0
Do Svetskog prvenstva u košarci ostala su još četiri dana, opklade na osvajača zlata već su uveliko krenule, dok se svi pitaju ko bi mogao da bude MVP, a mi u Srbiji - možemo li do zlata posle 21 godine?
Na sva ta pitanja dobićemo odgovor desetog septembra kad se spusti zavesa na prvenstvo gde će jedna od 32 ekipe biti na najvišem stepeniku.
PROČITAJTE JOŠ:
I ako je to lani na Evrobasketu mogla da bude Španija koja nije bila prvi favorit, ako su Amerikanci pre četiri godine mogli da završe sedmi sa sve Kembom Vokerom u ekipi, što onda ne bi sad mogli da ponove isti neuspeh sa Entonijem Edvardsom i nekim mladim zvezdama.
Srbija nema Nikolu Jokića i Vasilija Micića, to je već „pase“ i kao što je Svetislav Pešić rekao – stvara se neka nova hemija. Tu energiju između sebe stvaraju sve ekipe u osam grupa i svaka se nada plasmanu dalje. Zato ćemo narednih dana predstavljati svaku od grupa i ekipa sa svojim prednostima i manama.
Grupu A čine Angola, Dominikanska Republika, Filipini i Italija. I, kad se pogleda ovako na papiru, prosečan čovek bi „na keca“ rekao da su Italijani jasni favoriti.
Suštinski i jesu, ali im ništa nije obećano, naročito ne protiv Dominikane. Nama u Srbiji pomen „azura“ poslednjih godina budi neku gorušicu. Kao kad se prejedete nečeg ljutog.
Ekipa koja nam je bila mušterija i koju smo šili sa po 15, 20 razlike godinama na velikim takmičenjima, postala nam je rak rana i na takmičenjima i na putu do njih.
Pamtimo kako su ekipu Igora Kokoškova izbacili u finalu turnira i kvalifikacija za Olimpijske igre u Tokiju. Pamtimo i kako su nas eliminisali u osmini finala Evrobasketa prošle godine na „ludilo“ Đanmarka Poceka i „zapaljenu“ ruku Marka Spisua.
Sve to dobro pamtimo. A moraćemo i da beležimo, jer se sa njima ukrštamo u daljem toku takmičenja, pa bi valjalo da vidimo ko tu i šta dobro radi.
Njihova možda najveća prednost jeste u tome što nisu „bučni“ u smislu da ih niko ne vidi kao favorite, a iz prve ruke znamo koliko mogu da zaprže čorbu jer se ekipa ne menja već nekoliko godina, igrači se međusobno znaju i nemaju problem da dele loptu u zavisnosti od toga koga ide tog dana.
Ako krenemo od Poceka, on je harizmatičan i njegovu energiju nekad nemaju ni sva petorica igrača njegovog tima na parketu.
Tako je i naveo ekipu da preokrene protiv Srbije u momentima kad je delovala pogubljeno i kad se činilo da je samo pitanje kojom će dvocifrenom razlikom Italijani izgubiti, dok će Srbija da se prošeta do četvrtfinala. A videli smo šta se desilo.
Poceko je izdvojio 12 igrača za Mundobasket i nije za potcenjivanje: Luiđi Datome Marko Spisu, Stefano Tonut, Nikolo Meli, Simone Fontekio, Đampaolo Riki, Mateo Spanjolo, Akile Polonara, Muhamet Diouf, Luka Severini, Gabrijele Pročida i Alesandro Pajola.
Za razliku od srpskog selektora Svetislava Pešića, Poceko je ranije već napravio presek, jer se od sredine jula znao spisak od 16 igrača i u međuvremenu su zahvalnice poslate četvorici.
Vođa tima bi trebalo da bude Simone Fontekio, jer je verovatno najbolji igrač u njenom sastavu. U krajnjoj liniji, on je i Srbiji pre petnaestak dana ubacio najviše poena, 13, od italijanskih igrača na Akropolis kupu. Simone je uz, sada odsutnog Nika Maniona, bio jedna od ozbiljnih glavobolja Srbije u Beogradu, a njegovih 6,3 poena u Juti Džez možda ne deluju impresivno, ali ni izbliza ne oslikavaju mogućnost kako sve može da postigne poene.
Pokazao je to kad je ubacio jako dobrom defanzivnom timu Milvoki Baksa 26 poena, zbog čega niko ne bi trebalo da ga shvata olako. I neće. Baš kao ni Gabrijelea Pročidu, potentnog 21-godišnjaka iz Albe koji voli da igra iznad obruča i zakucava kad god mu se ukaže prilika.
O Datomeu nema posebno šta da se priča. Čovek koji ima NBA i evroligaško iskustvo, u nogama ima 38 godina, ali u rukama i dalje dobar šut, a u glavni mirnoću i iskustvo.
Marko Spisu će imati ulogu pleja koji se neće stiditi da se povremeno zavlači po ćoškovima i odande „prangija“ trojke, s tim što sa 28 godina nije imao većih uspeha zbog kojih bi bio strah i trepet za protivnike. Sve dok ne dobije loptu, pogodi prvu i uđe u seriju. Onda može da bude ozbiljnih problema.
Nikolo Meli je veoma iskusan, Stefano Tonut je solidan i pouzdan, u smislu da neće da sili po svaku cenu kada mu ne ide, a fizički je snažan i zna da koristi i kažnjava propuste u odbrani protivnika, posebno kad ostane sam.
Akile Polonara je na Mundobaset možda mogao da ode kao košarkaš Crvene zvezde. Upravo on je unutar linije 6,75 metara to rešenje u italijanskom timu, dok se u ovom timu crveno-belih nije obreo kad su na površinu izbili problemi sa registracijom Fakunda Kampaca.
Polonara ima dužinu da pokriva i četvorku i peticu po potrebi, a izvlači se na šut za tri poena bez problema i čini deo slagalice zbog koje je Italija favorit u grupi A.
Dominikanska Republika je odmah tu negde, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog Karl-Entoni Taunsa. Jedan od najboljih centara u NBA radi sve na parketu.
Zna da igra leđima, da šutne spolja, nešto slabije asistira, ali što se napadačkog arsenala tiče, jako je teško naći mu zamerke.
Pun sastav Dominikanaca objavljen u ponedeljak: Karl-Entoni Tauns, Rigoberto Mendoza, Žan Montero, Želvis Solano, Viktor Lis, Herardo Suero, Eloj Vargas, Anhel Delgado, Andres Feliz, El Džej Figeroa, Lester Kinjones i Antonio Penja.
Doduše, nije mogao da uradi ništa Nikoli Jokiću kad su se sudarili u prvoj rundi plej-ofa minule sezone kad je Srbin odvukao Denver do prve titule u klupskoj istoriji.
Dominikanci su u poslednja četiri meča tri puta poraženi i jednom su pobedili, ali su od Španaca izgubili devet razlike, pobedili su Kanadu kao jednog od projektovanih favorita, poraženi su minus pet od Letonije i sedam razlike od Portorika. Osim toga, koliko sa njima nema šale, samo pitajte Argentince koje su izbacili u kvalifikacijama za Mundobasket, sa sve Fakundom Kampacom u ekipi.
Rečju, nepredvidivi su, jer znamo u kakvom se svetlu u Beogradu pokazao Portoriko.
Opet, Taunsu će podrška biti Žan Montero, Anhel Delgado, Lester Kinjones, Antonio Penja, Rigoberto Mendoza, Đerardo Suero, Viktor Lis, Eloj Vargas, Želvis Solano, Andres Felis i El Džej Figeroa.
Delgado je 28-godišnjak koji je bio deo sistema Los Anđeles Klipersa pre pet godina posle čega se prošetao kroz nekoliko evropskih timova dok se nije našao u Bešiktašu.
Bio je najbolji skakač španskog prvenstva sa svojih 206 centimetara visine, a bio je i u prvom timu G-lige 2019.
Skakački je veoma opasan, ali je recimo u dresu Agua Kalijente Klipersa znao da ubaci 40 poena uz 20 skokova, pa mu kvaliteta ne manjka. Naredne sezone će igrati kod Dušana Alimpijevića, koji neće stići da ga „prostudira“ i pruži poneku insajdersku informaciju timu Srbije.
Montero je imao zanimljiv put dok nije stigao u Betis gde je počeo da ubacuje više od 17 poena po meču, dok je Feliz 2020. bio nedraftovan za NBA, a sada je već dve godine plejmejker Huventuda koji iza sebe ima zlato sa prvenstva Centralne amerike 2013. u konkurenciji do 17 godina.
Kinjones je tražio šansu u Golden Stejt Voriorsima kroz kaljenje u Santa Kruzu, njihovoj filijali u G-ligi, pošto je tamo neretko ubacivao 20+ poena po meču.
Ima skok, ima i pregled igre i svakako će biti jedna od okosnica igre zanimljivog tima Dominikane čiji se kvaliteti tu ne završavaju, pošto i Viktor Lis i Rigoberto Mendoza mogu da igraju na kartu iskustva, jer je reč o momcima koji već „gaze“ tridesete godine.
Angola je onaj tim u grupi koji uvek vidite na Mundobasketu, ali koji nikad ništa ne uradi. Nažalost, da se kvalitet koji iz Afrike odlazi u druge države, ostaje u matičnim zemljama, pitanje je koliko bi jake ekipe imale neke afričke reprezentacije.
Angolci nisu potpuno nepoznati, jer imaju momke kao što je Bruno Fernando, centar koji je prošlu sezonu proveo uz Bogdana u dresu Atlanta Hoksa.
Sa 3,9 poena po meču nije bio bogzna kakav faktor u igri svog tima, ali ima snagu i fizikalije da kad mu neko nabaci loptu na alej-up, obično se ostali već vraćaju u odbranu jer je to koš.
Čajld Dundao je još jedan od poznatijih igrača iz tima Angole koji je već igrao za mlađe selekcije na velikim takmičenjima, a jedna od osobina koja ga krasi su brze ruke.
Njima dobro kontroliše loptu, ali i koristi neopreznost i krade lopte rivalima čime se otvaraju kontre za završnice koje odgovaraju momcima sa dobrim fizikalijama.
Štaviše, Dundao je predvodio kolo u krađama u afričkoj ligi. Žerson Gonsalveš je treći bitan igrač u timu Angole koji je 2015. osvojio afričko prvenstvo dok u domaćoj ligi ima četiir titule, Superkup i ostala veća priznanja.
Ako niste čuli za ove momke ili Bruna Fernandeša, na primer, vodećeg strelca tima u kvalifikacijama, nije preveliko čudo, jer je teško da će i ovog puta Angola napraviti nešto veće.
Istina je da je njen reprezentativac i Silvio de Souza koji je osetio program univerziteta Kanzas i kojo je bio MVP afričkog šampionata do 18 godina. U Francuskoj gde igra beležio je 8,9 poena uz ograničenu ulogu i svejedno teško može da napravi ogromnu prevagu i pogura svoju ekipu ka nekoj senzaciji. Kao što bi možda sa Dominikanom mogao Tauns.
Poslednja, ne i najmanje zanimljiva ekipa u grupi A su domaćini Filipinci. I među njima Džordan Klarkson. Tempirana bomba na terenu. Ako ga pustite ili kad se zagreje na pravoj nozi, zapaliće mrežicu šta god mu radili.
Klarkson ima zavidno NBA iskustvo koje seže devet godina unazad, imao je prošle sezone 20,8 poena po meču u dresu Jute i to je dovoljan pokazatelj koliko može sa pozicije beka.
Opet, tu mu je i Kai Soto, drugi najviši čovek u istoriji Filipina, koji se nada da može da napravi velike stvari na domaćem terenu.
Soto je pre dve godine igrao protiv Srbije i kao 19-godišnjak je ubacio deset poena. Danas ovaj 221 centimetar visoki, „filipinski Bobi Marjanović“, ima u svom arsenalu bolju kontrolu lopte, pa svakako ima odakle da crpi samopouzdanje.
Filipini žive za košarku iako možda nisu imali toliko uspeha u ovom sportu iz raznoraznih razloga. Utakmice su im gledane, publika se zanima i ako ništa drugo, biće bučno.
Da se razumemo, Soto i Klarkson neće biti baš sami, jer je tu i Dvajt Ramos, igrač spoljne linije koji se jedno vreme kalio u Americi kroz školu i NCAA ligu.
Sada igra na Filipinima u Levangi. U timu će biti „namazani“ krilni centar June Far Majardo, legenda filipinske košarke i Petron Blejza.
Devet puta je bio prvak Filipina i našao je svoju komfor zonu tamo gde mnogi filipinski košarkaši i igraju. Ima tu još nekoliko iskusnih imena poput Agilara i Braunlija, mada je pitanje koji će im skupa biti domet i koliko će moći da izađu na kraj sa Dominikancima i Italijom kao favoritima u grupi A.
Nama je ova grupa bitna jer se ukrštamo sa njom u slučaju da, po očekivanju prođemo dalje i ako Srbija bude prva u grupi, lako bi moglo da se desi da se ukrstimo s Dominikancima.
Raspored mečeva u grupi A (Gradska arena u Manili):
Petak 25. avgust
10.00 Angola – Italija
14.00 Dominikanska Republika – Filipini
Nedelja 27. avgust
10.00 Italija – Dominikanska Republika
14.00 Filipini – Angola
Utorak 29. avgust
10.00 Angola – Dominikanska Republika
14.00 Filipini – Italija
BONUS VIDEO: Ispraćaj košarkaša Srbije na turnir u Kini i na Svetsko prvenstvo u Manili