0
Denver Nagetsi su u pol poziciji da prođu u veliko finale NBA lige, ali dotle imaju još mnogo zglobova i šuteva da potroše.
Los Anđeles Lejkersi koji su tokom regularnog dela sezone bili kao uspavani medvedev, uvukli su se u plej-of i tamo počeli da se goje jedući redom Memfis Grizlise i Golden Stejt Voriorse.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako je Memfis kudikamo i mogao da se nazove spletom srećnih okolnosti zbog svih gluposti koje su okruživale i okružuju Dža Morenta, onda sa Voriorsima slučajnosti nije bilo.
Aktuelni šampion NBA lige, tim koji ima dva najbolja šutera od kojih su se jednom pokvarile nišanske sprave i tim koji dobro zna kako se osvaja prstenje.
Lejkersi su prosto pregazili Voriorse i Denver Nagetsi su i pored činjenice da imaju Nikolu Jokića, morali da budu krajnje oprezni pred finalnu seriju.
Tačno je da tim iz Kolorada ima Nikolu Jokića koji igra u MVP modu, tačno je i da Aron Gordon igra solidnu odbranu i da je to radio i protiv Karl-Entoni Taunsa i protiv Kevina Durenta.
Ali je jasno kao dan da Jokić ne može sam i da mu je bilo potrebno da još neko počne da nadodaje na njegovih tridesetak poena u proseku.
Nikoli je uzalud bilo i ono kad je ubacio 53 poena Finiks Sansima, kada ostali nisu pogađali, ili to nisu radili na vreme.
A to je zanimljiva karakteristika Džamala Mareja, koji je u četvrtak na petak direktno odgovoran za preokret i pobedu Denvera u „Bol areni“.
Marej nije zaradio status superstara ni na pragu 28. rođendana, iako je od kada je draftovan sa sedmog mesta, pokazivao kvalitet dostojan NBA lige.
Nije bio ni Ol-star. Deo razloga je što igra toplo-hladno i onda u jednoj utakmici ubaci 35 poena, u drugoj ga nema. Tako je delovalo i u drugom meču sa Lejkersima.
Međutim, njegova nekonstantnost je ujedno i nepredvidivost, jer ima situacija kad možete da ga ostavite samog da šutira dok odete do klupe i popijete flašicu vode.
Neće vam moći ništa. Ali ima i situacija kad će i jedan Entoni Dejvis da mu digne ruku i neće moći da ga izblokira, a lopta će pocepati mrežicu.
Kanađanin je jednostavno nepredvidiv, a ako mu se ćurak okrene, onda postaje veoma opasan kao pravi „volume shooter“. Ili na srpskom, ako uđe u seriju, nadrljali ste.
Marej baš voli da ulazi u serije u četvrtoj četvrtini. Tako za 36 minuta drugog meča sa Lejkersima, gde bi „brejk“ bio vrlo neprijatan po Denver, nije mogao da pogodi okean s broda.
Imao je 14 poena i šutirao je kriminalno loše. Pogodio je pet šuteva iz 17 pokušaja, pre nego što se u poslednjih 12 minuta „zapalio“.
Ubacio je šest od sedam šuteva, sipao je trojke i pridružio se Stefu Kariju kao jedinom čoveku u ovogodišnjem plej-ofu sa preko stotinu poena u četvrtim četvrtinama.
Ukratko, ako Nikola Jokić za 36 minuta uspe da izađe na kraj sa protivnicima, super, ako ne, Denver je u problemu. I iz tog problema onda mora da ga vadi Marej.
To deluje i dobro i loše, jer šta vam vredi što će Marej da pogodi šest od sedam šuteva, ako vaš tim recimo kaska 20 poena zbog njegovih promašaja iz prvih 36 minuta, ako, ne daj bože, ne pogađa neko drugi?
Jokić u četvrtak na petak nije imao blistavo veče ali je održavao Denver u životu. Onda je, kao i u prvoj utakmici, imao u četvrtoj deonici nekoliko promašaja i loših dodavanja koja su mogla da koštaju njegov tim.
Tada je palicu preuzeo Marej kom nije prvi put da u četvrtoj četvrtini ubacuje 20 i više poena. Štavište, četvrti put mu je u plej-ofu.
Doduše, i dalje ne može da se poredi sa imenom, likom i delom čoveka koji je pre njega imao više od 20 poena u četvrtim četvrtinama, a zove se Majkl Džordan. Em Džej je to uradio dvaput 1997. godine, što znači da je Džamal „Gospodin 4. četvrtina“, po tome ispred Džordana, ali i Alena Ajversona koji je takođe dvaput ubacivao preko 20 poena kada je najbitnije.
Džamal sada ima i najviše minuta u odnosu na dosadašnja tri plej-of nastupa, ali i najviše poena u proseku (27,2), nešto manje asistencija nego u „mehuru“ pre tri godine (6,2), više skokova (5,5) i daleko više ukradenih lopti (1,6).
Sve to ne bi vredelo mnogo da ne pogađa kad treba, mada i sada ima te oscilacije i dobre, pa loše šuterske partije. Srećom, to ga ne pokoleba da opet nastavi da šutira, vodeći se primerom legendarnog Kobija Brajanta.
Ako ne šutneš, svakako si promašio. Ovako bar daješ sebi šansu da pogodiš. A kad je u petak na subotu počeo da pogađa, Marej se okrenuo ka publici gde mu je bila porodica, ali ka Majku Brinu pokazao prstom imitirajući čuvenog komentatora i njegov uzvik „beeeeng“.
Na kraju je meč završio sa 37 poena, dok su Lebron Džejms i Entoni Dejvis pritisli dugme za samouništenje nekim odlukama i šutevima i imali ukupno 40.
Na kraju je Marej imao posle dve utakmice 31 poen u četvrtim deonicama, a Dejvis i Lebron zajedno 28. Na kraju će se ipak gledati samo krajnji rezultat, posao još nije gotov.
Sada može i Medžik Džonson da priča kako je Džamal samo iskoristio praktično otvoren put do pobede popločan lošim odlukama Lejkersa i da time umanjuje podvig ovog košarkaša.
Može i Drejmond Grin da priča kako bi znao da zaustavi tandem Jokića i Mareja. Ma može da priča šta god hoće, dok god Marej pogađa kad treba, a Nagetsi gaze ka NBA finalu jureći poštovanje koje su odavno zaslužili i koje neće dobiti dok ne osvoje šampionski prsten.
BONUS VIDEO: Marej i Jokić doneli pobedu Denveru u drugoj utakmice finala Zapada
