0
Koliko li je dokaza potrebno za tvrdnju da je u Americi tržište jedini "kralj". Evo izbor za Ol-star je samo jedan od poslednjih.
Sve što se dešava u NBA ligi podređeno je tržištu i ponekad deluje kao borba s vetrenjačama da se ide protiv tog pravila u najjačoj ligi na svetu u kojoj brojnost neretko guši kvalitet.
PROČITAJTE JOŠ:
A ako je neko to na svojoj koži osetio, to je Džamal Marej iz Denver Nagetsa, koga ni ove godine navijači nisu prepoznali kao Ol-star kalibar igrača.
Zato ga posle 20. januara nema među izabranima sa zapada, pa je Jokić ostao jedini iz svog tima – šampionskog. Zvuči neverovatno, ali tako je. Kao za inat, Marej je u januaru prosečno imao 24,6 poena i 7,1 asistenciju po meču, dok su Nagetsi pokazali nekim od najjačih rivala ko su i šta su.
Marej je Bostonu, najboljem timu lige u dosadašnjem toku sezone, ubacio 35 poena i on je taj koji vuče Denver kada Jokića nema na parketu. Neće se tako često dešavati situacija da nijedan, ni drugi istovremeno budu na klupi, baš zbog toga što su obojica lideri.
Njegove brojke, činjenica da ove sezone ima prosečno 20,9 poena, 6,5 asistencija i 3,9 skokova, ne znače mnogo. Činjenica da je i sada zaslužio da bude Ol-star, a to nije bio, dovodi u pitanje sistem glasanja i izbora kakav postoji.
Doduše, sećamo se i da je Jokić svojevremeno biran od strane trenera, a NBA, koja je startere objavila 25. januara, objaviće rezerve koje biraju treneri prvog februara.
Mnogi od nas iz Srbije su godinama gledali utakmice Denvera, od kada su pokušavali da nađu svoj put kroz žbunje do vrha planine, do sada kad su tu stigli, svedočili su nekolicini nepravdi prema igračima tog tima.
U proteklih devet godina, otkako je Jokić otišao u Kolorado, prešli su Nagetsi put od ekipe koja se molila košarkaškim bogovima za plej-of do tima koji veruje da može da odbrani šampionski prsten osvojen prošle sezone.
Nikola Jokić je za to vreme prešao put od čoveka o kom se piše samo u kontekstu „bucka koji jede tepsiju bureka i pije litre koka-kole“ do „čudovišta“ koga ne može da čuva niko u NBA ako mu ne gurne prst u oko ili ga raskrvari. Ponekad ni to ne bude dovoljno.
I tek kako je Somborac počeo da postaje ovo drugo – košarkaško čudovište, korak po korak počeo je da dobija priznanje zbog svog košarkaškog umeća.
Nije to smetalo Amerikancima, njihovim navijačima i stručnjacima da ga osporavaju na svakom ćošku, pa je jedan od njihovih novinara Nik Rajt čak rekao da „Jokić nije dobar za rejting i gledanost“.
Ako nekom to zvuči licemerno – to je zato što jeste. Jer, ako ne ceniš košarkaški kvalitet, nego samo tražiš efekat da te neko „mrzi“ i proziva zbog kontroverznih izjava, pošto one lakše privlače pažnju, onda daj da motamo kablove. Baš Amerikanci imaju jednu sintagmu koja opisuje takve ljude i glasi „attention w**re“
Jokić je od dolaska u ligu počeo da stvara u njemu neku novu kulturu. Nije mu bilo potrebno da ima vilu u Malibuu, privatni avion, teren sa koševima, ličnu teretanu, 19 bioskopa, kupatila, đakuzija i svega ostalog i da se pojavljuje na gala večerima da bi ga neko etiketirao kao zvezdu.
Svi ti reflektori su manji u Denveru nego u Bostonu, Filadelfiji, Los Anđelesu i Njujorku i to je odgovaralo srpskom igraču. Da je završio bilo gde drugde, verovatno ne bi ovako uspeo kao što jeste.
U Denveru je od dolaska počeo da kreira neku drugu i novu kulturu, gde deluje da svi stvarno igraju jedni za druge kao pravi tim. Jokić tu kulturu nije gradio sam, gradio ju je sa Marejem.
Slično vreme su proveli u klubu i počeli polako da ga podižu. Kalvin But je nastavio tamo gde su stali Tim Koneli i Arturas Karnišovas i počeo je dodaje šampionske šrafove timu Majkla Melouna, a Marej i Jokić su samo ispratili i ispunili svoja očekivanja.
Marej jeste bio i iritantan u nekim svojim fazama i delovao je na parketu ograničeno kad bi krenuo da forsira ili igra „hero ball“, ali kad se u glavi stabilizovao i smirio, svom arsenalu dodao neke poteze, postao je pravi ol-star, samo što to mora, poput Jokića nekada, da postane na teži i zaobilaznim putem.
Srećom, nije se time toliko opterećivao prethodnih godina, niti se nešto posebno osvrtao, dok novinari koji prate Denver ponavljaju da je preskočio taj korak i postao superstar, dok trener Majkl Meloun, pa i sportisti poput Aleksandra Volkanovskog lobiraju da Džamal dobije svoju šansu i pojedinačno priznanje.
Ako se to ne desi u skorije vreme, onda će biti više nego jasno da Nikola Jokić nije čovek zbog kog su se američki navijači (a pomalo i kanadski, jer i oni mogu da daju svoj glas) osramotili jer očito ne umeju da cene kvalitet za koji je glasalo svega oko 240.000 njih, dok su neki od najpopularnijih dobijali po tri i četiri miliona glasova.
Između ostalih, Šej Gildžes-Aleksander, Marejev zemljak iz Kanade dobio je 3,1 milion glasova i izabran je kao starter na Zapadu.
Svoj rang je zaradio time što je nemilice zatrpavao koševe rivala u jednom od, prethodnih godina, slabijih timova NBA lige, dok je Oklahoma sada izrasla u jaku ekipu, ali i dalje nema šampionski pedigre.
Ako taj pedigre održi i ove i narednih sezona, Mareju će svakako lakše pasti što su se o njega poprilično ogrešili.
Nema sumnje da će, ako ga povrede zaobiđu, probati da nadmaši još jedanput sebe i da opet drastično popravi svoje brojke u plej-ofu, kao što je radio uvek do sada sa po 25-26 poena po meču, bez ikakvih problema.
BONUS VIDEO: Jokić tripl-dablom doneo Denveru pobedu protiv Indijane