Dušan Duda Ivković, legendarni trener, pričao je o košarkaškoj i ljudskoj gromadi Bori Stankoviću, koji nas je napustio 20. marta u njegovoj 95. godini. Veliki, nenadoknadiv gubitak za" magičnu igru pod obručima".
Duda Ivković i Bora Stanković, dve generacije, dva kluba, dva različita kraja Beograda s jednim istim pogledam na njihovu najveću ljubav – košarku.
Ivković nije krio emocije. Žestoko ga je pogodila smrt velikog prijatelja Bore Stankovića.
„Strašno me je pogodilo… Moj veliki prijatelj i velikan košarke. Osim najdražih ljudi iz porodice, ne znam da li bi ime išta slično zgromilo, ukočilo, oduzelo kao što je vest o odlasku gospodina Bore. Mi smo imali kontakte poslednjih godina, ali velika stvar bila je poznavati ga decenijama unazad“, rekao je za Nedeljnik Duda Ivković.
Otkrio je Duda Ivković da su velikog Boru Stankovića svi voleli, ali da je tamo nekih davnih šezdesetih, bilo jedno mesto gde nije bio omiljeni lik.
„Boru su svi voleli. E sad, na Crvenom krstu… Tu mislim na šezdesete godine, naravno na one prve godine košarke, kada su on i Aca Nikolić pravili prve velike rezultate. Bora na Krstu uopšte nije bio omiljen. Ne da ga nisu voleli, nego su mrzeli Boru. On je uvek te najbolje, najtalentovanije igrače Radničkog sa Crvenog krsta odvodio u OKK Beograd“, rekao je Ivković i podsetio da mnogi i danas ne znaju da je Bora Stanković na početku radio kao trener čuvenog OKK Beograda sa Koraćem, posle čega je bio u Italiji, pre nego što je prešao u FIBA i gradio košarku na drugi način.
Posle tužnih vesti koje su tektonski uzdrmale košarkaški svet, Ivković otkriva da ga mnogi pitaju, kakav je zaista bio Bora Stanković.
„On je bio jedan veliki džentlmen i jedan mangup džentlmen. Mnoge stvari je znao, zaista. I stvarno je bio veliki diplomata. Naša najintenzivnija druženja bila su u Atini. Tamo je imao svoj stan u Varkizi, to je nekih dvadesetak kilometara od Atine, ali je uvek voleo da se kupa u bazenu u jednom hotelu. Prvo smo se tu viđali, kasnije je to preraslo u kućna druženja“, priseća se Duda Ivković.
A, prisetio se Duda Ivković i poslednjeg susreta sa Borom.
„Tokom našeg druženja obavezna je bila cigara i neki dobar konjak. Tek onda se ulazilo u priče. Bili su to nezaboravni trenuci, s mangupom Borom, namazanim svim bojama uz jedno neviđeno poštovanje, mogu slobodno da kažem i strahopoštovanje. Poslednji put videli smo se na Akropolis kupu, pre dve godine u Atini. Prilazi mi tada Vasilakopulos, predsednik grčkog saveza i kaže: „Tu je Bora““. Pitam ga ja gde je Bora, a on mi odgovara: „Eno ga u fotelji uz teren, bilo bi lepo da ga pozdraviš“. Čuj lepo bi bilo. Odem ja do Bore, on već nije dobro video, ali me je prepoznao i izgovorio „Dudo“: Izgrlili smo se… Bio je to naš poslednji susret“, rekao je Ivković za Nedeljnik, dodajući da ga strašno pogađa što nije imao priliku da isprati Boru, kao i mnogi, onako kako je velikan zaslužio.
Pratite nas i na društvenim mrežama: