0
Razume se da NBA ekipe ponekad moraju da se ponašaju kao kockari i da ulete velikim ulogom da bi se to vratilo i isplatilo, ali se postavlja pitanje - kada u tome preteraju.
Sigurno da i u Americi ovih dana ima onih koji se pitaju da li su Denver Nagetsi preterali što su ozbiljnu „lovu“ uleteli za ugovor Džamala Mareja.
PROČITAJTE JOŠ:
Marej je nesumnjivo izrastao u igrača koji nepravedno nema nijedan Ol-star nastup do sada, a već osam godina je deo „mašinerije“.
Nesumnjivo je da bez njega Denver Nagetsi prošle godine ne bi osvojili šampionski prsten jer je više puta u poslednje četiri godine znao da povuče kada ni Nikola Jokić to nije mogao.
Ali… Uvek je tu neko „ali“, pa ga ima i sada. To je bio prošlogodišnji Džamal Marej.
Taj dečko je nekako tihovao tokom regularnog dela sezone i onda kad prođu 82 utakmice, ulazio bi u neku telefonsku govornicu presvlačio se u Supermena i podizao brojke za bar četvrtinu u odnosu na „zagrevanje za plej-of“.
Doigravanje se za Nagetse već nekoliko godina unazad, otkako je Jokić stekao status superstara, zaista više ne dovodi u pitanje.
Nema tu one priče kao pre pet, šest godina, kada se na jednu loptu i jednu pobedu sa Minesotom borilo za poslednje mesto koje vodi među najbolje.
Sada se to očekuje. Nagetsi su prošle godine postavili neke standarde, ali ih se neki nisu držali i ove sezone.
Jedan od tih koji nisu održali standard bio je i Džamal. Šta god da je bilo u pitanju, njegove brojke i doprinos nisu bili na mestu.
Nije ni Porter Džuniorov, koji takođe ima masivan ugovor, ali to je već neka druga priča. Da su Nagetsi prošle godine seli za sto sa Marejem i ispregovarali jak ugovor, u tom trenutku bi taj ugovor imao jaku podlogu.
Sada dati 209 miliona dolara za četiri godine momku koji nije nalazio rešenje za čvrstu i jaku odbranu Minesota Timbervulvsa, zvuči malo problematično.
Jer, činjenica je da je Marej bio dobar protiv Los Anđeles Lejkersa i krajnje osrednji protiv Timbervulvsa.
Dvaput u sedam utakmica je prebacio 20 poena, a ni šut mu kroz plej-of nije bio dobar. Samo 31,5 posto za tri poena u 12 utakmica plej-ofa ne čini ga baš „ubicom“ ili tako velikom pretnjom.
Iskreno govoreći, 20,6 poena po meču mogu da ubacuju u plej-ofu i neki daleko manje plaćeni igrači, a činjenica da kada ga krene, može da pogodi i pet trojki zaredom, ali kada ne ide, ne ide za medalju, nije baš nešto što se baš stimuliše stotinama miliona na računu.
Naročito ako se zna koliko je prethodnih godina Džamal bio sklon povredama zbog svog stila igre.
Taj stil može da privuče mase, driblinzi, teški stepbek šutevi, polaganja uz okret od 360 stepeni i sve to, ali jednako zna da bude i pogibeljan za telo.
Svi znamo šta se dešavalo prethodnih godina kada su i on i Porter Džunior propuštali čitave sezone zbog povreda, pa Jokić morao sam da vuče ekipu.
Denver je dolazio do plej-ofa, ali u njemu nije mogao da napravi čudo. Kada su svi bili zdravi i kada su igrali kako mogu, videli smo da mogu i da se „prošetaju“ do titule.
Ovaj ugovor svakako neće povećati manevarski prostor Nagetsima za dovođenje dobrih pojačanja, a tim iz Kolorada kao da nije ni pokazao volju da to uradi.
Što nas dovodi do problema zbog kog disbalans u ugovorima može da košta i Nikolu Jokića i ekipu.
Nedavno se pisalo da Majkl Meloun kao trener i Kalvin But kao generalni menadžer nisu baš na istoj talasnoj dužini kada je reč o poboljšanju ekipe i rostera.
Prvi je za to da se ona podmladi i da se oslanja na pikove birane na draftu, dok je Meloun za nešto iskusnije snage poput otišlog Kentavijusa Koldvel-Poupa.
Koldvel-Poup takođe nije ponovio partije iz prošle godine, ali je kao i Brus Braun, iskoristio svoju šansu da unovči kvalitet i to je uradio.
Denverov roster je ostao slabiji, okosnice tima su dobile takve ugovore da za ostatak neće ostati baš mnogo da se ponudi i onda se postavlja pitanje – hoće li Marej i Porter Džunior ipak uspeti da opravdaju svoje novce, pošto je gotovo izvesno da će Jokić to uspeti da uradi.
Tri MVP nagrade govore dovoljno u prilog činjenici da Somborac jeste onaj koji vuče ekipu već godinama bez mnogo oscilacija.
Jedino je primetno da nije tako ubojit kada se odlučuje na šuteve za tri poena, ali tu može i neko drugi da pripomogne.
Džamal pre svih ostalih, jer 20,6 poena, 4,3 skoka, 5,6 asistencija i 40,2 posto iz igre nisu ni blizu onome što je radio prošle godine na osam utakmica više u plej-ofu: 26,1 poen, 7,1 asistencija i 5,7 skokova i 47,3 posto iz igre i 39,6 posto za tri.
To je isti čovek u dve različite sezone, a tada je dobijao manje novca na ime ugovora. Da znak pitanja u vezi sa njim bude još veći, ni partije na Olimpijskim igrama u Parizu nisu bile na nivou, a delovalo je da će Kanađani sa njim u timu, bar na spoljnim pozicijama biti „beton“ jaki.
Lani je Šej Gildžus-Aleksander briljirao na Mundobasketu i da nije bilo Alekse Avramovića možda bi igrao finale sa Nemcima.
Marej je na Olimpijskim igrama imao 6 poena, 2,8 skokova i 3,8 asistencija po meču do ispadanja od Francuske u četvrtfinalu.
Četiri utakmice ukupno 24 poena i jezivi procenti šuta za tri poena (14,3) samo su dodatni problem u celoj slagalici da se nešto čudno dešava sa drugim najboljim igračem Denvera koji će morati da nađe rešenje za novonastale muke.
U suprotnom će težina njegovog ugovora nastaviti da opterećuje i njega i Nagetse, a sve to može da se odrazi i na zaostavštinu kluba koji je mogao da stvori novu dinastiju. Bilo bi šteta da propusti svoju šansu zbog loše bačene kocke, kad je već 2023. krenuo dobrim putem.
BONUS VIDEO: Bravure Nikole Jokića