11
Neobičan intervju sa stručnjakom crno-belih.
Povratkom Željka Obradovića na klupu Partizana, gigant srpske košarke se ponovo probudio i postao sila u Evropi. Najtrofejniji trener svih vremena sa sobom je doveo i veliki tim saradnika, a jedan od njih postao je omiljen među crno-belom armijom navijača.
Đozep Marija iskijerdo ili „Željkov Španac“ kako je mnogima lakše da ga zovu poznaje Obradovića 30 godina. Sreli su se kao rivali u čuvenom finalu Kupa Šampnona između Partizana i Huventuda, a zatim postali saradnici u godinama koje su usledile, a nakon prekida saradnje ponovo počeli da rade zajedno u Fenerbahčeu.
U razgvooru za Nova.rs, Iskijerdo je pričao o mnogim običnim i neobičnim stvarima, u jednoj pravoj božićnoj mućkalici.
U ove praznične dane, nezaobilazno je bilo pitanje o kafanama i da li je imao priliku da sa sa Željkom uživa u tradicionalnom srpskom provodu jer je poznato koliko proslavljeni stručnjak voli da ih posećuje.
„Bio sam nekoliko puta sa Željkom u kafani, ali manje nego što sam želeo (smeh). Ne razumem srpske pesme, ali kada krenu određene stvari mogu da ih prepoznam. Kada je hrana u pitanju, obožavam pljeskavicu“.
Jedan je od ljudi u okruženju Željka Obradovića koji ga najbolje poznaje jer su sarađivali u različitim fazama svoje karijere. Na pitanje šta je najbolji, a šta najgori deo te saradnje, Iskijerdo nema nikave dileme.
„Najbolji deo rada sa njim što je to neprekidna košarkaška klinika. Svakog dana ako obraćaš pažnju, nešto možeš da naučiš. Svaki trening, svaki sastanak svaka video analiza sa njim je lekcija. Najgori deo? Imam problem po tom pitanju – poznajem ga 30 godina, on mi je kao brat i za mene je veliko zadovoljstvo da radim sa njim i ne mogu da pronađrm nijednu lošu stvar u zajedičkoj saradnji“.
Za Iskijerda je vezan i jedan kultni trenutak još kada je počinjao svoju karijeru. Kao pomćni trener u Huventudu, bio je svedok sa lica mesta legendarne trojke Aleksandra Đorđevića kad aje APrtizan postao prvak Evrope i tada je u besu polomio stolicu. Na pitanje šta će da polomi ove godine ako kojim slučajem Partizan postane prvak Evrope, španski stručnjak ima zanimljiv odgovor.
„Ne znam, bilo je to spontano, nešto što sam osetio u tom trenutku. Reći ću ti kada budemo osvojili, u ovom trenutku stvarno ne znam“.
Već treću godinu živi u Beogradu i uživa u Srbiji. Iako ne može da izdvoji jedan poseban trenutak boravka u našoj zemlji, ima omiljena mesta na kojima voli da provodi vreme.
„Ne mogu da izdvojim jedan poseban momenat. Ne računajući košarkaške uspehe, volim da se probudim kada je sunačno i da pijem kafu i da vidim ljude koji šetaju. Srećan sam jer me ljudi ovde dobro tretiraju i to mi se najviše sviđa ovde. Volim Kalemegdan, volim da šetam pokraj reke u Zemunu i mnogo vremena provodim tu“.
Zbog toga je i neizbežno pitanje bilo da li je bolja čuvena španska „prušta Iberiko“ ili tradicionalna srpska.
„Volim i jednu i drugu, ali moraš da razumeš da sam Španac i da najviše volim našu čuvenu šunku“, kaže uz osmeh Iskijerdo.
Kada je u pitanju njegov trenerski posao, osvrnuli smo se i na najbolje igrače sa kojima je u karijeri radio.
„Radio sam u mojoj karijeri sa mnogo sjajnih igrača. Ako bi morao neke da izdvojim to bi bili Đordi Viljakampa, Đusep Marija Margalj,Bogdan Bogdanović, Dante Egzum, Kevin Panter… Bilo je mnogo igrača koje sam trenirao i od kojih sam učio. Nemam jednog posebnog kojeg bi izdvojio. Kada sam bio mlađi, mnogi su voleli Majkla Džordana, ali volim mnoge stvari kod mnogih igrača poput Lerija Birda, Medžika Džonsona…“
Utakmice znaju da budu stresne, a Iskijerdo je jedan od onih koji se najviše nervira, a neizbežne su i psovke tokom mečeva.
„Uglavnom psujem na španskom. Ponekad kažem jeb**e, ali ja sam Španac i psujem na mom maternju jeziku. Kažu da je srpski jezik po pitanju psovki neprevaziđen i znam ih dosta, ali mnogo više ih izgovorim na španskom“.
Evropsku košakrku u poslednjih 30 godina su obeležeile Srbija i generacija sa Aleksandrom Đorđevićem. Vlade Divcem, Dejanom Bodirogom i kasnije selekcija Španije sa braćom Gasol, Huanom Karlosom Navarom… Pitali smo ga šta misli kada bi došlo do fiktivng susreta te dve generacije, ko bi izašao kao pobednik.
„Ne znam ko bi pobedio. Ono što mislim je da je taj srpski tim mnogo talentovaniji, ali je španski tim je bio neverovatna ekipa, tim sa velikim slovom T. Ne znam koji bi bi rezultat bio, ali bi verovatno bilo nerešeno i igrali bi se produžeci“, odgovara diplomatski Iskijerdo.
Mnogi ga percipiraju kao specijalistu za odbranu u Partizanu, pa nas je zanimalo i ko je najbolji defanzivac u ekipi.
„Najbolji defanzivci jedan na jedan su verovatno Aleksa Avramović i Uroš Trifunović“.
Praznici su idealna prilika za neke da pogledaju neki film ili da negde otputuju. Španski filmovi su poslednjih godina postali ekstremno popularni u Srbiji, dok je Španija destinacija koja je neizbežna za svakog ko želi posebnu vrstu užianja.
„Ja sam stara škola i volim španske filmove, ali bi preporučio jedan malo stariji, zove se „Ljubavnici: Istinita priča“ reditelja Visentea Arande iz 1991. godine. Predivan film. Preporučio bih svima da posete Kosta Bravu, od Barselone ka severu, kompletnu obalu. Tu je Figeras, Đirona je predivan grad, ali uglavnom čitavu obalu sve do Francuske jer je predivna“, kaže za kraj u razgovoru za naš portal Iskijerdo.
BONUS VIDEO Svi poeni Partizana protiv Crvene zvezde
