0
"Grobarima" je ostao u lepom sećanju iz prošle sezone i postaje sve očitije zašto je nekada bio među top talentima lige.
Onima kojima to nije jasno, evo da navedemo samo podatak da je od poslednjih šest utakmica, pet puta bio dvocifren u poenterskoj koloni.
PROČITAJTE JOŠ:
U utorak na sredu je protiv Los Anđeles Lejkersa imao 26 poena, protiv „grit and grind“ Memfis Grizlisa 16, a Portlandu je ubacio 23 poena. Tri od sedam najboljih utakmica karijere su mu iz ove sezone i poslednjih petnaestak dana.
Jedan od većih strahova svih navijača Partizana proletos bio je ko će doći, a ko otići posle sjajne sezone na svim frontovima.
Čim je sirena označila kraj pete utakmice finala ABA lige, krenula je čekalica da se vidi šta će ostati na okupu od ekipe koja je bila na utakmicu do Fajnal-fora Evrolige.
Ostala je žal za onom tučom u kojoj se Kevin Panter pokačio sa Serhiom Ljuljem i kada je Geršon Jabusele divljački o pod tresnuo Dantea Egzuma i povredio ga, a Real usred tragedije u Ribnikaru koja je zadesila celu Srbiju, preokrenuo od 0:2 do 3:2.
Egzum je bio povređen, Panter i Lesor suspendovani, a „kralj“ regrupisan, dovoljno da ode do evropskog trona i trofeja Evrolige.
Crno-beli su na kraju sezone uspeli da zadrže Zeka Ledeja, Kevina Pantera i Džejmsa Nanelija, ali nisu uspeli da zadrže Dantea Egzuma.
Egzum je otišao u Dalas Maverikse i bilo je pitanje trenutka kada će njegovo samopouzdanje, nakupljano tokom boravka u Partizanu eksplodirati i u Dalasu.
Nije lako kad dođete u NBA kao Australijanac sa petog mesta na draftu, što se Egzumu desilo 2014. godine.
Stvari se isprva nisu poklopile, pa je Dante posle pet godina u Juta Džezu i još dve u Klivlend Kavalirsima odlučio da drastično preseče i ode u Evropu.
Korak nazad, rekli bi mnogi kojima je jedini cilj NBA liga, ali i korak u pravom smeru, ako danas pitate Egzuma.
Njegove fizikalije nikad nisu bile upitne, skočnost, energija, želja da igra odbranu, ali i da zakucavanjima uništava odbranu protivnika, sve to su neki od kvaliteta.
Međutim, kad krenete da pričate sa njim, vidite koliko je suštinski pristupačan i baš ta neposrednost i skromnost je možda i bila kočnica na neki način u toj prvoj NBA avanturi.
Amerikanci vole kontroverzu, vole kad je neko kočoperan i kad pokazuje da je došao tu da bude zvezda – pod uslovom da je projektovan da to bude.
Onaj ko to ne uradi i kaže sebi: idem korak po korak, često završi korak iza. Egzumu je to možda bio deo problema, mada je trebalo da bude svestan da može da isporuči ozbiljnu porciju poena.
Rad sa Željkom Obradovićem i Žocovi „fenovi“, čuveni izlivi ljutnje tokom tajm-auta počeli su da „klikću“ u nekom trenutku, mada se i u Partizanu isprva činilo da neće sve ići po loju.
Kad se privikao, Egzum je i u crno-belom postao jedan od ključnih igrača, a u poslednje vreme je isto to i u Dalasu, jer je Kajri Irving danas oporavljen, sutra povređen, a Luka Dončić ne može baš sam da donosi pobede na sto svakog dana.
Zato mu je bilo potrebno da Dante sa 16,2 poena, 4,2 skoka i 5,2 asistencije uz 1,2 ukradene lopte po meču u poslednje dve nedelje bude tas na vagi u korist Maveriksa.
Australijanac poslednjih nedelja u proseku dobija oko 50 posto vremena više na parketu i sada igra tu oko pola sata, ali mu je produkcija porasla za više od 100 posto, jer je u karijeri imao 5,8 poena prosečno.
Kad se gleda slika čitave sezone, sedam i po poena svake večeri nije impozantna brojka, ali ne oslikava dovoljno ni sve ono što Egzum radi za ekipu, čemu treba dodati i period aklimatizacije.
Tri, četiri sezone u Evropi „instaliraju“ neka drugačija podešavanja koja ponekad mogu i da koriste igraču koji teži NBA ligi, kao što je Dante težio.
Nije onda čudo što Partizan nije mogao da ga zadrži, mada mu je pomogao jer nije isto kad sa vama kao košarkašem radi neki evropski trener i kad radi jedan od najboljih koji su ikad uzeli trenersku tablu u ruke.
BONUS VIDEO: Jokić isključen zbog rasprave sa sudijom, ostao u neverici
