0
Nije mi poznato da li je Borislav Pekić voleo sport, ali da jeste njegov naslov čuvene knjige bi savršeno opisao situaciju u kojoj se sada nalazi Nikola Jokić.
Ukoliko promenimo samo jednu jedinu reč te umesto „Godine koje su pojeli skakavci“ ubacimo „saigrače“, pa, dobićemo najbolji mogući opis sadašnje situacije u kojoj se nalazi Denver.
PROČITAJTE JOŠ
Đorđe Balašević se budio noćima i u svojoj fotelji uživao u igrama Jokića kog je doživljavao kao svog. Toliko mu je radosti doneo tokom noći da je prava šteta što nije uspeo da vidi Jokićev šampionski pohod 2023. godine. Ipak, tada je već postalo veoma jasno da je Jokić pravi fenomen, dijamant, redak čovek i još ređi igrač. Uostalom, u porazu od Oklahome (112:105) je uradio nešto što je viđeno samo jednom u 76 godina NBA lige.
Ipak, poprilično sam siguran da se i Balašević podjednako nervirao zbog toga što Jokić nema pravu podršku.
I sada pre nego što se dotaknemo samog načina na koji saigrači ostavljaju Jokića na cedilu da adresiramo jedan problem u vrhu menadžmenta. Zamolio bih da se otvore opštinske knjige u Pirotu i da provere da li je porodica Kronke (vlasnici Denvera) poreklom iz grada podno Stare planine. Ako je verovati stereotipima da su Piroćanci škrtice šta tek reći za porodicu u Denveru. Oni su škrti iako su multimilijarderi. Nikada neću razumeti kako kada imaš toliko novca par miliona pravi razliku. Pa neka bude i 20 miliona dolara! Da nisu bili toliki stipse možda bi u Denveru ostao Brus Braun posle šampionske sezone ili Kentavijus Koldvel-Poup. Da kažemo samo oni od čitave plejade koja je prognana iz Kolorada.
Razumem i da četiri igrača imaju astronomske plate, pa će tako Denver sledeće sezone isplatiti 203,5 miliona dolara Jokiću, Džamalu Mareju, Eronu Gordonu i Majkl Porter Džunioru. Ovaj poslednji je tu zapravo najsporniji, iako je, istini na volju odlučio da stisne zube i igra sa povređenim ramenom (trebalo je da pauzira od četiri do šest nedelja).
Dakle, Eron Gordon igra plej-of karijere jer je odlučio već tri meča u plej-ofu kada niko to nije očekivao, ispravljao je i greške Jokića, pa ima mnogo razloga za oprost.
Ali, preostala dvojica su ozbiljan problem. Džamal Marej je u petom meču serije s Oklahomom ubacio 28 poena, ali tako što je šutnuo 27 puta! Jokić je iz 25 pokušaja postigao 44 poena, čisto paralele radi. I onda dolazimo do dva poena Portera. Dva. Od čoveka koji će za pet godina dobiti 180 miliona dolara.
Sve ovo godinama uspešno maskira Jokić time što je najraznovrsniji napadač u istoriji lige. Tripl-dabl sezona u proseku, tri MVP nagrade i ko zna koliko rekorda sakrivaju objektivno „tanke“ saigrače.
U poslednjoj četvrtini je Jokić pogodio četiri šuta iz šest pokušaja i mnogo toga je moralo sam da kreira jer saigrači nisu mogli da se otvore! U međuvremenu su svi ostali saigrači šutnuli 15 puta i pogodili jednom. Da, jednom! U toku čitavog susreta su svi ostali šutirali 28,3 odsto ako izuzmemo Mareja i Jokića.
Pa, ne može tako. Tačnije može, ali se onda Denverom put završava u petak. Ili u ponedeljak. Sasvim svejedno.
Odustvo bilo kakvog doprinosa sa klupe je alarmatno jer Rasel Vestbruk na jedan solidan meč odigra jedan katastrofalan, a trojku Pejtona Votsona sam slavio kao da je Amerikanac ogrebao neku srećku u dolini Kolorada.
I stvari moraju da se promene pod hitno. Ili će porodica Kronke pobediti tvrdičluk u sebi makar na nekoliko godina ili će Jokić ozbiljno morati da razmisli da li je vreme da najbolje košarkaške godine provede na drugoj lokaciji. Sam je više puta isticao da bi voleo da provede karijeru u Denveru, ali sada mu verovatno prolazi jedna misao kroz glavu.
„Da li ću se kajati ako najbolje godine ne provedem jureći presten. Da li ću žaliti u starosti što nisam izašao iz zone komfora i napustio Denver? Da li toliko želim prsten da sam spreman da se preselim?“
Sve to je ono što se i svi pitamo, pre svega kao ljudi koji i taj Denver prate samo i isključivo zbog Jokića. Baš kao što Majami gledamo zbog Nikole Jovića ili Kliperse zbog Bogdana Bogdanovića.
Da li će Jokiću zlatne godine pojesti saigrači koji mu nisu dorasli. Uostalom, Jokić je jedini igrač ikada koji je osvojio NBA prsten bez Ol-star saigrača, bez člana idealne petorke (jedne od tri) ili člana idealne petorke defanzivaca. Sve ovo govori da je na elitnom nivou samo Jokić i da može da iznese sve što je pred njim.
On uporno izbegava da baci saigrače „pod voz“, ne želi da traži izgovore i gleda samo u budućnost i sledeći meč. Na kraju ove sezone bi morao da razmišlja o daljoj budućnosti. Pa, nije slučajno Lebron Džejms znao da postavlja ultimatume tokom karijere… Pomalo sebično, ali je to jedini način da iznese ono najbolje.
„Godine koje su pojeli saigrači“ ili „Zlatno runo“. Izbor je na Jokiću.
BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović za Nova.rs o prvom treningu, selektoru Pešiću, Srbiji, neverici Amerikanaca
