0
Umesto dominacije, usledio pad.
Generacija Crvene zvezde koja je osvojila titulu prvaka Evrope u juniorskoj konkurenciji 2014. godine pobedom nad Realom iz Madrida obećavala je mnogo, bila je prepuna talenta, ali je umesto toga devet godina kasnije najveći deo ove ekipe miljama daleko od ozbiljnije uloge u evropskoj košarci.
PROČITAJTE JOŠ...
Crveno-beli su te godine odigrali fantasitčan turnir, pa su redom pobeđivali Zemun 85:52, Pariz 77:54, pa Budućnost 77:59, Cedevitu 95:48, ponovo Pariz 56:42, da bi kruna stigla pobedama nad Kahasolom (78:63) i Huventudom (69:67), te Brazilom 78:54 u grupnoj fazi, i na kraju – Real iz Madrida sa 55:42 18. maja 2014. godine.
Blistao je tada Aleksandar Aranitović ubacivši 15 poena, Petar Rakićević je dodao devet uz pet asistencija, Stefan Lazarević je postigao samo dva poena ali je imao i sedam skokova…
I crveno-beli su se popeli na krov Evrope.
Tako je bilo pre skoro jednu deceniju.
Devet i po godina nakon postizanja ovog uspeha većina ovih košarkaša maltene je nestala sa mape, a na ozbiljnijem nivou igraju Stefan Lazarević, Boriša Simanić, Marko Radovanović i donekle Aleksandar Aranitović.
Krenimo redom…
Simanić je najpoznatije ime među njima, krilni centar je bio deo i reprezentacije Srbije na Mundobasketu, ali je protiv Portorika dobio veoma snažan udarac u stomak zbog čega mu je odstranjen bubreg, zbog čega mu je karijera stala, iako je u dresu Saragose bio u punom naletu, nakon nekoliko ispodprosečnih sezona u seniorskoj ekipi Zvezde.
Lazarević je u poslednje dve godine postao prava uzdanica pogotovo kada je u pitanju defanziva i jedini je igrač iz ove ekipe koji se izborio za ozbiljniju ulogu u prvom timu.
Svi ostali su u najmanju ruku podbacili.
Radovanović je godinama igrao za FMP, da bi 2021. napustio Železnik i pojačao Cedevita Olimpiju, sa kojom je osvojio Kup Slovenije 2022. godine.
Dva najveća talenta tog tima, Aleksa Radanov i Vojislav Stojanović, ujedno su i najveća razočaranja. Radanov, iako je bio na širem spisku reprezentacije Srbije za Mundobasket, uprkos velikom talentu nije uradio apsolutno ništa, a po odlasku iz Zvezde 2021. godine je igrao za Igokeu, pa za Peristeri, a sada igra u Rusiji za Rune u VTB ligi.
Sa druge strane, oko Stojanovića se zbog načina na koji je otišao iz kluba digla velika prašina, ali uprkos velikom talentu nije postigao apsolutno ništa – iako je bio povezivan sa Partizanom, karijera ga je od Zvezde vodila preko Orlandine, Kremone i Fortituda do druge italijanske lige i dresa Stingsa iz Mantove.
Sa Partizanom je povezivan i Petar Rakićević, odabrao je Zvezdu, no nekada jedan od najvećih talenata na poziciji plejmejkera ne da se nije izborio za prostor u crveno-belom dresu do 2019. godine, već je posle toga igrao za Krku, litvansku Džukiju, Vojvodinu, a trenutno je košarkaš ZTE-a u Mađarskoj.
Za razliku od njih, Aleksandar Aranitović jeste zadužio opremu Partizana, ali popularni Sani nije pokazao ni deo onoga što je predviđano, u velikoj meri i zbog teške povrede noge, pa nije uspeo da se izbori za mesto u redovima Hirousa iz holandskog Den Boša, igrao je za Mladost iz Zemuna, a trenutno igra za posrlunog hrvatskog giganta, Cibonu.
Što se ostalih igrača tiče, situacija je blago rečeno loša – Stefan Kenić igra za Arku iz Poljske, Jovan Anđelković je u Boru u drugoj ligi Srbije, Nikola Ostojić nosi dres Stoje u drugom rangu hrvatskog takmičenja, Bratislav Jerković nastupa za Vršac, David Miladnović za Užice…
Nekada velika generacija zenit je dostigla u tinejdžerskom dobu.
Zbog čega se na to nije nadogradila i zbog čega (makar) reprezentacija Srbije nije dobila bar jednog igrača koji bi bio od ma kakve koristi Svetislafu Pešiću.
BONUS VIDEO
