Dobroćudni džin: Igrao bi i bos, voleo je smeh i Karađorđevu

Košarka 07. avg. 202014:33 > 15:51
Podeli:
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Pre nešto manje od tri godine u domaćim medijima je osvanula vest sa gotovo uniformisanim naslovima - košarkaški džin je tada stigao u Srbiju.

Majkl Odžo je sa epitetom košarkaša ogromne snage koju je trebalo kanalisati na pravi način potpisao ugovor sa FMP iz Železnika, timom koji je uradio dobar posao prethodno sa Džonom Boldenom i nameravao da nastavi tim putem.

PROČITAJTE JOŠ

Pojavom, visinom, snagom, veličinom stopala momak iz Nigerije nije mogao da bude neprimećen, a ubrzo je postalo jasno da mu snaga nije jedini adut, već da ume da igra košarku.

Sa američkim pasošem u rukama Odžo je napustio severnoamerički kontinent i u Srbiju doneo 132 kilograma ambicije i želje da postane pravi, profesionalni košarkaš.

Svoj put je gradio kroz srednju školu Tenesi templ, potom je studirao na koledžu Florida stejt, a kako na NBA draftu 2017. godine nije izabran odlučio je da zakorači u profesionalne vode.

I koračao je. Specijalno napravljenim patikama samo za njegovo stopalo veličine 56.

Kompanija „Najk“ je uložila 15.000 dolara u mašinu koja je trebalo da kreira poseban oblik patike, samo za momka rođenog u Lagosu, koji je prethodno govorio da nikada nije mogao da pronađe odgovarajuće patike.

Još gore od toga, tokom srednjoškolskog doba nastupao je u manjoj obući koja mu je stvarala velike probleme u igri.

„Morao je da dođe u prostorije kompanije kako bi za njega bile napravljene patike po meri. Nikada to „Najk“ nije radio pre. Prototip mašine se nalazi u Vijetnamu i kreira samo patike za njega. Mislim da dobija oko devet pari tokom godine“, ispričao je novinar Evan Vašburn.

Odžo je govorio da nije u Americi mogao da pronađe patike za sebe. Nikako.

„Mogu da igram i bosonog ili samo da imam nešto ispod stopala. Mislio sam da ću nekada pronaći patiku koja će mi odgovarati. Zahvalan sam „Najkiju“, uvek mi šalju razne prototipe patika i popravljaju sve što mi smeta“, pričao je Odžo.

Foto: EPA-EFE/MATTEO BAZZI

A u Nigeriji se najpre bavio fudbalom. Bio je ogroman i tada, igrao je u odbrani. I govorio je da se ludo radovao kada bi postigao gol pošto se to nije često dešavalo.

Kasno je upoznao košarku, sa 16, 17 godina, ali je uspeo da velikim radom stigne do profesionalnog statusa.

I to u Železniku, daleko od rodne Nigerije.

„Nigerija je najbolje mesto na svetu! Najbolje! Posle Nigerije ide Novi Železnik“, rekao je Odžo u intervjuu za Mozzart sport.

Posle FMP usledio je angažman u Zvezdi, sa kojom je zaigrao u Evroligi i osvojio prve trofeje.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

„Otkako sam došao u Beograd, kada sam shvatio šta se događa ovde, bilo mi je jasno da bih jednog dana voleo da zaigram za Zvezdu. Radio sam vredno, jako, sa ciljem da zaigram za Zvezdu. Ostvario sam taj cilj i drago mi je zbog toga“, naveo je Odžo.

I napredovao je, postao je važan šraf tima, ali su mu se posle dve sezone crveno-beli zahvalili na saradnji i poželeli sreću.

Nažalost, nije stigao da obuče novi dres. Preminuo je u Beogradu dok je trčao na atletskoj stazi koja se nalazi na stadionu najvećeg rivala, Partizana, u 28. godini.

Života u kom je bio nasmejan, raspoložen, vetar. Pravi dobroćudni džin. Govorio je i da je snaga koju je imao posledica prirode, a ne teretane. I da je mnogo jeo kao mali, a da je u Beogradu voleo da pojede Karađorđevu šniclu u Žarkovu…

„Nekada život ne možete da shvatate previše ozbiljno. Uvek se trudim da nađem način da stavim osmeh na lice. Da nađem najbolje rešenje, da se smejem, da vidim šta mogu da uradim. Osmeh dolazi kao plod mentaliteta. Majka nas je uvek savetovala da gledamo najbolje strane onoga što imamo. Da iskoristimo šanse koje se pružaju. Niko ne zna šta će biti sutra. Vidi šta možeš danas da uradiš. I izvuci najbolje što možeš…“

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar