0
Čovek je strašan igrač, kada se jezikom košarke bavi na terenu, umesto po konferencijama i društvenim mrežama.
Džoel Embid je u prethodnih šest, sedam meseci konstantno ubacivao po 33,1 poen i bio je najbolji strelac u NBA ligi.
PROČITAJTE JOŠ:
U poslednjih dvadesetak godina je postepeno opadala uloga fizički moćnih i dominantnih centara i Nikola Jokić i Embid su je vratili na velika vrata u NBA.
Jer, pre njih dvojice od Šakila O’Nila nijedna „petica“ nije dobila nagradu za najboljeg igrača. Razlika je što je čuveni Šek svoju dominaciju zasnivao na snazi, brzini i činjenici da niko nije u reketu mogao da ga zaustavi, a malo ko je u odbrani mogao da ga prođe.
Jokić i Embid svoju dominaciju šire na nešto veći spektar, pa Jokić deli pasove bolje od većine plejmejkera i pogađa trojke, dok Embid uz šut i igru u reketu, ima i dobru odbranu.
Ipak, sve to je palo nekako u senku otkako je počeo plej-of. Već je poznato da je Džoel u više navrata pričao kako zaslužuje MVP nagradu i na kraju ju je dobio.
Presudilo je nekoliko faktora. Činjenica da Jokić, koji je pak, u više navrata rekao da gaji „nula interesovanja“ za to priznanje, nije mu svakako utrla put ka tome da postane prvi trostruki uzastopni MVP u poslednje tri i po decenije.
S jedne strane, njegova dominacija je „umorila“ NBA analitičare koji su jedva dočekali da Denver izgubi nekoliko uzastopnih mečeva u završnici sezone, pa da sedamdesetak njih kaže kako je Džoel najbolji.
A Embid se najpre nije pojavio u Denveru na utakmici, gde je trebalo da dokaže još jednom ove sezone zašto je toliko ljudi lobiralo za njega.
Dok je Nikola imao tripl-dabl prosek, a Nagetsi dominirali, malo njih je postavljalo pitanje ko je najbolji. Ali, ako već srpski igrač ima nula interesovanja za to priznanje, verovatno ima motiv zašto je tako.
I taj motiv je takmičarski potpuno opravdan, jer u postsezoni u gotovo svim parametrima pravi bolje brojke nego njegov glavni konkurent za MVP priznanje u regularnom delu sezone.
Filadelfija je bez Embida u prvoj utakmici druge runde plej-ofa pobedila Boston Seltikse, u drugom meču kada se Embid vratio, poražena je. Džejms Harden je u prvoj utakmici ubacio 45 poena, a baš do tog meča je Embidov prosek u plej-ofu bio 20 poena.
I dok je kamerunski centar posle dobijanja MVP nagrade pompezno, u stilu Majkla Džordana nekada, kratko poručivao saigračima „Vratio sam se“, to je uradio sa 15 poena u drugom meču serije sa Bostonom i porazu 121:87.
Posle tog meča Džoel je svoj prosek na četiri meča odigrana u doigravanjima protiv Bruklina i Bostona sveo na 18,7 poena. Skokove je sa 10,2 u regularnom delu sezone sveo na 9,25, a asistencije sa 4,2 po utakmici na ravno tri uspešna dodavanja po meču.
Osim toga, u sezoni kada je dogovoreno da ubuduće MVP može da postane i igrač koji je u dve trećine vremena dostupan svom timu, Džoel je propustio „masu“ utakmica.
Što zbog odmora, što zbog kolena propustio je četiri od osam u poslednjih mesec dana, od čega dve u plej-ofu. U jednoj koju je igrao, izveo je potez nedostojan MVP-ja kada je šutnuo igrača Bruklina između nogu u drugoj utakmici prve runde plej-ofa.
Pompezno kopiranje Džordanovog kratkog saopštenja kad je sa „I’m back“ najavio povratak u NBA ligu, 18 meseci otkako se prvi put iz nje povukao zbog ubistva oca, samo je šlag na tortu cirkusa koji je začinio i Harden, poklonivši Embidu „roleks“ sa ugraviranim „23MVP“.
Razlika je što ono što je uradio „Em Džej“ 1995. i ono što radi Embid skoro 30 godina kasnije nije umesno ni da se poredi.
Džordan je posle skoro dve godine izašao na teren u neprepoznatljivom broju 45 na leđima i ubacio je 19 poena (doduše uz kriminalno loše procente), dok je Embid, koji svakako nije bez imalo razloga dobio MVP nagradu, ubacio 15 poena posle dve utakmice pauze.
Kasnije je rekao da je trebalo da pauzira četiri do šest nedelja i da se oseća „zarđalo“.
„Šta je trebalo, da pauziram četiri do šest nedelja ili nešto tako? Neću biti na 100 posto sve vreme, neću biti potpuno zalečen. Osećao sam se prilično dobro i mislim da mogu da pomognem u odbrani i napadu. Očito, u napadu nisam bio agresivan. Pokušavao sam da utakmica dođe meni. A onda defanzivno u zaštiti obruča mislim da sam uradio dobar posao“, rekao je.
I jeste, imao je pet blokada, što svejedno ne pobija činjenicu da je Boston u drugom meču na svom parketu, pod moranjem „razneo“ Filadelfiju sa skoro 40 razlike.
„Svašta može da se desi i verujem da bi isto bilo i da sam se vratio u trećoj utakmici po tome kako se osećam na terenu. Verovatno malo zarđalo i kao da nisam sav svoj, ali sklonićemo to s puta“, kaže Embid.
Za to vreme, čovek zbog kog je Bil Simons, analitičar rekao da će se do kraja života kajati što nije glasao za njega u izboru za MVP-ja, podigao je nivo svoje forme u pravom trenutku.
Denver je u pet mečeva eliminisao Minesotu, poveo je sa 2:0 protiv Finiks Sansa u kom igraju Kevin Durent, Devin Buker i Deandre Ejton što dovoljno govori o tome kakve su namere tima iz Kolorada.
To naravno ne znači da je završio posao sa ekipom iz Arizone, ali je svakako bolje od onoga što je Denver radio prošle i pretprošle sezone, kada je između ostalog „pometlan“ baš od Finiksa.
Jokić je sa 24,5 podigao prosek na 27,7 poena, skokove je podigao sa 11,8 na 13,9 i jedino je broj asistencija umanjio sa 9,8 na 7,9.
Tačno je da mu zbog poteškoća sa povredom zgloba jesu opali procenti šuta na 49,3 posto sa pređašnjih 63,2, ali je i dalje ispred Embida koji pogađa sa 46,2 posto preciznosti do prvog odigranog meča sa Bostonom.
Jokića može da raduje što je sa 38,3 posto u šutu za tri poena skočio na elitnih 46,7 posto, dok je Džoel pao sa 33 posto na svega 12,5 posto.
Džordanu se zbog ovakvih stvari verovatno ne bi svidelo da mu neko krade fore, dok god to ne bude opravdavao u svakom smislu tamo gde se jedino meri uspeh.
BONUS VIDEO: Denver pobedom nad Minesotom u petoj utakmici prošao u polufinale zapada
