0
U neka ne tako davna vremena, do pre samo nekoliko nedelja, pobednički gen naših, ujedno i svetskih košarkaških velikana nikada nije dozvoljavao da optimizam uzmakne pred bilo kojim košarkaškim porazom. Tako je i sada, kada kompletan svet igra seriju najvećih utakmica, po nepoznatim pravilima koje podlo menja i nameće pandemija koronavirusa.
Na jednom od najopasnijih “terena”, u Bolonji i Italiji, koja već nedeljama trpi ogromne udare, Aleksandar Đorđević čuva trezvenost, toliko neophodnu da ovog puta svi zajedno, ne jedan klub, ne jedna reprezentacija, nego kao čovečanstvo, pobedimo.
“Bas je teško, jezive su slike, brojke su zastrašujuće, a kada znate da to nisu puke cifre, već ljudski životi, porodične tragedije, lične drame, veliki stres, onda razumete koilka je patnja – ogromna. Ljudi ne samo u Bolonji, već celoj Italiji svesni su silne težine koju nose, ali i pored svega sačuvali su pozitivno razmišljanje”, kaže ekskluzivno za Nova.rs Đorđević, evropska košarkaška legenda i trener Virtusa.
Težinu je osetilo i Košarkaški savez Italije (FIP) koji je u utorak proglasio prevremeni kraj takmičenja i u Seriji A1, i u Seriji A2.
PROČITAJTE JOŠ
“Bolje je nešto početi sa entuzijazmom, nego završiti, kako mi kažemo, traljavo. Mislim da je to očekivana odluka, s obzirom na neverovatne teškoće s kojima se susrećemo. Kada kažem mi, ne mislim samo na košarku, nego kao društvo kome će trebati vremena da se vrati u normalne tokove.”
FIP je odluku o konačnom plasmanu prepustio Ligi, ostavivši otvoreno pitanje da li će Italija imati šampiona u sezoni 2019/2020.
“Iskreno, to je sada u drugom, pa i trećem planu. U prvom su ljudski životi, a onda kada prođe opasnost od pandemije, da polako svi, kao pojedinci, vlade, društvo, počnemo da gradimo ambijent u kojem će gledaoci uživati u košarci, dobrom filmu u bisokopu, predstavi u pozrištu… Neopterećeni strahom sakupljenom u svima nama tokom ovih teških nedelja. Nemojte se začuditi ako još dugo posle vidimo na ulici ljude kako nose maske. Neće biti lako, jer smo primili veliki udarac, ali sam ubeđen da ćemo opet ustati”, kao uvek kada je na košarkaškom terenu, Đorđević i sada razmišlja bar korak unapred, svestan njegove velike važnosti.
Teška situacija je na leđa igrača i trenera, pa i samih klubova, za razliku od ostalih, stavila dva dodatna tereta. Jedan je kako rešiti problem plata.
“Asocijacija italijanskih trenera je iznela zajednički stav, ali pre svega mislim da ta odluka o primanjima zavisi od osobe pojedinačno, da svako na svoj način pomogne koliko može. Svi smo u teškoćama, klubovi su ostali bez prihodi od ulaznica, TV prava… i potrebno nam je jedinstvo da na što manje bolan način izađemo iz krize.”
Drugi je onaj psihološki. U specifičnom zanimanju kakav je vrhunski sporti, brzina, eksplozivnost, jačina, naravno uz intelekt, prave razliku. Sada je sve to naglo svedeno na minimum, da bi u kratkom vremenskom periodu, kada zdravstveni uslovi dozvole, moralo opet da bude na “najvišem broju obrtaja”.
“Naša sala je privatna, pa smo pokušali da, sa maksimalno dva igrača na terenu, bez kontakta, održimo neku svežinu, daleko od pravih treninga. Ali, posle nekoliko dana smo stali, jer smo videli da neće biti moguće da se nastavi. Zato smo im rekli da mogu kući, da se pre svega psihološki odmore. Teo(dosić) i Marković su već u Srbiji, a uskoro će kući još dva naša Amerikanca. Ne moram da napominjem koliki su profesionalci, svi će se fizički lako vratiti u formu, ali najbitniji je psihološki momenat, posle velike mentalne blokade koju je proizvelo ovakvo stanje. Sve polazi iz glave. Taj mentalni grč je izuzetno opasan, često je uzrok povreda, a zamislite tek sada. Pričam sa igračima koliko je važno, kada dođe prilika za ponovno okupljanje na terenu, da im samo košarka bude u mislima, jer od sadašnjosti može da zavisi njihova budućnost.”
Budućnost italijanske klupske košarke, posle jednog perioda apatije, počela je poslednjih godina da izgleda svetlo. Nazirali su se obrisi onih zlatnih vremena čijem je sjaju doprineo Đorđević bio igrač… Nažalost, sada je sve stalo.
“Pogledajte koliko je urađeno. Stigli su Teo, Rodrigez, Skola, Marković… zvezde evropske košarke. Na primer, kada smo igrali u Rimu, kompletna sala je aplauzima dočekala Tea. Bilo mi je puno srce, jer je to bio dokaz da je u dvorane počela da se vraća ljubav prema košarci… I rasla je sve više. Rezultati italijanskih klubova u Evropi, od mog Virtusa, pa Milana, Venecije, takođe su počeli opet da privlače publiku, košarka se vratila u medije, na ulice, za stolove kafeterija… Reprezentacija Italije ide na gore, a verujte mi da ja vrlo dobro znam koliko nacionalni tim može da doprinese usponu popularnosti i razvoju sporta. Nažalost, sada je sve ‘na čekanju’, ali verujem da ćemo i ovu utakmicu da pobedimo, ma koliko protivnik bio opasan”, završava Đorđević, veliki šampion.
Kako onda, s njim u timu, da ne pobedimo?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
