0
Navijači će pričati da je ovo bila jedna od najjačih ekipa u istoriji NBA lige, jer košarka nije samo statistika, mada je ovim momcima i statistika naklonjena.
Evo jednog podatka: znate li da su Stef Kari, Klej Tompson i Drejmond Grin treći najuspešniji trio u istoriji NBA lige?
Dobili su 420 utakmica u regularnom delu sezone, 98 u plej-ofu i samo su dva trija uspešnija od njih – Tim Dankan, Manu Đinobili i Toni Parker, te Karim Abdul-Džabar, Medžik Džonson i Majkl Kuper.
PROČITAJTE JOŠ...
To dovoljno govori šta su u prethodnih desetak godina i nešto više radili momci iz Golden Stejta.
Košarka je lepa igra, ona koju svi volimo, a ovi ljudi su je igrali bolje od ostalih. I više od drugih su bili strah i trepet u svoje najbolje vreme.
Dovoljno da stvore dinastiju koja je osvojila četiri titule NBA šampiona, ali je sada došla do svog kraja, jer Tompson odlazi iz ekipe i čuveni trio prestaje da postoji kao onomad San Antoniov kad je Tim Dankan rekao da ide u penziju, Manu Đinobili otišao sa Timijem ruku podruku, a Toni Parker u Šarlot.
U Golden Stejtu Stef Kari je u godinama kad više od njega ne očekujete čuda iz večeri u veče.
Zna on i dalje da ubaci po 30 i više poena svakom, samo to nije više igrač koji će nemilice lomiti kičme protivnicima dok ih baca s jedne na drugu stranu krosoverima, a onda im isisati dušu kad ležerno prođe pored njih na polaganje. Jeste li primetili da više nema toliko onih „hajlajtsova“ sa njegovim suludim driblinzima kad izađu oni klipovi na Jutjubu sa NBA kanala?
Sada deluje malo umornije i kao da se lakše zadovoljava stepbek šutem ili skokom u stranu u tradicionalnom „bombom“ sa devet, deset, devedeset metara.
Takvih bombi je poslednjih sezona bilo manje i od njegovog „spleš“ brata Kleja Tompsona, mada nisu nešto mnogo manje ubacivali šuteve kad se ukupno pogleda. Samo nemaju više neke od onih poteza koji ljudima obaraju vilice do poda. Sada je Tompson na izlaznim vratima.
„Splash brothers“ se raspada i ostaće samo Stef Kari posle ove sezone jer Tompson ide u Dalas Maverikse za 50 miliona dolara.
Kuburio je Klej s povredama poslednjih godina, nije više bio tako pouzdan u šutu i u nekim momentima kada je trebalo da podrži Karija, nije to uradio.
Stef ima 36 godina, Klej je dve godine mlađi, ali nije to prosto isti igrač koji je bio Ol-star od 2015. do 2019. godine.
Niti je isti onaj koji je u odbrani znao da dobija specijalne zadatke da zaključava dobre napadače. Zbog toga je, uostalom i bio deo drugog defanzivnog tima lige 2019.
Pet godina mučenja, povreda, pauza i svejedno velikih para kojima su Voriorsi poštovali njegov pređašnji doprinos sada su stigli do kraja.
Kad se pogleda unazad na celu tu priču, ne može da ne bude krivo svakom pravom ljubitelju košarke, jer Voriorsi nisu svoju dinastiju gradili onako kako je to već deceniju i po moderno – dovlačenjem proverenih imena i zvezda.
U vreme kad je Lebron Džejms postavio novi trend i doneo čuvenu „odluku“ da ode iz Klivlenda i pojača Majami, Voriorsi su se podizali iz osrednjosti kroz draft.
Još dok su „ratnici“ imali stari znak, koji svi mi u tridesetim ili četrdesetim godinama pamtimo po Džejsonu Ričardsonu i njegovim zakucavanjima, odlučili su da rizikuju sa jednim momkom krhkih zglobova i tanane građe.
Sa sedmog mesta na draftu su birali Stefa Karija i 15 godina kasnije, evo ga i dalje u Voriorsima. Sin Dela Karija postao je legenda veća od „ćaleta“, pa je sada njegov stari sada zapravo „onaj otac Stefa Karija“ za mnoge u Americi.
Najbolji trojkaš u istoriji NBA lige, momak koji je svojim dometom u šutu za tri potpuno promenio ligu, ubrzao igru i doneo veću slobodu šuterima, sve je to Kari postigao u Voriorsima.
Možda je najlepše što mu je dozvoljeno da igra onako kako to najviše voli. Tako da to sve deluje elegantno i atraktivno za oko, a to je ono što prodaje karte.
Još kad dođe uspeh… Na uspeh se ipak čekalo još nekoliko sezona, dok su se kockice posložile. Prvo da Stef svoje telo prilagodi najjačoj ligi na svetu, a onda i da dobije saigrače koji će Voriorse voditi do titula 2015, 2017. 2018. i 2022. godine.
Baš u godini kada je Klivlend epski prosuo sezonu, a Dalas Maveriksi uzeli najneverovatniju titulu, u NBA je stigao Klej Tompson.
Biran je sa 11. mesta 2011. i to na istom draftu gde su centri i visoki igrači bili više cenjeni, pa su ispred njega birani i Bijombo, Veseli, Valančunas, Kanter, Tristan Tompson…
Klej se uklopio u sistem gde je posle nekog vremena delovalo da se igrači međusobno zaista ponašaju kao porodica. I kao da žele da budu tu gde jesu.
Godinu posle Kleja je u ekipu stigao i Drejmond Grin koji je sa 35. mesta stigao u Voriorse. Napadačka ekipa bila je istovremeno i defanzivno dobra i nesebična, pa kad je Stiv Ker sve namestio kako treba, postala je i najjača.
Da je možda bilo malo više sreće, Nemanja Nedović bi imao i sam jedan prsten, da nije otišao iz Voriorsa pre nego što je krenuo taj uspon.
Ognjen Kuzmić je zakačio deo tog uspeha, baš kao i Nemanja Bjelica, mada nisu imali tu rolu koja je bila rezervisana za spomenuti trio.
Na putu do prve titule bilo je tu još momaka kojima nije smetalo da „isprljaju“ ruke kada treba. Andre Igudala, Endrju Bogut, Dejvid Li, Festus Ezeli… Šon Livingston je vezanih očiju mogao da pogodi s poludistance, Maris Spejts je u nekim momentima delovao kao da ni bagerom ne biste mogli da ga pomerite, a Harison Barns je kroz Voriorse sebi izgradio ime i zaradio veliki ugovor kasnije u Dalasu i Sakramento Kingsima. Leandro Barbosa je znao da izmisli neki „vic“ u napadu.
I kad se sve to zanemari, ta ekipa je bila namontirana da pobedi, a 2015. je sazrela da to i uradi, pa je Lebron Džejms, redovan učesnik finala tih godina, zbog njih više puta imao glavobolje.
Ta glavobolja je 2016. prekinuta nakratko zahvaljujući šutu Kajrija Irvinga u finišu sedme utakmice finala Klivlenda i Voriorsa.
Od tada se pamti i Džejmsova banana na Igudali kada je iz Beograda valjda dotrčao da zalepi Igija za tablu.
Voriorsi su te 2016. okrenuli Kevina Durenta i Oklahomu Siti Tander od 1:3 do pobede u finalu Zapada, a onda su i sami prosuli 3:1 protiv Kavalirsa i ostali bez titule.
O trofejima 2017. i 2018. ne treba mnogo pričati, jer su i Voriorsi tada potpali pod uticaj modernih trendova i doveli su Durenta, mada, ko ne bi iskoristio šansu da dovede jednog od najboljih ako on sam hoće da dođe?
Voriorsi su tu šansu iskoristili i doveli Durenta koji je u dva finala bio MVP. Međutim, onda su dokazali da definitivno mogu bez njega 2022.
Tada je Bjelica uzeo svoj prsten i zaokružio karijeru, dok su Endrju Vigins, Džordan Pul i Geri Pejton Džunior imali svako svoje herojske momente na putu do titule.
Ako je ikakve nade bilo da bi nešto slično moglo da se ponovi, to se neće desiti, ili bar neće u originalnoj trojci sa Stefom, Klejem i Grinom.
I nema veze što neće, dugo je potrajalo i ovako. Možda je mogla da se zadesi koja titula više da se 2019. nije desio horor s povredama svih ključnih igrača u seriji sa Toronto Reptorsima i pre nje i da to nije potrajalo nekoliko godina.
Bilo je lepo dok je trajalo, a bilo bi još lepše kad bi se opet pojavila neka ekipa koja bi se na sličan način izgradila kroz draft i pametne trejdove, pa zaigrala najbolju košarku u ligi. Denver je to radio od 2014. naovamo i prošle godine osvojio titulu, ali je pitanje hoće li postati dinastija, kad već skoro sigurno možemo da kažemo da u svakom slučaju neće biti dinastija kakvu su imali Golden Stejt Voriorsi.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
