0
Španski trener Đoan Penjaroja došao je u Partizan pre malo manje od mesec dana, a već je doživeo baš bolne poraze i suočava se sa teškom situacijom.
Prvi meč Penjaroje na klupi Partizana bio je protiv Makabija u Beogradu, a izraelski tim je slavio sa 87:112. U nekim drugačijim okolnostima možda bi Penjaroja pred taj meč bio dočekan lepše nego što je to bio slučaj, ali debakl protiv Makabija bio je samo mali deo Partizanove katastrofe ove sezone.
Legendarni Željko Obradović je usred sezone odlučio da napusti Partizan, onda je Mirko Ocokoljić kratkotrajno pokupio simpatije određenog dela navijača, a dolazak Penjaroje, bar za sada, ništa posebno dobro nije doneo.
Svako ko je mislio da će tim Partizana ove sezone bolje izgledati pod vođstvom Penjaroje nego pod komandom Obradovića, grdno se prevario. Čak deluje da bi i Ocokoljić do kraja sezone bio bolje rešenje od španskog stručnjaka – iz više razloga.
PROČITAJTE JOŠ:
Crno-beli su vezali sedam poraza u Evroligi (pet sa Penjarojom), a poslednji je bio baš bolan – protiv Olimpijakosa rezultatom 66:104 u polupraznom Pioniru. U međuvremenu jeste Partizan vezao neke pobede u ABA ligi, ali to zaista nije merodavno u trenutku kada je dno u Evroligi rezervisano za crno-bele (skor 6-16).
Partizan je u meču sa Olimpijakosom izgledao kao razbijena banda, ali ništa drugačije nije delovalo ni protiv Makabija, Žalgirisa, Virtusa… Tek na momente crno-beli su ličili na tim protiv Barselone i Monaka, ali su na oba gostovanja doživeli ubedljive poraze.
Za sada ništa ne ukazuje da će se slika popraviti u nastavku sezone, a teško da će baš Penjaroja uspeti da popravi situaciju i drastično podigne ovaj posrnuli tim, koji očigledno nema zajedničku svetlu budućnosti. Smeši se Partizanu još jedan veliki remont na leto…
Posle debakla protiv Olimpijakosa, senjor Penjaroja je istakao da se nije pokajao što je došao u Partizan i da ne razmišlja o ostavci. Želi da napreduje, da izvuče iz tima najbolje, da natera igrače da se dokazuju i podignu formu, govorio je o problemima, hvalio je navijače…
Sve je to možda lepo rečeno i sročeno, ali jedno je teorija, drugo praksa, a u njoj je Partizan baš loš ove sezone, pogotovo od odlaska Željka, koji je takođe imao svojih grešaka, ali kad vidite ko je sve ostao iza njega i šta ti ljudi rade – sve vam je jasno.
Sudeći po izjavama, Penjaroja je bio svestan u kakvom trenutku dolazi u Partizan. I da nije, to je njegova greška – trebalo je onda da bude bolje informisan.
Gledajući iz njegove perspektive – dobar ugovor i vođenje istorijski važnog kluba kao što je Partizan se teško odbijaju, ali… Razumljivo je da se te pare i prilika teško odbijaju, sigurno da je Penjaroja posle loše epizode u Barseloni hteo da ostane na radaru Evrolige, da bude deo elite, ali ne može tek tako da se dođe u veliki Partizan i da se očekuje da će promeniti situaciju sa ovako dubokom pozadinom.
PROČITAJTE JOŠ:
Penjaroja nit želi nit može da se poredi sa Obradovićem ili bilo kim drugim u Partizanu, ali zato hoće da se dodvori navijačima, mada to nikako ne ide bez rezultata. Ne uspevaju više to ni igrači poput Vanje Marinkovića, kojeg je Penjaroja čak i hteo da skloni sa kapitenske pozicije.
Ove sezone ne pali prodavanje priča, iskra u Partizanu teško da može da se pojavi, a samo Penjarojina dobra volja ne može da reši sve probleme. Đoan je pre Partizana kao trener radio samo u Španiji, pa i nije za očekivati da na ovako teškom mestu za rad može da napravi ozbiljne pomake.
Ima Penjaroja svoje kvalitete, to bez sumnje, ne bi bio evroligaški trener da nema šta da ponudi, ali jednostavno Partizan i on u ovom trenutku ne deluju kao dobra kombinacija i mislim da ta veza ni po jednu stranu neće doneti mnogo toga dobrog. Pogotovo ako se nastavi po istom receptu kao do sada.
Šok terapija nije uspela, pozitivne energije u klubu skoro da nema, a samo čudo u Evroligi i/ili trofeji u domaćim i regionalnim okvirima mogu da poprave situaciju – i to možda. Daleko od toga da je Penjaroja najveći krivac za trenutno stanje, to nikako nije slučaj, ali biće zanimljivo videti i gde će on raditi posle Partizana.
Na sve to, ovaj skup igrača nije više vredan nerviranja navijača. Tajrik Džons je odlučio da ode, Džabari Parker nije za komentarisanje, Šejk Milton je teško razočaranje, Dvejn Vašington mnogo solira, Sterling Braun je postao omražen kod navijača…
Nećemo zaboraviti da je uz Penjaroju došao i Kameron Pejn i to kao NBA pojačanje, a na predstavljanju, a i kasnije, pričao je o tome kako želi sa Partizanom do finala Evrolige. Izgleda da nije baš znao gde dolazi. Trenutno mu je bolje da razmišlja kako da se timski pomere sa dna, dok o finalu sa trenutnom igrom ne mogu ni da sanjaju.
Partizan je potrošio mnogo para ove sezone, a rezultati u Evroligi nikako ne opravdavaju uloženo. Sada sledi borba za čast, a naredni rivali su Igokea u ABA ligi, Bajern, Hapoel Tel Aviv, Armani Milano…
Da bi Partizanu svanulo, moraće da se „očisti“ mnogo toga u klubu, uključujući i odlazak ljudi koji više ne bi smeli da budu na funkcijama koje trenutno zauzimaju.
I, da – Penjaroja nije spasilac i po svemu sudeći neće biti, jer posle haosa sa Željkom Obradovićem, ovo je samo loš primer rešavanja ogromnih problema. Kao kad požar želite da ugasite sa čašom vode – ne ide to tako.
Partizanu odavno gori, rešenja u ovim trenucima baš i nema mnogo, ali se možda i nađu kad neki ljudi odluče da je dosta i svoja mesta ustupe nekima koji zaista mogu da preokrenu situaciju i povedu Partizan pravim putem.
