0
Finale ABA lige zahuktalo se u protekloj nedelji kada je u dve utakmice Crvena zvezda bila domaćin dva puta. Oba puta su crveno-beli pobeđivali i oba puta je bilo prilično tesno, mada je prvi meč bio zanimljiviji i neizvesniji.
U drugom je već više delovalo da Zvezda kudikamo ima kontrolu utakmice u svojim rukama i privela ju je kraju sa većom razlikom.
PROČITAJTE JOŠ:
Prvi meč je završen 85:82, drugi 80:73 i uz razliku u ta dva meča, videli smo i razliku u igri jednog čoveka koji je pokazao svoja dva različita lica na parketu. Toliko različita, da se u trećem meču ne zna kakav može da se očekuje na parketu.
Poprilično samouvereno je Džejms Naneli po dolasku u Partizan pre dve sezone pričao kako je jedan od najboljih krilnih igrača u Evropi.
Kad mu priđete kao novinar, pita vas da niste slučajno je Eurohupsa jer ne veruje u njihove procene kvaliteta igrača i ok, ta vrsta taštine može ponekad da bude dobra za igrača.
Jednostavno, da bi jedan igrač bio vrhunski, mora da ima u sebi malo neke ponositosti koju gradi dobrim prodorima, šutevima ili krađama, blokadama… šta kome paše.
Naneli se godinama profilisao kao strelac i to uglavnom dobro radi i u Partizanu. Ali, očito da ima i neke „žute minute“.
Verovatno ni sam neće moći da objasni zašto je u borbi za poziciju za skok uhvatio rukom za vrat Stefana Lazarevića, kao što neće moći da objasni ni kako je u istoj seriji, u razmaku od samo nekoliko dana, na istom mestu i u istim okolnostima bio i Doktor Džejms i Mister Naneli, kao aluzija na čuvenu priču Roberta Luisa Stivensona o Doktoru Džekilu i Mister Hajdu.
I u naslovu spomenutog gotičkog horora iz 1886. godine jedan isti lik ima svoje lice i naličje.
Doktor Henri Džekil je onaj dobroćudniji, a gospodin Edvard Hajd njegova suprotnost. Naneli je tako u prvoj utakmici uradio sve što je mogao dobro za svoj tim.
Ubacio je 27 poena i bio najbolji na parketu, štaviše, glavni razlog zašto je Partizan duže bio u igri da dođe do pobede.
Ubacio je tri četvrtine od svojih 12 šuteva, uključujući i šest trojki iz devet pokušaja. Imao je indeks 33 jer je pored šest skokova iznudio i šest faulova.
Ukratko, bio je nezaustavljiv. A onda samo dva dana kasnije, 15. maja kao da se nije ni pojavio na parketu.
Za 34 minuta u igri ubacio je samo dva poena. Kakva god da je serija, ko god da je protivnik, to je nedopustivo.
Bio je jedini sa minusom u indeks koloni, gde je stajala brojka „-5“. Doslovno svaki igrač Partizana koji je dobio šansu da zaigra, a nisu dobili samo Uroš Trifunović i Danilo Anđušić, ubacio je poenki poen i svako je imao više od Nanelija.
Zbog čega je jedina dva poena postigao sa linije penala, dok je iz igre promašio svaki od devet šuteva, do sada nije poznato.
Jeste imao i u drugoj utakmici šest skokova, ali i četiri izgubljene lopte i po tri napravljena i iznuđena faula.
Da se razumemo, nije jedini odgovoran za ovo što se desilo, jer su i Kevin Panter i Zek Ledej kao okosnice igre i lideri Partizana bili ispod potrebnog nivoa.
Zbog toga je Partizan i došao u situaciju da se bori za opstanak u seriji u nedelju od 20.30 u Beogradskoj areni, gde će Zvezda igrati za titulu.
Međutim, razlika je što je kod Nanelija daleko veći jaz nego kod Ledeja i Pantera. Panter je u prvoj imao 13, u drugoj sedam poena, a Ledej 4 u prvoj, u drugoj 11.
Suma sumarum, Naneli i ostali će biti pod većim pritiskom da iskoriste prednosti koje do sada nisu dovoljno realizovali, poput one u skoku.
Kad je ukupna razlika u dve utakmice 10 poena i jedan klub ne iskoristi do kraja činjenicu da ima 9 skokova više, to može da bude jedan od detalja koji rešavaju seriju, a ni Naneli ni ostali u Partizanu ne bi da se odreknu titule posle samo tri utakmice. Zato će crno-belima u trećem meču biti potreban onaj Džejms iz prvog meča u seriji, uz nešto veću pomoć ostalih saigrača.
BONUS VIDEO: Igrači Zvezde stali da zaštite košarkaše Partizana
