaza prešao je u Šarlot, gde pokušava da „oživi“ karijeru i pokaže da je vredan igranja u NBA.
Međutim, sa Nikolom Jovićem je malo drugačija priča. Pre dve godine Jović je bio 27. pik prve runde NBA drafta, a izabrao ga je Majami. Postojale su priče da će se Jović tada priključiti Denveru, ali Nagetsi su izabrali Kristijana Brauna te godine, dok Majami nije pogrešio sa odabirom Srbina.
Odmah se videlo da na Floridi i te kako veruju u mladog Nikolu, da u njemu vide nešto što drugi baš i ne, a nekako se Jović i karakterno brzo uklopio. Brzo se sprijateljio sa Džimijem Betlerom, koji je prva zvezda tima, samim tim su ga i ostali zavoleli, a Jović i te kako ima u sebi te košarkaške prgavosti, koja je godinama unazad jedna od odlika tima Majamija.
Uprkos dobrim odnosima u timu i rečima hvale, kako trenera Erika Spolstre, tako i predsednika kluba Peta Rajlija, Nikola je znao da ga ne čeka lak put, da će morati mnogo kapi znoja da prolije i da će mu biti potrebno mnogo strpljenja. Ali, bio je spreman na sve i sada se to isplaćuje.
Krenimo redom. U debitantskoj NBA sezoni Jović je odigrao samo 22 utakmice (15 u regularnom delu i sedam u plej-ofu), na parketu je prosečno provodio 13,6 minuta i za to vreme beležio 3,8 poena uz 1,6 skokova i 0,5 asistencija. Tokom debitantske sezone Jović je bio više puta prekomandovan u Razvojnu ligu, gde se dobro pokazao, ali i dalje nije imao zakucano mesto u prvom timu.
Iako možda individualnim uspesima nije baš mogao da se raduje u prvoj sezoni, Jović je sa Majamijem stigao do velikog finala NBA lige, tamo gde ih niko nije očekivao. Denver jeste bio ubedljivo bolji, bilo je 4-1 u seriji, ali opet je to velika stvar i za Nikolu i za ceo tim. U finalu je tokom pet mečeva Jović ukupno odigrao tek dva minuta, ali njegovo vreme tek dolazi, što pokazuje ove sezone.
U međuvremenu, Jović je prošlog leta bio sa reprezentacijom Srbije na Mundobasketu, gde je osvojeno srebro, a Nikola je bio jedan od naših najboljih igrača. Oduševio je sve svojim partijama, željom i trudom još za vreme priprema, a onda je na najvećoj sceni pokazao zašto će biti uzdanica reprezentacije u godinama koje slede.
Erik Spolstra je kao deo stručnog štaba reprezentacije SAD iz prve ruke mogao da prati Jovićev razvoj i sjajne partije tokom leta za Srbiju, ali i da vidi na kojim segmentima je potrebno najviše da radi.
Iako su mnogi mislili da će već početkom sezone Jović dobiti veću minutažu, a samim tim i šansu i prostor u Majamiju, to nije bilo baš tako. Od prvih 20 utakmica odigrao je samo tri i to ne sa baš velikom minutažom. Opet je morao da se dokazuje kroz razvojni tim, da bi tek krajem decembra postao nešto standardniji u Majamiju, kada je vezao 13 utakmica ili 15 od 16, kako više volite.
I nakon toga je Jović nekoliko puta bio izuzet iz prvog tima, neke utakmice je presedeo na klupi, dok je na nekima bio starter, pa su se mnogi pitali šta se to dešava i da li mu Spolstra veruje ili ne?
Odgovor se možda krije upravo u onoj priči o Evropljanima, a kada se na to doda da je u pitanju mlad igrač, može da se odgovori na pitanje zašto nije konstantno dobijao priliku i zašto mu se u nekim navratima nije više verovalo.
Međutim, Jović je sve to ostavio iza sebe, nije hteo da stane, verovao je u sebe i izborio se za priliku, koju nije propustio.
Od sredine februara Jović je stalni član rotacije, veliki broj mečeva je počeo u petorci, a do sada ih je u sezoni sakupio 50, sa prosečnom minutažom 19,8 uz 7,7 poena uz 4,4 skoka i dve asistencije. Trener ga i dalje redovno hvali, kao i saigrači, a deluje da Jović ima prostora za napredak i da je još uvek daleko od svog vrhunca. Kako i ne bi bio, kad mu je tek 20 godina.
Majami je opet težim putem stigao do plej-ofa. Najpre je u plej-inu bila bolja Filadelfija sa 105:104, ali Majami je imao popravni protiv Čikaga i bez Batlera slavio sa 112:91. U prvoj rundi Majami se ponovo suočava sa Bostonom, koji je bio ubedljivo prvi na Istoku, te uz Denver važi za glavnog favorita u borbi za trofej.
Kako smo i navikli, to momke iz Majamija ne zanima mnogo. Jesu poraženi u prvom meču sa 114:94, ali su onda napravili brejk sa 101:111 i to opet bez Batlera, tako da je sada 1-1 u seriji. Jović je na drugom meču imao 11 poena, devet skokova i šest asistencija uz tri ukradene lopte.
Iako i dalje Majami važi za autsajdera, nikako ga ne treba otpisivati, pošto se to pokazalo kao kobno za neke ekipe u bliskoj prošlosti.
Jović je konačno standardan, igra u veoma dobrom ritmu, popravio se čak i defanzivno, a na terenu može da pomogne na više načina, kao što može da pokrije i više pozicija, iako se najbolje snalazi na krilnim.
Od njega se u narednim godinama očekuju velika dela u NBA, Evropa za njega nije opcija, bar ne u skorijoj budućnosti, dok je Majami pun pogodak i tamo se oseća kao svoj na svome.
BONUS VIDEO