0
Najbolji srpski i svetski košarkaš Nikola Jokić i njegov saigrač Džamal Marej u ovogodišnjem plej-ofu igraju vanserijski.
Hvalospevi se samo ređaju, pa su naslovi „prvi u istoriji po ovome, prvi po onome“ postali svakodnevica, iako deluje da Jokić igra sa gotovo neprirodnom lakoćom za ovaj nivo košarke.
PROČITAJTE JOŠ:
Tako su Jokić i Marej između ostalog postali i prvi saigrači koji su u bilo kom meču NBA lige u istoriji upisali tripl-dabl zajedno.
Jokić je u trećoj utakmici protiv Majami Hita u finalu NBA lige imao 32 poena, 21 skok i 10 asistencija, a Marej je imao 34 poena i po 10 skokova i asistencija.
Nikola je postao i prvi koji je imao u finalu tripl-dabl sa bar 30 poena i 20 skokova i još nekom statističkom kategorijom kojom je prebacio desetku.
I dok se sad analitičari i stručnjaci koji su do juče prespavali ovaj tim Denvera davajući svima drugima više šanse da osvoji titulu, sad utrkuju da hvale Nagetse, Jokić sleže ramenima i priča kako mu statistika nije nimalo bitna.
Postao si prvi u istoriji koji je imao tripl-dabl sa bar 30-20-10 u finalu i samo slegneš ramenima. Kad te pitaju koliko je važno da osvojiš prsten i da li je ovo najznačajniji trenutak u karijeri, kažeš da je važno da neki veterani uzmu šampionsku titulu jer je to verovatno sad ili nikad za njih.
Jednostavno, Jokić sada kad treba „pritiska prave dugmiće“ i ostavlja u neverici sve one koji se sad čude kako igra i kako pobeđuje. Čak i kad Denver, kao u trećoj utakmici, šutira trojke 27,8 posto i ispali samo jednu trojku više (18) od onoga koliko je Majami u prošloj utakmici pogodio (17).
Sve to još uvek nije dovoljno da se kaže da je Denver jasan favorit za titulu iako ima 2:1 u seriji. Ta činjenica je trenutno bitna kao i Jokiću ona da je jedini sa tri 30-20-10 tripl-dabla u plej-ofu kad jedino još Vilt Čemberlen i Karim Abdul Džabar imaju još po jedan.
Ipak, nama kao ljubiteljima košarke zanimljiva su neka takva poređenja, posebno zato što smo neke od legendi košarke imali prilike da gledamo godinama.
Tačno je da Marej i Jokić kao „one-two punch“, odnosno kao dinamični tandem beka i visokog igrača nemaju mnogo toga zajedničkog sa nekim velikanima poput Kobija Brajanta ili Šakila O’Nila, ali po sirovim brojkama mogu da ih nadmaše.
Svi znamo da je Šek u reketu bio nezaustavljiva sila koja kad dobije loptu, ruši sve pred sobom. Bio je na terenu i čovek zbog kog ste se plašili da ulazite u reket, a po 20 i više skokova i 30 i više poena bilo mu je „dobar dan“ početkom dvehiljaditih.
Isto tako je i pokojni Kobi Brajant bio nemilosrdan kada je pozicija beka u pitanju. I naravno da Džamala Mareja niko ne poredi sa Brajantom, koji je verovatno najbliže prišao Majklu Džordanu, ali je činjenica da Marej kroz brojke potkrepljuje veru koju su u njega polagali u Denveru.
Tačno je i da više ne forsira toliko nenormalne šuteve, da se ne zabija u reket kao noj i da mu nije cilj da se ispucava dok razlika za protivnika raste. Tačno je i da dugo nije bio konstantan kao što je istina i da mu je to bio kriptonit do ovog plej-ofa gde je imao svojih dobrih i loših partija, ali ipak više ovih prvih.
Upravo zato su i on i Jokić doveli sebe u situaciju da u svom prvom finalu ubacuju 59,3 poena, 20,7 skokova i 19,3 asistencije. Ako vratimo film na početak dvehiljaditih i prvo finale koje su igrali Kobi i Šek protiv Indijane Pejsers i dobili u šest mečeva, dva „hol of fejm“ igrača su imala 53,6 poena, 21,3 skoka i 6,5 asistencija.
Jokić i Marej, ma koliko to zvučalo neverovatno, mogu da do kraja serije sa Majamijem, ako ostanu na ovom nivou, nadmaše taj učinak legendarnog tandema Lejkersa. Jasno je da za ovakva poređenja ima mnogo vremena, kao što je izvesno da bi Marejeve i Jokićeve brojke opale kada bi im se priključio Majkl Porter Džunior koji u ovom finalu nije bio faktor.
Ali, to bi ih verovatno učinilo i bližim tituli, jer im je potreban još jedan čovek koji će da „prangija“ spolja, kada Nikola ili Džamal popuste gas u toku meča, ili kada su na klupi.
A ako ova statistika ne zvuči dovoljno impresivno, onda treba pogledati širu sliku plej-ofa. Jer, u čitavom plej-ofu Marej i Jokić imaju 57,9 poena, 19,1 skok i 16,9 asistencija u proseku.
To je više od recimo Lebrona Džejmsa i Dvejna Vejda iz šampionske generacije Majamija pre 11 godina (56, 14,9 i 9,9), više je i od tandema Lebrona i Entonija Dejvisa iz plej-ofa 2020. kada su Los Anđeles Lejkersi eliminisali Denver u finalu zapada, pa onda pobedili osakaćeni Majami u velikom finalu (55,1, 20,5 i 12,3).
Ovo što Džamal i Nikola rade je efikasnije i od Kobija i Šeka iz 2002. godine kada su igrači Lejkersa imali 55,1 poen, 18,4 skoka i 7,4 asistencija na putu do titule. Čak su i Majkl Džordan i Skoti Pipen u plej-ofu 1996. godine imali slabiji učinak (49,8 poena, 13 skokova i 10,2 asistencije).
Jedini koji u nečemu nadmašuju trenutni učinak srpskog i kanadskog igrača jesu Medžik Džonson i Karim Abdul Džabar u plej-ofu iz 1980. godine i to samo u pogledu broja skokova.
Njih dvojica su imali 50,2 poena, 22,6 skokova i 12,5 asistencija u proseku, što samo pokazuje čemu svedočimo u 2023. godini i koliko će, ukoliko Denver osvoji titulu, to ostati duboko urezano u košarkaškim almanasima. Još slađe je što je najveći deo čitave te priče jedan Somborac koji je mimo svih očekivanja postao već sada neko ko je zreo za Kuću slavnih.
Jokić prvi sledeći korak ka njoj počinje u noći između petka i subote, vi ćete taj meč moći da ispratite uživo na sajtu Nova.rs od 2.30.
BONUS VIDEO: Lebron bukvalno skinuo kapu Jokiću i progovorio o mogućoj penziji